Година: 2022.

In memoriam: МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937-2022)

Знајући за све муке са речима, Милован се целога живота посвећивао учењу језика упућујући писма без адресе, и знаноме и незнаноме, у искреном хтењу и непосусталом труду да обједини умствовање, узлете духа и чувства

Николај Гогољ: СТРАХОТЕ И УЖАСИ РУСИЈЕ

У Европи се сада свуда кувају такви немири да никаква људска средства неће бити од помоћи када се они пред нама укажу, па ће оне страхоте, које ви сада у Русији видите, према њима бити ништавне. У Русији још има светлости, још има путева и стаза за спас, и хвала богу што су ове страхоте настале данас, а не касније

Бранко Драгаш: О ЛИЦЕМЕРЈУ НЕБОЈШЕ КАТИЋА

Ако је за утеху г. Катићу, постоје српски економисти који три деценије упорно износе своја стручна мишљења и тачно су погодили шта ће да се догоди у економији, што је данас потврдила економска криза у којој се налазимо.

«СУПЕР ЈЕ ВЕРОВАТИ У БОГА!»

У Москви, на дан сећања на последњег руског цара, одржан је опроштај с човеком који је отишао на царски начин – стигавши да се покаје за све. Испраћен је Петар Мамонов († 15.07.2021).

ОСТРВО

Други светски рат. Анатолиј и његов друг Тихон транспортују угаљ, али их пресреће немачки ратни брод и заробљава. Анатолиј моли Немце за милост, а они […]

Дијего Фузаро: ЗАБАВА И ТЕРОР

ИСТОРИЗАЦИЈА погледа може нам олакшати рад на разумевању епидемијске кризе као методе управљања Генералне пробе употребе санитарне ванредне ситуације, као уметности либералних влада, датирају још […]

Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ

Достојевски je несумњиво писац коме су се без кључа откључавале готово све тајне. Уосталом, кад се говори о суштинском, о језгреном, сваки кључ je незаконити калауз, и то калауз коме се двери мистерије никада неће отворити

Раде Јанковић: ИЗДАЈА КОСОВА

Ослободилачки потенцијал национализма у стварности је, међутим, прокоцкала управо та млитава, плашљива, самозаљубљена интелигенција, која је у страху од блискости са фашизмом и комунизмом, у намери да опере руке од тог додира, гурнула „страсти нације“ у парламент (демократију) и тржиште (материјално богатство)

Желидраг Никчевић: КО НАМ ТО ДРЖИ СТРОГЕ ЛЕКЦИЈЕ?

Лаура Кевеши у Румунији је водила Агенцију за борбу против корупције, има 49 година. За неколико година рада тамо је правди привела хиљаде корумпираних министара, медијских тајкуна, судија, тужилаца, посланика и бизнисмена

Евсевије Петровић: ПОПИС 2022 – СПИСКОВИ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ

Они који су у старим, традиционалним ратовима ишли да извиђају непријатељску територију као део припреме пред рат, инвазију и окупацију, називали су се уходе – и када су бивали ухваћени, кажњавани су без милости. Као дрски весници рата и смрти, и авангарда окупаторске војске. EUсташки извиђачи, регрутовани Европском Унијом који данас крећу у извиђање свих србских домова називају се „пописивачи“, и од већине Срба добиће кафу и слатко. Лако наоружани, као сви шпијуни – не топовима, него лап-топовима.

Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ

Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам наводи код одреднице задевица (екавски), односно задјевица (ијекавски)

Југослав Кипријановић: ПОПИС 2022 – ШТА ЈЕ (НЕ)СПОРНО?

Од 1. до 30. октобра 2022. обавиће се редован Попис грађана Републике Србије, који се одржава на сваких 10 година. Овај се одржава са годину дана закашњења и изазива, можда и по први пут, доста неспокојства међу становништвом.

Мило Ломпар: ВЕЛИКИ РОМАН ЦРЊАНСКОГ

Поетички раскорак у процени вредности историјске реконструкције у „Другој књизи Сеоба” значајан је као симптом критичке нелагодности у разумевању нестандардног и сасвим неуобичајеног – који је преокретао читалачко очекивање – односа према историјском као чињеници времена и као чињеници човековог положаја у времену

Бошко Љ. Миловановић: МАЛИ ПРИНЦ КАО ОБЈЕДИНИТЕЉ ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Мали Принц има оно најглавније, интуитивно знање, које није до краја пробуђено проласком путевима сазнања. „Реалност” коју открива посетом астероидима 325–330 и атерирањем на Земљу веома га чуди и разочарава, али он у себи поседује изузетан одбрамбени механизам: урођени осећај исправности, снагу љубави и осећај за добро.

Владимир Димитријевић: ОДЛЕЋУ УНЕПОВРАТ ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ОВОГА ЈЕЗИКА

У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу унеповрат чудесне речи овога језика