Никола Варагић: КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Конзервативна револуција мора да крене из православног дела света. Циљ конзервативне револуције је да се вратимо на прави пут – пут ка Христу


Никола ВАРАГИЋ

„Нови светски поредак“ је пројекат владајуће елите Запада, настао пре више од 100 година. У почетку, десничари су чинили већину унутар владајуће елите Запада. У последњих 30 година, левичарски либерали и либерални левичари преузели су све полуге моћи унутар владајуће елите Запада. Они су атеисти, еволуционисти, трансхуманисти… и данас чине већину унутар владајуће елите Запада. Међу њима постоје екстремисти. Они угњетавају и прогоне све који мисле другачије – њихов циљ је да униште све што је хришћанско или традиционално. Због тога их зовемо (нео)либералним фашистима. Они су предводници геј лобија. Они свима намећу своја учења, уверења, теорије и законе – да је човек настао од мајмуна, да хомосекусалци треба да усвајају децу, да се деца одузимају од родитеља, итд.

Међу припадницима геј лобија нису сви хомосексуалци, напротив, међу њима је најмање хомосексуалаца, већину чине хетеросексуалци који се залажу за ЛГБТ права и свима који желе да буду у њиховом друштву (или, део ЕУ и Нато) постављају као услов да морају да прихвате ЛГБТ идеологију, у пакету са свим осталим захтевима – морају се усвојити догме створене на основу теорије еволуције и трансхуманизма (ко се држи хришћанских догми проглашава се болесним, ектремистом, итд.), нико не сме да доводи у питање било шта у вези савремене медицине иза које стоји фармакомафија, иза које стоје банкстери и слично. Међу њима има доста феминисткиња. Основа геј лобија је у хуманизму, у левици, иако се данас најмање баве правима радника, а посебно ако су ти радници белци, верници и живе у традиционалним породицама. Економских левичара, који не подржавају геј лоби у свим захтевима, данас је веома мало. Левица се, једноставно, стопила са ЛГБТ идеологијом.

У последњих неколико година, буде се и десничари, како унутар владајуће елите, тако и међу њиховим противницима широм Запада. Унутар Запада настаје јак антигеј лоби. Међу десничарима постоје екстремисти, као и међу левичарима. Они се мрзе међусобно и воде рат до истребљења. Десничару са Запада ближи је православни Србин или Рус, него неки његов земљак левичар или припадник геј лобија. И обратно, левичару и неолибералу са Запада је ближи било који припадник геј лобија у свету, од присталица Трампа, Орбана, Алтернативе за Немачку, конзервативних италијанских и шпанских католика…

То је, у оном чисто људском смислу, суштина савеза који настаје између Доналда Трампа и Владимира Путина. Том савезу су се обрадовали конзервативци са Запада и православни Словени. Међутим, најважније медије у САД и у свету контролишу левичарски либерали и либерални левичари, тј. припадници геј лобија, и већина влада држава ЕУ и Нато је под њиховом контролом, а њих није обрадовао сусрет Трампа и Путина у Финској. Због тога су одмах кренули да минимализују значај тог сусрета, да дезинформишу јавност, у САД су кренули напади на Трампа, медији широм света, укључујући режимске медије у Србији (пошто је српски режим под контролом геј лобија са Запада), о сусрету Трампа и Путина извештавају као да их све уређују Сорос, Клинтонови и Блер. Трамп, свакако, има доста мана, али је чињеница да Трамп, за разлику од Обаме, није извршио агресију ни на једну државу на свету, напротив, свуда ствара услове за мир и направио је историјски договор са Северном Корејом. Трамп сада покушава да заустави и ирационалну и вишевековну мржњу (или русофобију) према Русији, која на Западу постоји и коју данас највише шире левичари и геј лоби. Трамп се бори за права средње класе у САД. Путин је подигао Русију на ноге, Русија води мирољубиву политику и залаже се мултиполарни и мултикултурални свет. Русија не жели сукоб са САД и ЕУ. Путина са Хитлером упоређују једино нацисти, тј. (нео)либерални фашисти. Они су изазвали рат у Украјини и увели санкције Русији.

За нашу причу нису толико важни Трамп и Путин, овај први посебно. Оно што је важно јесте шта доноси то повезивање конзервативаца из САД, Европске уније и Русије. Русија је постала, на светском нивоу, главни чувар породичних вредности, зато што се руски народ враћа православљу. САД су донедавно стајале на челу геј лобија. Суштинску власт у САД и даље има геј лоби, а не председник Трамп. Међутим, победа Трампа је знак да је конзервативни покрет или антигеј лоби у САД постао довољно снажан за такву победу. А Трампа су наговарали да се кандидује за председника САД, људи попут Мајкла Севиџа. Такви људи су нама важни. Мајкл Севиџ је много пута рекао да је Косово Србија. Русија подржава Србију око КиМ. Ако такви људи праве савез између конзервативаца из САД и православаца из Русије, то је добро и за те државе и за Србију и за свет.

Међу десничарима, који су антиимперијалисти, постоје искрени антифашисти. То су људи који верују у Бога, који брину о својој породици, који вредно раде и поштено зарађују, они имају културу дијалога, нису насилни, нису расисти, добри су мужеви и очеви или супруге и мајке, они поштују другачије, образовани су, не одбацују науку и иновације које помажу људима… Они су пристојни и културни људи и имају своје црвене линије, а те линије су екстремни левичари и либерали из геј лобија прешли, или све чине да их пређу, посебно када су у питању деца. Због тога, умерени десничари морају да се бране и да штите своја права. За екстремне левичаре из геј лобија, сваки десничар или хришћанин је екстремиста. Хришћанин нема више право на самоодбрану, да изнесе своје мишљење, да буде то што јесте. Од навалентности и буке коју праве екстремни левичари, не чује се глас умерених десничара. Уместо њих, чују се само екстремни десничари, а међу њима највише се чују ултранационалисти и расисти. Пристојни људи су се повукли из јавности, не желе да се баве политиком. Умерени десничари се не супротстављају, довољно снажно, екстремним левичарима из владајуће елите, па онда њихова права, на потпуно погрешан начин, бране екстремни десничари са маргине, а такви служе водећим или мејнстрим медијима који су под контролом геј лобија као страшила и за изједначавање са свим десничарима. Већина екстремних десничара има (тајну) подршку левичарских либерала и либералних левичара, тј. припадника геј лобија.

Умерени десничар не мрзи хомосексуалце и не жели да користи било какво насиље према њима, напротив, спреман је и да их штити од напада екстремних десничара, али умерени десничар има своје црвене линије што се тиче породице и деце, има своју веру, и не може да постане нешто друго, не може да дозволи да се те црвене линије пређу. Ко верује да је човек настао од мајмуна и да је хомосексулне или бисексуалне природе, нека верује, али нема права да то намеће другим људима. Хришћанин зна да је човека створио Бог према свом лику, и он не може да прихвати ЛГБТ идеологију или дарвинизам. Са друге стране, умерени десничари не желе никоме да намећу своја уверења, и по томе се разликују од екстремних десничара, који се по томе не разликују од екстремних левичара. Да ли такви десничари стварају савез између конзервативаца или хришћана?

За Србију је добро да умерени десничари победе и на Западу и у Русији и да између њих настане савез. То би био савез за одбрану породичних вредности и своје деце и права на слободу вероисповести. Наравно, када се ради о дневној политици, онда постоје разни интереси, од војних до економских. Ти интереси некада могу да буду супростављени. Од тога колико ће се такви интереси поклопити, и да ли ће сузбити екстремизам у својим редовима, зависи да ли ће успети то повезивање између десничара, конзервативаца или хришћана са Запада и Русије (и осталих православних држава).

Наравно, ту је важно и како ће се решавати питања око вере и цркве. Јасно је да су поделе и разлике између протестаната и католика са једне стране, и православаца са друге стране, велике и наизглед непремостиве. Пројекат са (протестантским) „светским саветом цркава“ и (католичким) „екуменским дијалогом“ је пред колапсом, због тога што иза тог пројекта стоје исти људи који стоје иза пројекта „нови светски поредак“. Католици и протестанти, без помоћи православаца, не могу да победе антихришћане који стоје иза „новог светског поретка“. Највећи непријатељ „новог светског поретка“ је хришћанство. Умерени десничар или конзервативац жели да буде добар хришћанин, њему је Христос савршен узор. Дакле, као такав, он је непријатељ „новог светског поретка“ или Империје која је под контролом левичара из геј лобија или антихришћана. Протестанти и католици су се прилагодили „новог светском поретку“. Православна Црква се труди да победи све јереси и да остане „окамењена црква“. Православној Цркви није место у ССЦ или екуменском покрету. Ако си умерени десничар или конзервативац и желиш да будеш добар хришћанин, онда мораш да се вратиш на извор хришћанства – до Господа Исуса Христа, Апостола, Васељенских Сабора и Светих Отаца. На том извору је данас једино Православна Црква. Православна Црква је „стуб и тврђава истине“, у њој је присутан Дух Свети. Црква је само једна.

Умерена десница на Западу може да постигне успех једино ако се врати на изворе своје вере, на изворе хришћанства. Због разних историјских околности и јереси, Запад је био слабо христијанизован, а онда се догодила дехристијанизација од стране просветитеља и прогресиваца. Хришћански Запад је брзо и лако пао, а није срушен од неких сила које се налазе ван Запада, него од оних из својих редова. Западу је потребна христијанизација. Умерени десничар или конзервативац мора да позна Христа, какав је Он заиста био и јесте. Ту христијанизацију могу да спроведу једино они који су на извору хришћанства, а то су православни. Наравно, после века прогона од стране комуниста, и због маловерја, правих хришћана је данас мало и унутар православних народа. Због тога је православним народима потребна рехристијанизација. То значи да вреди само лични подвиг вере, а да је искључено било какво колективно покрштавање. Да ли ће неки атеиста међу Србима или Русима да се врати православљу тако што ће искрено да поверује у Христа, може да буде само његова унутрашња ствар. Да ли ће неки католик или протестант из САД, Велике Британије, Италије, Француске, Шпаније или Немачке да пређе у православље, тј. да се врати Христу и на изворе хришћанства, мора да буде једино његова лична и слободна одлука. Прави мисионари  ће на тај начин спроводити рехристијанизацију у православним народима и христијанизацију Запада. Све друго је нехришћанско прихватање Христа.

Умерених десничара је много више него умерених левичара, због тога што левичар није хришћанин, не разликује грех од грешника, тј. не осећа потребу да воли свог непријатеља, онолико колико то осећа хришћанин који осећа „страх Божји“. Добар хришћанин жели да победи зло, али тако да никада не постане исти као свој непријатељ, који чини зло. Већина десничара никада неће подржати екстремисте, било да су десничари или левичари. Ако „тиху већину“ умерених десничара представљају екстремни десничари, онда ће левичари и трансхуманисти лако победити и наметнуће све законе које имају у својој агенди у свим хришћанским државама – трансхуманисти ће васпитавати и образовати децу. Екстремни десничари не могу успешно да штите породицу, цркву, народ или државу. Након сусрета Трампа и Путина, а посебно ако се наставе ти сусрети у добром духу, одговор и умерених и екстремних левичара из геј лобија, према конзервативним или хришћанским снагама и њиховим предводницима, биће јак. Са тим нападима, са левице, успешно, и дугорочно, може да се носи једино умерена, хришћанска десница. Између осталог, зато што повратак на изворе хришћанства значи повратак Римском праву и „праву личности“, уз одбацивање јереси хилијазма. Хришћанска десница не може да буде тоталитарна и популистичка.

Умерене десничаре, медији под контролом геј лобија, не могу тако лако да представљају као неке глупе сељаке, заостале, назадне људе који би да нас врате у „мрачни“ Средњи век зато што ће затворити универзитете, спроводити инквизицију, палити вештице на ломачи, одбацити све модерне технологије, као расисте из ККК, нацисте и фашисте. Јер, умерени десничари или прави хришћани су против свега тога, много више него левичари.

