Раде Јанковић: ДЕВЕТИ КРУГ

Православна црква, то нису само архијереји и клирици који издају своје позвање; Православна црква, то је и верни народ. Стуб Истине сада је на њему! 


Раде ЈАНКОВИЋ                                                                        

„И одговарајући Исус рече им:
Чувајте се да вас ко не  превари.“
Матеј: 24, 4

***
По новом, грегоријанском календару, данас је 14. фебруар 2016. после Христа – да ли да кажем anno domini или године Господње? После онога што се пре два дана десило на аеродрому у Хавани („на правом месту“ – рекао је патријарх Кирил), шта да вам данас честитам драга браћо у Христу? – Светог Валентина или Светог Трифуна?
***
Коначно су се „два плућна крила“ спојила у један „братски загрљај“! Сада ће болест језуитизма – која је одавно већ метастазирала у оном другом „плућном крилу“ – захватити и ово здраво „плућно крило“. Ако се ништа не промени, бојим се да нам нема спаса од ове опаке болести. Јер има томе већ више од два века како је ово здраво „плућно крило“ изгубило свој „природни имунитет“ на  све „болести овога света“, а лекари који су задужени да брину о нашем здрављу, уместо да лече, шире заразу својом нечистотом. Па ипак! Здравље, то нису само лекари и лекови! То је и снажна жеља у нама – жеља за оздрављењем!
***
„Напокон смо браћа“ – рекао је са усхићењем папа Франциско. „Сада ће све бити лакше“ – снисходљиво је узвратио патријарх Кирил[1]. Све? Али, шта је то све?… Сада ће нам, рецимо, бити лакше да уђемо у НАТО. (Кад може Кирил са папом, што не би могли и ми са Натом?) Али то није све! Сада ће наши еурофанатици лакше да се боре са нама. (Шта хоћеш да кажеш? Да си ти паметнији од руског Патријарха?) Али ни то није све! Сада ће бити лакше свим „православним бискупима“ и криптобискупима да исповедају веру са додатком filioque; и онима који уклањају олтаре и славе „Дан заљубљених“ и „Ноћ вештица“; и онима који преправљају литургију, и који се причешћују без поста, и који се грле са јеретицима. (Какви јеретици! Па то су наша браћа!) Али ни то није све! Сада ће све бити лакше нашим екуменистима, а и папи да дође у Београд. Али ни то није све!…

1015625458***
Једнога дана, кад ово „плућно крило“ потпуно оболи, лакше ће бити папи да обнови инквизицију[2]. И сви који се буду противили доктрини екуменизма биће прогоњени као јеретици, као „православни фундаменталисти“; а све књиге у којима се ова доктрина разоткрива као свејерес биће забрањене и склоњене у мрачне депое, далеко од очију јавности[3]. А папа? Папа ће опрати руке од свега! Папа ће бити невин у крви православних мученика, јер инквизитори неће бити ни Шпанци, ни доминиканци, него наши – „православни“ свештеници и теолози, учени људи са звучним титулама стеченим на Ватиканским универзитетима[4]. Болест језуитизма, то је филозофија Пилата: опрати руке од свега, а воду просути на савест противника. То је језуитизам: болест чистих руку и прљаве савести!
***
„Разговарали смо као браћа – каже папа Франциско – јер смо оба епископи. Имамо једну веру и у потрази смо за једним путем… Захваљујем Његовој светости на његовој понизности, за његове напоре које је показао како би дошло до нашег јединства“[5]. Обратимо пажњу на ове речи: једна вера, један пут, јединство, понизност. Као у каквом анаграму, овде се разоткрива суштинска димензија састанка у Хавани: нема сумње, састанак је имао еминентно екуменистички карактер! Узалудни су зато сви напори да се ово разводни или порекне, да се прикаже као „дипломатски састанак“ на високом нивоу[6]. Папа, наравно, зна шта говори. Он је пажљиво бирао речи и имао је нарочиту потребу да истакне јединство и понизност „Његове светости“ – а то су еминентно екуменистички циљеви. И тако долазимо до поражавајуће слике коју нам намеће овај сусрет у Хавани: једноверје („једна вера“) је пут („један пут“) који води ка јединству између правоверја и јереси. Патријарх Кирил, са своје стране, није се ни потрудио да демантује ову језуитску кривотворину, нити да порекне своју понизност папи. Уместо тога, у изјави за РТ Америка истакао је значај који његов сусрет са папом има за напредак „глобалне цивилизације“[7]. Након чега нам остаје дилема: да ли је улога православног патријарха да брани Истину или глобалну цивилизацију?; и горак осећај у грудима: да је својом понизношћу признао папи првенство!
inx960x640***
Дуго су се они тражили у мраку, додиривали се, напипавали. У изјави коју је дао листу Коријере дела сера, папа је открио да су припреме за његов састанак са патријархом Кирилом текле две године и да су преговори вођени у тајности[8]. Понешто од тога, они подозривији, могли су ипак да наслуте летос, када је светом прострујала вест: „Путин у Ватикану“. 10. јуна 2015. објављено је да ће се Путин „састати са поглаваром Римокатоличке цркве папом Фрањом, са којим ће разговорати о низу питања…“[9] Том приликом, Путинов саветник Јуриј Ушаков, ничим изазван, изјављује: „Не верујем да ће током сусрета бити речи о евентуалној посети папе Франциска Русији, јер то није само државно, већ и питање руске цркве.“[10] Истог дана Мондо је објавио: „Састанак папе и Путина трајао је око 50 минута. Разговори су углавном били посвећени конфронтацији у Украјини и ситуацији на Блиском истоку…“[11] Требало је, дакле, сачекати да прође осам месеци па да сазнамо: зашто Јуриј Ушаков не верује да ће бити речи о папиној посети Русији?; о чему је све било речи у том „низу питања“ која су претресали папа и Путин?; и зашто је само „углавном“ било речи о Украјини и Блиском истоку?… Али тиме се ова хроника не завршава. Како јавља Мондо: „Путинов програм завршава се посетом бившем италијанском премијеру Силвију Берлусконију, који је искључен из политичког живота због финансијских прекршаја и, по одлуци суда, не сме да напусти свој дом.“[12] Али гле! Нека невидљива али моћна рука успева да Силвија Берлусконија избави из кућног притвора,  и 17. септембра 2015. ми га видимо на Криму у друштву Владимира Владимировића Путина. Том приликом Путин изјављује: „Имамо идеју – јуче сам о томе разговарао са господином Берлусконијем – да негде, овде близу, да не смета Севастопољу, оснујемо историјско-културни центар хришћанства. Не само православља, него свих праваца хришћанства.“ О томе нас извештава извесни Станислав Стремидловски у чланку који је под насловом Крим је идеално место за стварање „православног Ватикана“ објављен на сајту Факти, 17.09.2015 у 17:57 часова[13]. Том приликом аутор нам нуди и занимљив коментар: „РПЦ је још увек заробљена у стаљинском моделу. Тај модел није стваралачки, он не дозвољава православљу и православној мисли да се развијају због чега вера постаје проповед култа и обредних обичаја. /…/ Крим изгледа као идеално место за стварање православног Ватикана. /…/ …то полуострво могло би да претендује на сакрално значење нове Византије, а Света столица добила би себи равноправног партнера по питању христијанизације света… /…/ Сасвим је могуће да би Ватикан и папа римски Франциско дали подршку том православном Ватикану…“[14]
***
Ето, у најкраћем, овако је текло то домунђавање са Ватиканом. И дошло се, ето, и до сусрета папе Франиска и патријарха Кирила у Хавани, на дан Света Три Јерарха 2016. И, где смо сада? РПЦ је изашла из „стаљинског модела“ и усвојила је „стваралачки“ модел: постала је „равноправна“ са јеретицима! Од сада ће православље и православна мисао „стваралачки“ да се развијају. Патријарх Кирил дао је свој допринос том „стваралачком развоју“ православља и снажно му дунуо у леђа. Остаје само да Силвије Берлускони испуни обећање које је дао Путину: „…ја сам спреман да овамо пошаљем италијанске архитекте да, можда, помогну или да обезбеде италијанску вегетацију да би се помогло разумевању значаја овог места које то свакако заслужује.“[15] И да саграде „историјско-културни центар свих праваца хришћанства“!
pic_3d8867ef90addddad22d015377343bf6***
Добро дошли у „Православни Ватикан“, браћо моја у Христу! Или у девети круг пакла, како вам драго. Зашто? – питате ме.  Зато што се у том зденцу, како нас потанко извештава Данте Алигијери, налазе душе свих издајника над којима данононоћно бди и надкриљује их својим моћним крилима – Луцифер! Шта ако се испостави као истинито да папа Франциско обожава Луцифера? Шта ако је ипак тачно да припада тајној сатанистичкој секти која упражњава ритуално жртвовање деце –  „Девети круг жртвовања“?[16] У какво нас онда братство уводите, господо екуменисти? Осећате ли хладноћу у том загрљају „Ваша Светости“? Било како било, тек извесно је да међу нама има и оних који су своју душу продали Луциферу и не желе спасење. Али Православна црква, то нису само архијереји и клирици који издају своје позвање; Православна црква, то је и верни народ. Стуб Истине сада је на њему! Верни народ мора да се окрепи Духом Светим и да покаже да није бесловесна маса; да поврати снагу исправног расуђивања која долази из тако окрепљене душе. Ако у нама није сасвим замрла жеља за оздрављењем још су могућа изненађења и један нагли заокрет у добром правцу. Што се моје маленкости тиче, остајем на овој страни, са вама браћо – „у малом стаду“ – насупрот „глобалној цивилизацији“ Мамона. И нема тог патријарха који ће ме убедити да је бољи пролазни живот у цивилизацији од вечног живота у Богу. А дилему са почетка овог текста, уопште немам. Честитам вам, дакле, Светог муч. Трифуна! Ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

[1] www.advance.hr

[2] „Инквизиција ће бити обновљена, знам то поуздано.“ – каже др Алберто Ривера. („Ватиканске убице“-Бгд, стр.53) Др Ривера је бивши језит и треба му веровати. Једноставно, човек је добро информисан.

[3] Што се већ дешава! Уосталом, реците: где може да се нађе Догматика Јустина Поповића?

[4] Само треба пажљиво погледати: није ли начин на који су уклоњене поједине владике заправо инквизиторски поступак у свом заметку?

[5] www.advance.hr (Допуштам могућност да је израз „понизност“ последица лошег превода и да је папа употребио израз у значењу „смерност“. Али чак и тада остаје дилема: да ли православни патријарх треба да буде смеран пред јеретицима? Бити смеран пред злом значи пристати на зло, а пристати на зло значи подчинити се злу!)

[6] Што је у тексту под насловом „Сусрет патријарха Кирила и папе – да или не?“, објављеном на сајту Борба за веру, бриљантно доказао Архимандрит др Никодим (Богосављевић)

[7] www.fakti.org

[8] www.borbazaveru.info (Па после кажу: не постоји завера! А шта је ово ако није завера против православља: две године у тајности преговарати са јеретицима!

[9] www.informer.rs/vesti/politika

[10] Исто.

[11] www.mondo.rs

[12] Исто.

[13] www.fakti.org

[14] Исто.

[15] Исто.

[16] Види: „Кевин Анет: „Девети круг пакла“ или Где одлазе и каква је судбина нестале деце?“ на www.facebookreporter.org (Тај текст цитира и Архимандрит др Никодим (Богосављевић) у горе поменутом тексту али није сувишно поновити: „Пред Судом у Бриселу покренут је и процес против садашњег папе Франциска за злочине трговине децом и учествовања у ритуалним убиствима Деветог круга жртвовања. Вођена су два процеса против Хорхе Бергаглиоа, садашњег Папе Франциска; Џастина Велбија, Кентерберијског надбискупа који се налази, заједно са краљицом на челу Енглеске цркве, и Адолфа Пешона, главнокомандујућег генерала у реду Језуита. Сва тројица су проглашена кривим по овим тачкама оптужнице на основу докумената и сведочења људи који су их идентификовали као учеснике у овим ритуалима.“ – стр.11-12)

Незнатно дорађена верзија чланка недавно објављеног на сајту Борба за веру

(Visited 261 times, 1 visits today)
ПРАВОСЛАВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *