Средином друге недеље октобра, одржан је у Младеновцу протест против насељавања тзв. азиланата у тај град. Оно што неки налазе као посебно интересантно јесте чињеница да су на протесту учествовали локални представници различитих странака, које иначе, практично никада не наступају на истој страни. Заједно су били демократе, Нова Србија, Дверјани… Ово није први овакав протест. Било је протеста и пре, у Бањи Ковиљачи или Боговађи, на пример.
За иоле национално свесне Србе ово би требало да буде добра вест. Но, да ли је баш тако? Од када се праве овакви протести, као разлози се, увек, наводи следеће: можда су људи који долазе криминалци; можда носе разне болештине; угрожена је безбедност локалног становништва, нарочито деце… У званичним изјавама, организатори протеста се увек ограђују: ми нисмо никакви расисти, али знате, морамо да се заштитимо…
Међу Србима постоје они који се свим силама труде да Србија „уђе у Европу“, а постоје и они који тврде да је Србија већ у Европи, те да не може улазити. Но, пажљиви посматрач догађаја из Младеновца или Боговађе, могао би лако да закључи да је Србија дефинитивно на другом континенту, или, још изгледније, на другој планети. Јер и да се вратимо хиљаду година у прошлост, врхови политичких странака које организују протест, имали су довољно времена да се информишу, из те исте Европе, да најезда туђинаца са других континената, као пројекат власти, има за циљ нешто много опасније.
Главни циљ ове политике јесте трајна промена демографске слике земље, тј., ефективно, геноцид над аутохтоним становништвом, у овом случају над Србима. Јасно је да многи Срби из Младеновца или Боговађе ово не морају да знају нити морају да знају шта се дешава у другим европским земљама. Уосталом, када да сазнају? Док погледају Фарму, Великог Брата, Сулејмана… и расправе ко се са ким швалерише у индустрији проституције коју називају „естрадом“, не остаје им времена ни за нешто важније. Али, они који себе називају вођама, великим или, чак оним малим, локалним, требали би да знају. И сигуран сам да знају.
Дакле, какав је програм? Прво се довлачи белосветски социјални талог, пре свега неевропско становништво, дакле становништво које је потпуно некомпатибилно са локалним становништвом и не може се асимиловати, као што су могли, на пример, руски имигранти после Октобарске револуције. Паралелно иде пропаганда како је то „наша“ ЕУропска обавеза, како је „хришћански помоћи“, како су Срби увек били „гостољубиви… Следећи корак је обезбеђивање трајног боравка уљезима. После тога иде „интеграција“ истих у српско друштво. Деца се шаљу у школе, а одраслима се тражи посао. Доносе се посебни закони којима се стимулише запошљавање странаца тј. доносе се закони о дискриминацији Срба приликом запошљавања или уписа на факултете. То већ имамо када су у питању Цигани. Исти се укључују у социјална давања и здравствену заштиту, иако пара нема ни за српске држављане, а све то док држава спроводи „мере штедње“. Паралено са тим се доносе закони о „говору мржње“, где се Срби који се буне против овакве политике власти хапсе и суде. На тај начин, аутохтоно становништво се застрашује и слама се сваки отпор. Временом, број доведених туђинаца се повећава и они почињу да окупирају делове градова из којих се, мање или више принудно, исељавају Срби. Политичка класа, на тај начин, добија поуздане гласаче, јер ови, у међувремену, добијају и држављанство, а заради се нешто и од пара које долазе са стране за овакве „пројекте“. Када се накупи „довољан“ број муслимана, у неком месту, кренуће прављење џамије. Саудијска Арабија, Катар и Емирати имају довољно пара да направе по џамију на сваком ћошку у свакој српској вароши. Али то ће бити „демократско право“, „гарантовано Уставом“, а наћи ће се и по неки српски одрод да се „угради“ (не у џамију, наравно). Да ли је могуће да се ово направи народу којем се десило Косово? Који је пет векова трпео Турке? Који је платио тако страшну цену слободе од 1804. до 1918? Да, могуће је и то се управо дешава.
Даље, пропаганда се појачава. У разним емисијама, укључујући и дечије, појављују се ликови уљеза, а исти почињу да се називају „Србима“. Појам нације се потпуно релативизује. „Србин“ је свако ко има српско држављанство. Или, још вероватније, за нацију се усваја појам „Србијанац“. Медијски се максимално стимулишу тзв. мешовити бракови. У крајњој линији, све ово је већ примењено у толиком европским земљама. Британија, Француска, Белгија, Холандија, Шпанија… чак и Грчка! Да, да и Грчка.
Зашто вође политичких партија које организују протесте не кажу ово народу? Зашто све своде на патетичне приче о безбедности деце и болестима? Зашто не кажу да „српска“ власт спроводи политику геноцида над Србима, као што то ради и у сарадњи са Шиптарима на Косову и Метохији? Чега се плаше? Кога се плаше? Не знам. Да ли су свесни да замајавањем народа шупљим причама о безбедности и болестима отварају маневарски простор властима за медијску офанзиву и на тај начин скрећу теме са суштине проблема на, суштински, мање значајне последице? Да ли знају да тиме постају сарадници власти на политици геноцида над сопственим народом? Ово није о Младеновцу и Боговађи, ово је о Србима и Србији и потребан је покрет отпора на националном нивоу.
Постоји само један начин да се ово трајно реши и то би требао да буде циљ оних који се боре: потпуно укинути азил и дозволити само боравак странцима са туристичким и пословним визама. То би требало да буде довољно Србима да праве будале од себе и шене око странаца да би доказивали „гостољубивост“.
Нема дискусије о имиграцији, на британским сајтовима, а да бар неко од коментатора не напише: „Енох Пауел је био у праву“. Ко је Енох Пауел, упитаће Србин из Боговађе? Није битно буразеру, гледај да за 50 година твоји унуци не понављају како је неки српски Енох Пауел био у праву, јер тада више неће бити битно ни ко је тај српски Енох Пауел, а камоли, енглески. Тада ће бити касно.
Изворник: Национална партија
Related posts:
Дарја Асламова: СМАК СТАРОГ СВѢТА: ЕВРОПА ЗАПЉУСНУТА РУЉОМ ГРАМЗИВИХ МИГРАНАТА
Др Срећко Ђукић: КРАХ „УКРАЈИНСКОГ ПРОЈЕКТА“ – И МЕДИЈСКИ ОДРАЗ
Слободан Антонић: КОЛОНИЈАЛНА ДЕМОНТАЖА НАРОДА
Николај Вихин: ВЛАДИМИР ПУТИН И СТРАТЕГИЈА КУТУЗОВА
Мехман Гафарли: ПУТИН ЈЕ У СИРИЈИ ОСУЈЕТИО ПЛАН ЕКОНОМСКОГ ДАВЉЕЊА РУСИЈЕ
Сергеј Кара-Мурза: КАКО РАСТУРИТИ ДРЖАВУ
Александар Дугин: РАТ ЈЕ ПРИЛИЧНО МОГУЋ
Ф. М. Достојевски: КОНСТАНТИНОПОЉ МОРА БИТИ НАШ
Драган Петровић: ИНФОРМАТИВНИ РАТ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КРИЗИ 1991-1995, СЛУЧАЈ ФРАНЦУСКЕ
Леонид Решетњиков: РУСИЈА ЈЕ ДУХОВНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Александар Дугин: ГЕОПОЛИТИКА АМЕРИЧКИХ ИЗБОРА
СРБИЈА У СВЕТУ „ВЕЛИКОГ РЕСЕТА“
