Закон не би требало да узима у обзир личне карактеристике и требало би да третира људе свакога понаособ (као појединце, као личности), а не као чланове група. Дакле, закон не би требало да се интересује о томе ко си.
Ознака: родно осетљив језик
Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА
Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом
ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА
Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)
Слободан Самарџић: СРЕЛЕ СЕ ЈЕДНОМ СОЦИОЛОШКИЊА, ПОЛИТИКОЛОШКИЊА И ПСИХОЛОШКИЊА
Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику