Цртица из живота једног „крвавог тиранина“… зарад поређења са саврѣменом врлом, демократском и углађеном „господом“…
Наставнику другу Мартишину.
Добио сам Ваше писмо о лудоријама Василија Стаљина. Хвала на писму.
Одговарам с великим закашњењем због прѣнатрпаности послом. Молим за извињење.
Василије је размажени јуноша осрѣдњих способности, варварчић (тип Скита!), нѣ увѣк правичан, воли да уцѣњује слабашне „руководиоце“, нерѣтко безобразан, са слабом или – тачније – неорганизованом вољом.
Размазили су га свакакви „кумови“ и „кумице“ што стално подвлаче да је он „Стаљинов син“.
Драго ми је да се у Вашем лику нашао барем један наставник који поштује себе, који с Василијем поступа као са свѣма и од безобразника захтѣва потчињавање свеопштем режиму у школи. Василија кваре директори, попут оног што га поменусте, људи-крпе којима нѣје мѣсто у школи, и уколико дрзник Василије још нѣје стигао да упропасти себе, онда је то зато што у нашој земљи постоје којекакви наставници који нѣ попуштају хировитом овнићу.
Мој савѣт: бити захтѣвнији према Василију и нѣ бојати се лажних, уцѣњивачких прѣтњи размаженка на рачун „самоубиства“. Имаћете у томе моју подршку.
Нажалост, ја сâм немам могућности да се прѣгањам с Василијем. Али обѣћавам да ћу га с врѣмена на врѣме хватати за оковратник.
Поздрав!
Ј. Стаљин
8. VI 38. г.
Посрбио: Д. Буковички
Изворник: Военное обозрение