Господ засад ту земљу још нѣје лишио посебне бриге – но, не треба мислити како је земља, коју сте већ посѣтили или коју ћете, с […]
Категорија: ТЕКСТОВИ
Ататурк остатке 50.000 побијених Грка и Јермена послао Французима британским бродом
РАДНИЦИ СОЛУНСКЕ ЛУКЕ ХТЕЛИ ДА ЗАУСТАВЕ ПЛОВЕЋУ „ЖУТУ КУЋУ“, АЛИ ЈЕ ЕНГЛЕСКИ КОНЗУЛ ТО СПРЕЧИО У луци Мудање, југоисточно од Босфора, децембра 1924. младотурски режим […]
ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТ Конференције „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“, одржане 4. јула 2015. у Београду
После свестраног, мултидисциплинарног разматрања свих главних аспеката догађаја у Сребреници и око ње у јулу 1995, чија се двадесетогодишњица ове године обележава, учесници научног скупа […]
Проф. др Драгољуб Петровић: НОВОСАДСКИ ДОГОВОР – УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Излагање проф. др Драгољуба Петровића на округлом столу „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“ одржаном у Културном центру Новог Сада 10. децембра […]
Владимир Челекетић: АЗИЛ У СЛУЖБИ ГЕНОЦИДА
Средином друге недеље октобра, одржан је у Младеновцу протест против насељавања тзв. азиланата у тај град. Оно што неки налазе као посебно интересантно јесте чињеница […]
О ОДЛУЧЕЊУ ЛАВА ТОЛСТОЈА ОД ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У почетку нисам хтио да одговарам на одлуку Синода о мени, али је ова одлука изазвала врло много писама у којима ме мени непознати коресподенти […]
Александар Буздалов: ПОДВИГ УЦРКОВЉЕЊА РУСКОГ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА…
…на примѣру Константина Леонтјева Константин Леонтјев је рѣдак примѣр правилног, пуноврѣдног уцрковљења руског интелектуалца, и то уцрковљења кроз одрицање од сáме своје интелекталности у њеном […]
Николај Краински: РАТНИ ЗАНОС И КЛОНУЛОСТ КАО ФАКТОРИ БОРБЕНИХ ОПЕРАЦИЈА
Први пут објављено: Краинский Н., Военный экстаз и прострация как факторы боевых операций // Военный журналист, 1940., бр. 19, стр. 5-7. Военный журналист је био […]
Зоран Туцаковић: ПРАВИ САТИРИЧАР
Онај који је страначки или идеолошки опредељен у мери која подразумева искључивост не може да буде прави сатиричар, зато што ће му сатирична оштрица почесто […]
Драгана Мрђа: ПРИЧАЈ МИ РУСИЈУ (из три угла)
Претходна напомена уредништва Двориште на Авалском путу, иза пекаре Класнић 08, већ 70 година чува једну тајну о животима жртвованим за слободу. Мистериозно дрво – […]
Вадим Кожинов: О ПУШКИНОВИМ „СТИХОВИМА ЗАПИСАНИМ НОЋУ У ВРѢМЕ НЕСАНИЦЕ“
У процесу истинског стваралаштва пѣсник не исказује просто своје мисли и осѣћања: он као да почиње да живи у свѣту дѣла које ствара, и оваплоћује […]
Сава Росић: ЈЕЗИК И ВЛАСТ
Лакше на руском откријем значење неке мени непознате речи, премда они (на сву срећу!) нису имали Вука Караџића да им „поједностави“ Сергеј Кара-Мурза објавио је […]
Јуриј Рубцов: КАКО ЈЕ ИЗБЕГНУТ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ 1945. ГОДИНЕ
Општи закључак британске штабне команде о перспективи војне кампање против СССР је био песимистички… Негде у мају 1945, око двадесетог, Ј. В. Стаљин је повукао […]
Драгољуб Збиљић: КОНАЧАН ЦИЉ ДАНАШЊЕГ ДОВРШАВАЊА ЛАТИНИЧЕЊА СРБА ЈЕСТЕ ЊИХОВО РАСРБЉИВАЊЕ
Кад би сви Срби успели и хтели да схвате, Срби би напустили своју уникатно смишљену свакодневну нормативну језичку глупост о „богатству двоазбучја“ за један језик […]
Јевгеније Черњишев: ДА БИ ДРЖАВНА ИДЕОЛОГИЈА БИЛА ЗАСНОВАНА НА ТРАДИЦИОНАЛНИМ ВРѢДНОСТИМА, ОНА СЕ МОРА ОСЛАЊАТИ НА РЕЛИГИЈУ
Засад су традиционалне врѣдности, нажалост, понајчешће уопштена чиновничка фраза, која се не испуњује никаквом одређеношћу, па се зато под њеном маском провлачи и свака безобраштина […]
Алексѣј Мозговој: НѢЈЕ ЛОШЕ УМРѢТИ У МАЈУ
23. маја на траси Переваљск-Луганск је заједно са шесторо пратилаца убијен Алексѣј Мозговој, командант бригаде „Призрак“ („Сабласт“) Луганске Народне Републике. „›То се догодило отприлике на истом […]
Николај Краински: ВЕЛИКИ РУСКИ ЦАР, ПУН УМА И ЧВРСТЕ ВОЉЕ
Поводом рођендана Цара Николаја II (/6/ 18. V 1868)… Ниже по први пут износимо фрагмент из књиге „Фильм русской революции: В психологической обработке“ (Београд: М. […]
Андреј Ходов: КО СУ ВЛАДАРИ СВѢТА?
Баснословна учинковитост нових технологија довела је дотлѣ да се већи дѣо финансијских и интелектуалних извора усредоточује управо на њихов развој. Стварни научни и технолошки напрѣдак […]