Обично се претпоставља да је Набоков посветио књигу Гогољу зато што га је ценио више од свих других руских писаца. А заправо, како се види и из његових предавања и потоњих текстова, више је ценио Пушкина, Толстоја и Чехова
Категорија: ГЛАВНА
Владимир Умељић: СРБИ И КЛЕТВА СТАНИШТА НА ГРАНИЦИ СВЕТОВА
Срби нису схватили да 1914. нису били нападнути због атентата у Сарајеву или због певања родољубивих народних песама, већ јер су гранични народ православно-словенске културолошке традиције, на првој линији фронта према другој великој традицији Европе
Срђан Новаковић: СРБИ, РУСИ И БЕСАРАБИ
Народ србски, ако се не излечи, иструлиће и пропашће, и биће као лешина пред Богом, пред Небесном Србијом и пред целим светом. Личиће на човека који је сву младост провео чедно и поштено, и прочуо се и прославио, а у најзрелијим годинама пропио се и покварио, да га нико не може да позна и да га се и небо и земља одричу као свога сродника
Срето Танасић: IN MEMORIAM – БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)
У Ваљеву је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду
Евсевије Петровић: РЕЧ О УНИЈИ
Заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима
Радован Бели Марковић: ДО НОКАТА ДОГОРЕЛО
Прича се како ће и “Почетак буне против дахија” олатиничити… Боже мили, чуда великога!
Жарко Видовић: КАКО ДА СХВАТИМО СЕБЕ?
Kако да отклонимо оно што нас одваја од заједнице (с Богом и људима) и што нам одузима веру, смисао вере? У томе је и питање: како да схватим себе да бих дошао у заједницу са васкрслим Христом
Тајана Потерјахин: ЖЕНАМА СЕ ДАНАС НАМЕЋЕ СТАВ ДА ЈЕ МУШКАРАЦ ЊИХОВ НЕПРИЈАТЕЉ!
Да ли је идеја радикалног феминизма да жену ослободи од злог мушкарца? Како се у одређеним медијима у Србији женама сервира идеолошка пропаганда? Зашто идеологија […]
Весна Буројевић: ШУМАНОВИЋЕВЕ “БЕРАЧИЦЕ” КАО АПОСТОЛИ
Где се током времена изгубило одређење триптихон? Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву?
Рада Стијовић: ДОБАР И ЛОШ ПОСАО
Исказ “радити добар посао” може да изазове недоумицу – да ли је посао ваљан или актер добро ради, па га не би требало употребљавати
Ерих Марија Ремарк: МЛАДОСТ ЦЕЛОГ СВЕТА (цитат)
Веровали смо да се ради о будућности! А радило се против будућности. Наша је будућност мртва, јер је мртва омладина која ју је носила. Ми смо само још они преостали, остаци!
Јеромонах Козма (Афанасјев): НА СНИМАЊУ „ОСТРВА“ ПЕТАР НИШТА НИЈЕ ИГРАО, ПРОСТО ЈЕ ЖИВЕО У КАДРУ
У току последњих година из доласка у долазак је постајао све блажи и блажи, нежнији. Није се мењао толико споља, у манирима, колико су се у њему унутрашње осећали огромни помаци. То је заиста био духовни раст о којем сви ми толико много сањамо, о којем читамо у разним светоотачким књигама, а тако ретко реално осећамо у самима себи
Слободан Владушић: ЛИКВИДИРАТИ ЧОВЕКА КЊИЖЕВНОСТИ
Вештина тумачења тог човека чини отпорним на технике манипулације свести и пропаганде. Човека књижевности зато треба ликвидирати.
Весна Капор: ЂЕДОВИ НАС НЕ БИ РАЗУМЕЛИ
Многи потомци солунаца, оних који ни за шта не би мењали своје писмо, ни језик, због тога што је лакше писати латиницом, и што је наводно цивилизованије, затурају ћирилицу и врховни маг Гугл, бележи их на мрежама као кориснике хрватског писма
Олга Четверикова: ОПСЕДНУТОСТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ ОБРАЗОВАЊА
Чим људи стекну могућност да самостално мисле, ситуација се мења. Но, данас је читав систем васпитања, образовања, обраде човекове свести усмерен на то да га лиши могућности самосталног размишљања
Владимир Димитријевић: ЧОВЕК ПЕВА ПРОТИВ СМРТИ: СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ ВЛАДИМИРА МЕДЕНИЦЕ
Владимир Меденица је, дакле, наш философ васкрсења. На први поглед – скроман издавач књига за посвећенике. На дубљи поглед – ратник против смрти
Бранимир Несторовић: СУЛУДО ВАКЦИНИСАТИ ДЕЦУ ОД БОЛЕСТИ ОД КОЈЕ НЕ ОБОЛЕВАЈУ (интервју)
Поверење у фармацеутску индустрију и концепт вакцине је нарушено. Званична медицина не приказује да у Израелу и на Исланду с почетком вакцинације расте број заражених
Ранко Рисојевић: ЗАЛУТАЛИ СМО НА ПУТУ У НИГДИНУ
СВЕ што имамо данас, почело је много раније. О свему се може испрести безброј прича, нарочито о језику Језици су се стварали локално, да би […]