Православна Русија има своје проблеме и мора на свој начин да се бори и против левичара из своје државе и оних из света, и против екстремних десничара. Исто тако конзервативци из САД, и из свих осталих држава еврохришћанске цивилизације, имају своје проблеме, и своју историју „болести“, и свако на свој начин мора да се бори и против левичара из своје државе и оних из света, и против екстремних десничара. Левичари су добро умрежени и организовани. Левичари то постижу много лакше, пошто су они анационални. Потребно је повезивање конзервативаца и на наднационалном нивоу, а да то не буде нека нова „црна интернационала“. То ће бити могуће једино ако свако победи зло у самоме себи, и зло у свом народу, тј. да би настала „Европа нација“, мора да се победи јерес етнофилетизма, расизам, шовинизам… То могу да ураде једино умерени десничари или прави хришћани. Конзервативна револуција је конзервативна једино ако је хришћанска – ако нас враћа на изворе хришћанства, ако је Христос наш узор и Спаситељ.

Да ли је успон Путина и Русије, и успех конзервативаца у државама Вишеградске групе, победа Трампа на изборима у САД, и сусрет Трампа и Путина, најава такве, хришћанске конзервативне револуције, или неке нове „црне интернационале“, како то представљају медији под контролом глобализатора и геј лобија, остаје да се види. Медији могу свашта да пишу о људима попут Путина, Орбана, Клауса, Трампа… али је много важније да ли иза тих снага стоје умерени или екстремни десничари. Можда је неко од њих мање или више несавршен, али свакако да око њих постоје умерени десничари, добри и нормални људи. Из тих редова могу да дођу неки бољи политичари. Левичари и трансхуманисти ће бити побеђени од стране конзервативаца једино ако Путина, Трампа, Орбана… замене још бољи политичари, ако у новој владајућој елити буде много више искрених верника.

Србији је, свакако, потребна унутрашња конзервативна револуција. Србију и даље воде генерације образоване и васпитаване од стране комуниста (атеиста). Председник Србије је на изборима у САД подржао Клинтонове, противнике Трампа. Председник Србије има боље односе са Соросима, Блером, Макроном и осталим перјаницама геј лобија, него са СПЦ. Цела српска владајућа „елита“ је „њуејџерска“. Србија је колонија у „новом светском поретку“, у коме левичарски либерали и либерални левичари из геј лобија преузели водећа места. Они су још увек јачи од Путина, Трампа, Орбана… иначе би председник Србије био део тог конзервативног покрета, а режимски медији у Србији би о сусрету између Трампа и Путина извештавали позитивно и не би се обазирали на то шта се пише и говори о том сусрету у мејнстрим медијима са Запада, који су под контролом геј лобија. Пре свега, српски режим би тежио „замрзнутом конфликту“ на КиМ, а не коначном решењу статуса КиМ, јер то „коначно решење“ намеће геј лоби. До сада је геј лоби био јачи, али сада, када се конзервативци буде, након сусрета Трампа и Путина, за Србију је најбоље решење да сачека повољније међународне околности и да на власт у Србији дођу савезници Путина и Трампа, а не Клинтонових и Сороса. Доста зависи и од тога да ли ће на Западу победити умерени или екстремни десничари – за нас Србе је једино прихватљива умерена десница, она која више неће подржавати усташе и сличне. Посебна тема је однос конзервативаца, са Запада, према савезницима Русије са Истока, као што су Кина, Индија и Иран, однос свих њих према Израелу и Палестини, али и како ће своје место, међу конзервативцима или традиционалистима, из еврохришћанске цивилизације, као природним савезницима у одбрани породичних вредности и права на слободу вероисповести, наћи муслимани из Турске и осталих сунитских држава које пружају отпор „новом светском поретку“.

Русија је постала место окупљања конзервативаца или традиционалиста из целог света. Са једне стране, Русија има добре односе са државама које нису део ЕУ и Нато савеза, а са друге стране, Русија гради добре односе са конзервативцима и антиимперијалистима са Запада. То чини Русију главним непријатељем геј лобија. Геј лоби неће победити Русију једино ако у самој Русији не победе левичари или екстремни десничари, односно, једино ако Русија постане хришћанска и демократска (правна) држава, без тежње да постане нови Рим (у том случају, русофобија ће нестати у државама Вишеградске групе, као природним савезницима у одбрани породичних вредности, хришћанског и словенског идентитета и насилног мењења етничког састава – лажног мултикултурализма или тзв. „мелтинг пота“). Православци из Русије су томе много ближи него било која конзервативна странка из било које државе са Запада. Православна Русија је антифашистичка, али и традиционална, и као таква је победила расисте, нацисте и фашисте у светским ратовима. Конзервативци са Запада против себе имају надмоћнији геј лоби, а међу собом велики број расиста, фашиста или нациста, односно, морају да се боре и са екстремним (нео)либералима и левичарима и са екстремним десничарима или духовима из прошлости. Унутар руске владајуће елите данас, а посебно у народу, има више конзервативаца, него унутар владајуће елите Запада. На Западу, посебно на северозападу (умерени и екстремни) атеисти, левичарски либерали, либерални левичари, трансхуманисти, „њуејџери“… удружени са етничким мањинама, постају већина и у народу, и међу верницима који усвајају антихришћанска учења, а не само у елити (на пример, Енглези и остали Британци су све мекши према „брегзиту“, па је сасвим могуће да ће доћи до новог референдума; још горе је у скандинавским народима који су скоро у потпуности „променили свест“; слично је и у Канади). У том делу света све државе су „гејфрендли“, али веома непријатељски настројене према свему хришћанском.

Православни Руси могу да изграде правну или демократску државу, односно, што више буде искрених верника међу Русима (исто важи за Србију и остале православне државе), то ће Русија бити више правна или демократска држава, у којој постоји социјална правда. У Русији не живе једино православни Руси – православна Русија има добре односе и са традиционалистима ван хришћанског света. Русија мора да нађе начин како да остане православна држава и чувар породичних вредности, а да не буде „затворено друштво“ у коме постоји дискриминација над мањинама и другачијима – држава коју ће волети сви хришћани и поштовати и они који нису хришћани. У демократској држави се штите права мањина и другачијих. Русија мора да победи корупцију, да се још више демократизује – у оном најбољем конзервативно-либералном, а не у неолибералном смислу (попут Запада данас, где су хришћани постали мањина или они који су другачији, а њихова права се не поштују и нико их више не штити). На Западу се спрема прогон хришћана. То је разлог зашто су конзервативци са Запада окренути ка Русији и у православној Русији траже своје савезнике. Православни Руси могу, и морају, да помогну конзервативцима са Запада да одбране хришћанске вредности, тако што ће им помоћи у христијанизацији Запада (то је и најбоља одбрана од геј лобија, пошто ће, након прогона хришћана са Запада, прогонити православне), док конзервативци са Запада, ако победе умерени десничари који не мрзе православље, могу да помогну Русији да се демократизује и да постане правна држава.

Антихришћанске снаге, унутар еврохришћанске цивилизације, почетком 21. века достигле су врхунац своје моћи. Онда је на власт у Русији дошао Путин, а затим, широм Европе су се пробудили конзервативци или десничари, и у неким државама су дошли на власт. Међу тим десничарима постоје и екстремисти и русофоби. У државама средње Европе, таквих је све мање. Најбољи пример су десничари из Аустрије, који су пре 10 година проглашени фашистима, па је ЕУ била спремна да уведе санкције, а данас су на власти у Аустрији и прогоне Хрвате који величају усташе у Блајбургу, против су отимања Косова од Метохије од Србије и залажу се за ближе односе са Русијом и укидање санкција Русији. Орбан је некада био стипендиста Фонда за отворено друштво, а данас је највећи противник и све чини да истера Сороса из Мађарске и да Мађарску приближи Русији. Након тих победа десничара у Европи, долази победа Трампа у САД и сусрет са Путином. Недавно је Стив Бенон најавио оснивање фондације у Бриселу која ће помагати десничарима у Европи. Такав покрет може да буде дугорочно успешан једино ако није средство за остваривање себичних интереса САД, ако је хришћански и општеевропски, ако се умерени десничари одвоје од екстремиста, тј. ако није уперен против православних народа, него има за циљ савез са православнима. На Западу живи више милиона православних Руса, Грка, Срба…

