Филип Родић: ХРАМ ЗА РЕСПИРАТОРЕ

Не смета Радију Слободна Европа и другима то што је Србија за завршетак изградње Храма новац издвојила у јеку рата против короне. То им смета увек. Пандемија је само згодан аргумент


Филип РОДИЋ

ДОМАЋИ западољупци воле да, кад год им је то у интересу, цитирају онај наводни Черчилов одговор на предлог сарадника у јеку Другог светског рата да буџетска средства намењена култури преусмери за ратни напор: “А шта ћемо, онда, да бранимо?” Ову, иако у својој бити истиниту и исправну, али потпуно недоказану изјаву, користио је и Теофил Панчић пре неколико месеци дивећи се будаласто британском пркосу спрам пандемије вируса корона.

КУЛТУРНА баштина, или културно добро, по дефиницији су добра која су наслеђена од претходних генерација, или која настају у садашњости а имају специфичну вредност за људе и треба да буду сачувана за будуће генерације, те поседују симболички значај у свести људи и утичу на идентитет одређеног насеља, региона, или државе, а са економске стране представљају туристички потенцијал. По истој дефиницији, у материјалну културну баштину спадају и изузетне грађевине, сакралне или световне. Ретко који објекат у Београду се у ову дефиницију уклапа боље од Храма Светог Саве, који поред културне свакако има и велику духовну вредност за вернике православне цркве, дакле за већину српског народа.

Храм Светог Саве у Београду

КАДА Влада Србије у духу горенаведеног Черчиловог става (иако не постоји дословни цитат, Черчил је у више наврата изразио такав став, први пут још пре рата, 30. априла 1938. у говору пред Краљевском академијом), у јеку “рата против пандемије”, за тренутно несумњиво централни и најважнији културни и идентитетски пројекат какав је Храм Светог Саве, који је с разлогом био важан и до сржи секуларном Зорану Ђинђићу, издвоји суму од око десет милиона евра, случајно српски и намерноамерички медији одмах гракну, брукајући се мање или више. Опозициони таблоид “Данас” предњачи у овој бруци објављивањем изјаве владике Григорија од пре седам година као да ју је овом листу дао сада. Следи професионални и објективни Н1, који нападајући Владу Србије због ове одлуке понавља лажну вест листа “Данас”, иако је она демантована пуних шест дана раније.

ТИТУЛА шампиона лицемерја, верујем, и у овако озбиљној конкуренцији, требало би да припадне пропагандном сервису америчког Конгреса, Радију Слободна Европа. Ови борци за нашу слободу објавили су инфографику о томе шта је све могло да се купи од “оружја” за борбу против короне са тих десет милиона евра. На пример 500 респиратора, или да се реконструише болница у Бору (не знам зашто баш у Бору, али вероватно је моја неинформисаност у питању). Занемарују при томе да је, по званичним подацима (ако им изјава председника Србије може бити званични податак), у Србији средином марта било 1.008 респиратора. Можда су им меродавнији подаци које је објавио Центар за истраживачко новинарство Србије по којем је у Србији 13. марта било 1.024 респиратора. У овом тренутку (подаци објављени 17. јула) на тим уређајима одржава се живот 184 пацијента. Значи, ако нас не задеси много већа катастрофа од садашње, респиратора имамо више него довољно. Занемарују и да Влада Србије можда није реконструисала болницу у Бору, али јесте Клинички центар у Нишу (32 милиона евра), а ради се и на изградњи нове болнице на Дедињу (четрдесетак милиона евра).

ОРУЖЈА за “рат” против короне у Србији засада, по свему судећи, има довољно, али разумемо и што РСЕ верује да је оружја увек потребно више. Ипак су они амерички медиј, а једна од главних карактеристика те земље је да јој оружја никад нема довољно. Због тога њихов војни буџет превазилази збир свих војних буџета остатка света. Процена америчког војног буџета за период од 1. октобра 2020. до 30. септембра 2021. године – у јеку рата против короне – износи 934 милијарде долара. Колико се респиратора и болница може купити и изградити за те паре и имају ли их САД довољно?

НЕ НЕГИРА Слободна Европа, међутим, Черчила у начелу него само у појединостима. Начело је да за културу треба увек издвајати новац, али појединост је наша култура, не и америчка. Јер не споре они што амерички глобални медији (у шта спадају и они) за ширење “америчке културе” диљем света годишње добијају око 750 милиона долара, иако би неку мрвицу од тога могли да издвоје и за који додатни респиратор. Или макар побољшање правичности сопственог здравственог система, јер док се у Америци богати лече и од сиде, сиромашни умиру и од кијавице. Па тај ‘леба и сами једу. Неће да секу грану на којој седе.

СПОРЕ они што Србија новац издваја за изградњу нечега што би представљало допринос српској култури и што би био још један мотив за одбрану. Неће они да секу ни грану на којој седе њихови саборци и пријатељи, па им не смета што држава Србија годишње издваја истоветну суму новца за невладине организације, колико и за развој науке и технологије (подаци за 2014). Колико би респиратора од новца издвојеног за разне НВО могло да се купи? А колико болница у Бору обнови? Рећи ћу вам одмах – од новца издвојеног за НВО из буџета Србије могло је, по рачуници Слободне Европе, да се купи не 500 него 6.100 респиратора и да се обнови не једна него 12 болница у Бору.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, друга страна, 19. јул 2020)

(Visited 84 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *