Редакцијски коментар портала „Руска народна линија“ поводом послѣдње одлуке Синода СПЦ о учествовању на тзв. Свеправославном критском Сабору
На тек завршеном засѣдању Синода Српске Православне Цркве (СПЦ) донѣта је одлука: „делегација СПЦ, и на челу с патријархом Иринејом учествоваће на засѣдању Светог и Великог Сабора на Криту“ – саопштава лист „Политика“, позивајући се на сопствене изворе.
Међу српским архијерејима постојала су различита мишљења тѣм поводом. Минуле недѣље Српска Православна Црква је иступила с обраћањем патријарху Вартоломеју, у коме се жалила да „осѣћа тешкоће“ за учествовање на Свеправославном Сабору и моли његово одлагање на неко врѣме.
„Политика“ саопштава како ће, према незваничној информацији коју је добила у Синоду, „СПЦ на Сабору подсѣтити на своје примѣдбе, а уколико оне не буду узете у обзир, биће спремна чак и да напусти засѣдање“.
У понедѣљак је Руска Православна Црква, одмах за Антиохијском, Бугарском, Грузинском и (тада још) Српском Црквом прѣдложила да се Свеправославни Сабор одгоди, притом је Свети Синод РПЦ изразио узнемиреност одсуством „сагласја блаженѣјших предстојатеља свѣх општепризнатих помѣсних аутокефалних православних Цркава“ за учешће на Сабору.
Према тврдњи новине „Политика“, српска Црква наводно нѣје отказивала одлазак, него вагала – и ево, сад је донѣла потврдну одлуку о одласку просто као „једна од послѣдњих“.
„Патријарх српски Иринеј и висока делегација састављена од српских архијереја требало би сутра да допутује на ово грчко острво“ – завршавају званични дѣо информације главне српске новине.
А јуче је у тѣм истим новинама изашао материјал под карактеристичним насловом: „Одмѣравање снага Московске и Васељенске патријаршије“. Материјал собом прѣдставља коментар коментар митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, који се у датом тренутку налази на Криту и узима учешће у изради текста примѣдаба, адресованих Сабору.
Материјал се завршава слѣдећим рѣчима митрополита Амфилохија: „Сви очекују да ће наша Црква доћи на засѣдање и сматрају да је то историјска улога српске Цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских Цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег патријарха и епископа и учешће наше Цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу Цркву, већ и за свеукупно православље“.
А архиепископ[1] Западноамерички Максим говори отвореним текстом: „Трѣба ићи!“. У чланку под таквим насловом у тој истој „Политици“ млади архијереј између богословских пасажа уграђује конкретну „поруку“: „Свети и велики сабор на Криту не може бити преиначен у ‘прѣдсаборско међуправославно савѣтовање’ зато што никада и нигдѣ у историји нѣје забѣлѣжено одржавање неког већег сабрања православних епископа, а да то сабрање истоврѣмено нѣје било и Свети и велики (не неопходно и васељенски) сабор“.
Одлука српске Цркве је, благо речено, неочекивана, особито након тога што се Руска православна Црква изјаснила за одгађање Сабора. То је прави „ударац у леђа“, притом с оне стране с које је то најмање очекивано. Ето вам „браће Срба“!
Синод српске Цркве је пружио озбиљну услугу патријарху Вартоломеју, који се нашао у сложеном положају послѣ отказивања одласка пет крупних Цркава на Сабор. „Вѣтреност“ Срба, напрасно промѣнивших одлуку, допушта Константинопољу да сада иступа са полазишта силе и спроводи савѣтовање на Криту чак и у одсуству четири Цркве (уколико се, наравно, до сутра напрасно још неко не прѣдомисли).
Изгледа да су ових дана вођени закулисни разговори и да је на српски Синод из разних инстанци вршен притисак, који се прѣлио у измѣну српског става. А објашњење владике Амфилохија како на тај начин српска Црква покушава спрѣчити сукоб грчких и словенских Цркава прѣдставља очигледно лукавство, неубѣдљиви покушај „сачувати образ“ у незавидним околностима.
[1] Тако стоји у тексту – прим. прѣв.
Изворник: Руска народна линија
Related posts:
Раде Јанковић: ДЕВЕТИ КРУГ
Преподобни Јустин Ћелијски: ОДГОВОР СВЕТОМ СИНОДУ „О заједничкој молитви за јединство“
Ненад Илић: У ПОТРАЗИ ЗА СРЕДЊИМ СИСТЕМОМ
ПИСМО СВЕШТЕНОГ КИНОТА СВЕТЕ ГОРЕ АТОС КОНСТАНТИНОПОЉСКОМ ПАТРИЈАРХУ ПОВОДОМ ЗБЛИЖАВАЊА С РИМСКОМ ЦРКВОМ
Владимир Варава: СРБИЈА И РУСИЈА – ВИЗАНТИНИЗАЦИЈА ПРОТИВ ВЕСТЕРНИЗАЦИЈЕ
Раде Јанковић: ПРАВОСЛАВНИ ЈЕЗУИТ КАО ИКОНА ЗВЕРИ
Сергеј Фудељ: САБОРНОСТ ЦРКВЕ И ЕКУМЕНИЗАМ
Огњен Војводић: ПАПСКА ПОСЈЕТА
Сергеј Фудељ: О ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ
Архим. Никодим Богосављевић: СТВАРАЊЕ „ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ“ ВОДИ КА РАСКОЛУ!
Раде Јанковић: ОД ИДЕНТИТЕТА КА СОПСТВУ
Евсевије Петровић: СВЕТИ ЈЕЗУИТИ И НЕСВЕТЕ КАТЕХЕТЕ
