Резиме: У назначеном раду аутор хеуристичко-херменеутички и аксиолошки прилази освајању смисла посредством парадоксологије српских афоризама, а посебно у светлу духовитости и смртности као људских егзистенцијала. […]
Архиве
Огњен Војводић: ГРЕГОРИЈАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ (1)
Пошто нису успјели да приморају Српску цркву да прихвати грегоријански календар, југословенски званичници су спроводили прозелитску политику према православној цркви преко државних институција. Југословенски екуменизам […]
Ксенија Атанасијевић: СХВАТАЊЕ СУДБИНЕ У НАШИМ НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА
Ксенија Атанасијевић је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзи-тету 1922. године. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Преводила је класична […]
Горан Шарић: СРБИ СУ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА
Гост емисије „Интервју“ продукције „Балкан инфо“ био је Горан Шарић, католички историчар и теолог. Шарић је постао познат након што је у медијима изнео низ […]
Интервју: Емир Кустурица – ПОМНО ГАЈИМО ЉУБАВ ПРЕМА МРЖЊИ
Редитељ о мултикултуралности и могућности да она поново заживи у нашим крајевима, али и опасностима које носи, проблемима са којим се Европа и свет суочавају, […]
Олег Трофимов: ИСЛАМ И ХРИШЋАНСТВО – ХОЋЕ ЛИ СВѢТ БИТИ ДРУГАЧИЈИ?
Принц је бацио изазов салафитима-фундаменталистима у СА. Крајем октобра је позвао на „умѣренији“ ислам у својој земљи, у суштини раскинувши стари савез идеологије имама-вехабија и прѣтходника […]
Никола Варагић: НАШИ ВАКЦИНАШИ
Поводом текста “Наши антивакцинаши“, аутор Алексеј Кишјухас, Данас, 3.12.2017. Уколико „ми узимамо баналне неконзистентности у причама о терористичким нападима, и затим креирамо своју утешн(иј)у верзију истих“, […]
Раде Јанковић: ГЕОПОЛИТИКА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА
У ваздуху се осећа напетост, нервоза, неко пригушено узбуђење – као у кафани пред општу тучу. Злокобно шкрипе столице, померају се столови, примичу се пепељаре […]
Владимир Судар: ОТКУД У СИБИРУ ЗНАЈУ НИКОЛЕТИНУ БУРСАЋА
Познато је да су људи који засмејавају нацију, у основи трагичне личности, што говори и Ћопићев дневник пред крај живота, а и неки интервјуи у […]
Даница Андрејевић: МЕШИНА ПОЕТИКА ИСТИНЕ
Даница Андрејевић је професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини, Катедра за српски језик и књижевност. Магистрирала је на Филолошком факултету […]
Душан Милијић: МАЖУРАНИЋ ИЛИ ЊЕГОШ
Душан Милијић је рођен у Књажевцу 1987. године. Апсолвент је српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Нишу. Пише есеје, књижевне критике, приказе и […]
Павле Божић, Богдан Десница: РУКОПИС ЉУДИ БЕЗ ЛИЦА
НЕБОЈША КРСТИЋ рођен је 1964. у Нишу. У Београду је студирао теологију и социологију. Основао је и три године уређивао богословски часопис „Логос“, који излази при […]
Сретен Петровић: ДОМИНАЦИЈА МИТА И ВЕРЕ НАД УМЕТНОШЋУ
Сретен Петровић, рођен 1940. у Сврљигу, је српски филозоф, културолог и научник. Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Од 1969. ради на Филолошком факултету у Београду, а од 1982. добија звање редовног […]
Кристофер Блек: СЛУЧАЈ МЛАДИЋ – МРЉА НА ОБРАЗУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Кристофер Блек је адвокат за међународно право са пребивалиштем у Торонту (Канада). Познат је по великом броју високопрофилних случајева ратних злочинa, a недавно је објавио роман […]
ПОВОДОМ ПРЕСТАНКА СА РАДОМ СРПСКЕ СТРАНИЦЕ ФОНДА СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ
У данашњем (30.11.2017) обавештењу, редакција српске странице Фонда стратешке културе обавештава читаоце да почев од сутра, 1. децембра, престаје са радом. Многи сајтови и портали […]
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕЊЕ ЈЕЗИКА СРБСКОГ ПО Г. ВУКУ У ПРЕВОДУ ЊЕГОВОМ НОВОГ ЗАВЈЕТА
Срдечна хвала гдну Вуку на оном што је добро, и учтиво преводио, и што је за књижество наше сходним речма писао; ал му мислим ни […]
Раде Јанковић: ОПРОСТИ НАМ, СВЕТИ КРАЉУ
Ништа, баш ништа није на својем месту. Стварност је избачена из својег духовног лежишта и наша духовна вертикала је пребијена. Зато су могућа, зато се […]
Огњен Војводић: МЕША СЕЛИМОВИЋ О СУПРОТНОСТИ ЊЕГОШЕВОГ И ВУКОВОГ ЈЕЗИКА
Његош није представљан као православни владика, владар правом династичке куће Петровић Његош, него као човјек `из народа`, који је у `чобанском дјетињству` учио писати `поред […]