Србија има своје место у том новом, конзервативном покрету, али у Србији прво морају да победе конзервативне снаге, светосавци који ће поставити Србију изнад Истока и Запада. Сарадња између православних Срба и Руса и њихових цркава мора да буде дубља и шира, као и сарадња између православних Словена и њихових цркава са једне стране, и Грка и осталих православних несловенских народа и њихових цркава са друге стране. Ми морамо прво да створимо православне елите и саборност међу православним елитама и народима, да би стварали савезе са конзервативцима (хришћанима) са Запада и традиционалистима (нехришћанима) са Истока. Да ли ће до тих савеза да дође, прво унутар еврохришћанске цивилизације, а онда и између хришћана и нехришћана традиционалиста, не зависи само од православаца. Православци могу да сарађују са конзервативцима са Запада једино ако се они врате на изворе хришћанства – ако се разликују од нехришћана. Од православаца зависи само да ли ће бити саборности између наших цркава, народа и држава.

За почетак, потребно је да православци дођу на власт. Добар део руске владајуће елите је још увек неправославан, а у Србији, Грчкој и Бугарској су на власти сарадници геј лобија са Запада. Румунија нема добре односе са Русијом, док Румунска православна црква нема добре односе са Српском православном црквом. Унутар сваке православне цркве постоје унутрашњи расколи, итд. Да ли ће се међу православцима појавити људи који ће створити фондацију, попут поменуте фондације Стива Бенона, која ће подржавати све православне покрете и политичке странке које воде искрени верници у свим православним државама и радити на јединству православних народа и на окупљању свих православних снага? У овом тренутку ништа слично не постоји у православном свету. Без међусобне подршке и саборности, нико не може сам да се бори против „новог светског поретка“ и геј лобија (чак ни Русија, а посебно мале државе као Србија и Грчка), а сарадња са десничарима са Запада или традиционалистима са Истока може да води ка удаљавању од православне вере или, речима Св. Владике Николаја, „уједначавању и прилагођавању“ Господа Исуса Христа другим верама и идеологијама, из слабости, да би се сачувале привилегије… Православци желе и могу да буду део конзервативног покрета једино ако нас тај покрет враћа на изворе хришћанства и Господу Исусу Христу, уз уважавање промена које су се догодиле за две хиљаде година хришћанства. Уважавање тих промена мора да се покаже и кроз стварање правне државе, развој науке и економије, разумевање данашње омладине…

Геј лоби има свој пакет који свакоме намеће. У том пакету су разни услови, али услов над условима који свима намећу јесте да се прихвати ЛГБТ идеологија и да се у складу са том идеологијом доносе закони. То је црвена линија геј лобија. Међутим, та црвена линија геј лобија прелази црвену линију десничара, конзервативаца, традиционалиста или хришћана. Посебно у оном делу који се тиче деце. Ударац на породицу и на децу пробудио је велики број десничара, конзервативаца, традиционалиста или хришћана у скоро свим државама еврохришћанске цивилизације. Тај ударац на породицу прати депопулациона политика и нестанак средње класе, што ствара и социјално незадовољство. Савремени феудалци и капиталисти, или савремена буржоазија, долази из редова либерала и левичара, тј. из геј лобија. Савремени „вукови“ из финансијских центара Запада су, углавном, попут Сороса, либерали и левичари. Они краду од средње класе и породичних људи, а део профита дају за финансирање геј лобија, научне експерименте над људима, итд. То ствара услове за револуцију, овога пута конзервативну. Али да би била конзервативна, она мора да буде хришћанска. А да би била хришћанска, она мора да буде православна, у чисто духовном смислу. Већина људи жели да их деца зову мама и тата, да расту како су расле генерације пре њих, они скоро свуда чине „тиху већину“, која се буди, и сада је само питање да ли ће се боље и брже организовати екстремни или умерени десничари. Уколико се екстремни десничари наметну као заштитници традиције, геј лоби ће лако угушити сваки покушај стварања конзервативне револуције.

Конзервативна револуција мора да крене из православног дела света. Циљ конзервативне револуције је да се вратимо на прави пут – пут ка Христу. Ако Христос није центар нашег света, чему револуција, за које вредности (шта се конзервира) и за какав се свет боримо?

(Опрема текста: Словенски вѣсник)

Изворник: Стање ствари

(Visited 59 times, 1 visits today)
(ГЕО)ПОЛИТИКА, ПРАВОСЛАВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *