Олга Четверикова: ОПСЕДНУТОСТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ ОБРАЗОВАЊА

Чим људи стекну могућност да самостално мисле, ситуација се мења. Но, данас је читав систем васпитања, образовања, обраде човекове свести усмерен на то да га лиши могућности самосталног размишљања. Зато су и уклонили систем знања и разумевања и уместо њега увели такозване компетенције, креативност и томе слично, да би човека претворили у примитивно, уско, заточено у некаквом одређеном задатку, биће

---

Питање: Олга Николајевна, дигитализација нашег друштва иде пуном паром. Која је суштина тог процеса?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наша истраживања су показала да се дигитални пројекат реализује преко људи са измењеним стањем свести и зато се не може рационално објаснити шта се дешава и зашто се ово ради. Но, ми схватамо да се њихови циљеви и задаци веома слабо слажу (ако се уопште слажу) са нашим циљевима, и уопште са могућношћу да се живи и остане човеком.

Изгледа да нашим друштвом почињу да управљају по моделу тоталитарне окултне секте. Зато није случајно што се, када је реч о ауторима дигиталног пројекта, користе такви појмови као што су „дигитална секта“, „дигитални алхемичари“, „дигиталци-форсајтери“. Овим људима је толико измењена свест да нас не гледају више као личности, већ само као објекте којима треба управљати. У Русији уведен модел управљања, са своје стране, представља само филијалу, наставак онога што се ради на светском нивоу.

Питање: А да ли постоје неке конкретне организације које стоје иза овог пројекта?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Мени, у Институту за међународне односе, где радим, често пребацују да заступам теорију завере. Иако сва предавања почињем напоменом да су теорију завере измислили они који данас реализују глобално управљање, да би сугерисали људима да „Велики брат“ на тебе гледа и да је отпор бескористан.

А када говоримо о целокупном систему глобалног управља, морамо схватити да он није организован као нека строга хијерархија, коју је могуће осветлити и описати ко и шта у њој ради. То није вертикала, већ веома сложен систем односа. Често се све остварује на основу договора, у сенци, понекад само телефонским позивом. Ови договори нису нигде забележени, не могу се проверити. Али, упркос томе, телефонски позив иницира нека значајна дешавања. После тога средства информисања почињу да галаме о којекаквим организацијама, и сву пажњу човечанства одвлаче ка њима, а ко иза тога стоји, ко и како то конкретно ради — остаје скривено.

Због тога сам присталица систематског прилаза, који омогућава да издвојимо и истакнемо улогу одређене структуре и размотримо механизме њеног деловања. Јер, тек када почнемо да изучавамо механизме, постаје нам јасан лупешки, преварантски карактер ове политике, а то значи да их можемо ухватити за руку и зауставити. Но, управо се код нас механизми не изучавају, на жалост…

Питање: Но, некакве контуре тих структура, које су стекле такву власт на друштвом, можемо скицирати?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Власт може постојати на националном нивоу и на глобалном нивоу. Постоји финансијска власт, економска, политичка. А постоји и духовна власт. Наша пажња треба да буде усредсређена на духовну власт јер се сада догађа страшна ствар: човекова свест се мења тако да се човек, не само лиши свог људског лика, већ да се претвори у примитивни објект којим управљају, описан у многобројним антиутопијама.

Ове антиутопије су писали људи који су били посвећени у одређене пројекте, и то, што су описивали, није била фантастика. Били су то планови, који су се постепено реализовали, и данас видимо, у нашој реалности, много тога што је описао Орвел и, посебно, Хаксли. Али та духовна власт је невидљива. Финансијска власт је видљива, ми можемо именовати светске структуре: Светска банка, Федералне резерве и друге сличне организације. Друга је ствар што они доносе одлуке тајно, но, ипак су организације видљиве.

Питање: Може ли се рећи да су оне сличне тајним друштвима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ова тајна жаришта зраче идеје које се затим оваплоћују у философским концепцијама и идеолошким пројектима, као на пример, трансхуманизам.

Питање: А како би ви дефинисали трансхуманизам?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Трансхуманизам — за савремено дигитално друштво наменски направљена форма „Њу ејџ“ погледа на свет — представља окултно-гностички светоназор који је, пре садашње, имао и другачије форме испољавања. У књизи коју сам недавно написала, прва глава се тако и зове: „“Од ‚Њу ејџа‘ до дигиталне религије“. Ова идеологија претвара човека у киборга и на његово место поставља вештачки интелект или супер-разум заснован на дигиталној технологији. И то је заиста религија, то је сакрализација дигиталног, вештачког интелекта.

Човек се посматра не као личност, већ као несавршено биће, које треба ослободити од тела и сјединити са тим супер-разумом. Фактички, трансхуманисти су прогласили да је човек не само несавршен, већ да нема право на постојање. Они желе да створе још савршеније биће, постчовека, фактички биомеханоида, који ће представљати неку машину за живот у космосу. Корен ових замисли води ка редовима и окултним ложама XIX — почетком XX века.

Питање: И програм дигитализације Русије исходи из истих принципа?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ове идеје, које чине постојање човека и људског друштва немогућим, леже у основама дигитализације и у нашој земљи. Обратите пажњу, код нас се свуда говори о вештачком интелекту, и роботима, о томе да је дигитализација — наш приоритет, а човека су негде склонили, одстранили. Неприметно, у свим образовним и научним центрима, такође се прелази на такав поглед на свет. Он улази у човека и човек не може више да му се одупре.

Мене то јако подсећа на епизоду филма из шездесетих година у којем су психолози снимали децу. Неколико малишана је добило слатку кашу, а једна девојчица — горку. И они их питају: „Да ли је каша слатка?“ Деца редом одговарају. „Да, слатка је“. Долазе до девојчице која једе горку кашу, а њој је непријатно да то каже, и зато изговара: „Слатка је“.

Тако је и код нас: све разумеју, но, због нечега, нико не говори да дигитализација не може заменити човека. То је безумље, шизофренија, некаква дигитална опседнутост! И сви почињу да живе по наметнутим стандардима. Ето шта је духовна власт: она неприметно прожима и неприметно човеком овладава. И то је најстрашније.

Питање: Но, можемо ли се некако томе супротставити?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све зависи од нас, зато што се и овде, као и у свакој секти, управљање врши преко сугестије ове или оне идеје човеку, то јест њим управљају уз помоћ њега самог. У тоталитарној секти човек добровољно предаје своју вољу, целог себе гуруу — ономе ко је над њим.

Чим људи стекну могућност да самостално мисле, ситуација се мења. Но, данас је читав систем васпитања, образовања, обраде човекове свести усмерен на то да га лиши могућности самосталног размишљања. Зато су и уклонили систем знања и разумевања и уместо њега увели такозване компетенције, креативност и томе слично, да би човека претворили у примитивно, уско, заточено у некаквом одређеном задатку, биће.

Питање: А у чему се конкретно испољава окултни карактер тог деловања на човека?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Окултно деловање је широк појам. „Њу ејџ“ покрет се активно шири од седамдесетих година (прошлог века) и представља гностичко-манихејско учење, које у себе укључује различита езотеријска учења (платонизам, Кабалу, учење Блавацке и томе слично). Године 1980. америчка књижевница Мерилин Фергусон објавила је књигу „Завера Водолије“ — манифест „Њу ејџа“ у којем саопштава да је потребно да се припремамо за наступање нове ере — ере Водолије, која ће заменити стару еру, хришћанску, и уместо човека појавиће се ново биће.

Питање: Но, почетком деведесетих година изгледало је да „Њу ејџ“, као покрет, почиње да слаби?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, но треба схватити да „Њу ејџ“ није нека конкретна организација, већ облак који мења своју форму, и који у себе укључује много разних организација, фондова, који делују у власти, у науци, у образовању и у другим областима. Но, оне не делују отворено. Да би радили са сваким сегментом, са сваким социјалним слојем и старосном групом становништва, они стварају одређене структуре, секте, од којих свака има исту матрицу као и „Њу ејџ“, али измењену, тако да је прилагођена оној групи људи на коју треба да делује.

На пример, неопаганство је почело активно да се шири међу младим људима и људима средњег узраста управо деведесетих година. Старијима је тада понуђено исцелитељство. Менаџерима — сајентологија, по чијим методама се у корпорацијама, путем тренинга за запослене, остварује „њу ејџ“ програмирање.

То јест, деведесетих и почетком девехиљадитих година почиње „њуеџизација“ свести веома широких слојева становништва кроз рад бројних покрета: псеудообразовних, покрета за здравље итд

Сада је наступила информациона или дигитална ера. То је преиначен назив „Нове ере“. Блавацка је имала учење о еволуцији човечанства — о седам раса које ће смењивати једна другу. То је кључни став „Њу ејџа“. После прелазне шесте расе, коју чине бесполна бића, која ће се размножавати вештачким путем, доћи ће „још већа“ седма раса, чији ће представници бити „духовнији“, да би на крају већ били „чисти духови“ — бесполни андрогини који ће завршити циклус земаљске еволуције и спознавши величину Васељене, преселити се на другу планету.

Питање: И та раса ће доћи кроз дигитализацију?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, дигитализација се већ претворила у тоталитарну религију, јер ако не мислите у дигиталним категоријама, већ нисте савремени човек. У учењу „Њу ејџа“ стоји: када дође до радикалног заокрета ка новој раси, онда они, који се у њега не уклопе, морају умрети. Исто говоре трансхуманисти: човек ће нестати и уместо њега ће постојати вештачки интелект.

Питање: Сада се у нашим школама снажно намеће дигитализација, од самог детињства човек је подвргнут њеном деловању…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Разуме се, пројекат дигитализације задире пре свега у сферу образовања, јер се у њој формирају и поглед на свет и моралне вредности. Реч је о пројекту „Дигитална школа“ која је почела као „Московска електронска школа“ (МЕШ), завршила као „Руска електронска школа“ (РЕШ). Ако не зауставимо овај пројекат, то ће бити злочин, јер то што се дешава не може се назвати другачије него — геноцид над децом. На основу резултата неколико округлих столова и заседања у Друштвеном дому саставили смо документ који смо послали у Генералну прокуратуру; документ показује зашто је овај пројекат диверзија против образовања и злочин против деце, и указује који су чланови закона нарушени. Најважније — то је наношење штете психичком и физичком здрављу.

При чему се „Дигитална школа“ реализује код нас у исто време као и на Западу, где су електронску школу делимично увели и већ доживели ужас због пада нивоа образовања који је наступио. Огласили су се забринути физичари и лекари. Године 2011. усвојен је документ ПАСЕ у коме се говори о опасности од дигиталних технологија и електромагнетног зрачења, посебно за децу. Тада је објављен и информациони материјал Међународне организације за истраживање рака, у којем се, такође, говори да електромагнетно зрачење има Б категорију, то јест, може изазвати рак.

Године 2015. у Француској је донесен први закон који регулише питања везана за електромагнетна зрачења. На пример, закон забрањује да се користи Wi-Fi у дечјим установама. Такође је прописана контрола над базним станицама. При томе, треба рећи да су овај закон припремили еколози. Ми знамо да екологе често користе за интересе „њу-ејџ“ структура, но у овом случају они су припремили веома добар документ.

Затим у марту 2017. године, 137 научника из 26 земаља, специјалисти за електромагнетно зрачење, дали су изјаву у којој су препоручили да деца и млади треба да се заштите од Wi-Fi и других бежичних уређаја.

Питање: Зар они, који све то уводе у наше школе, не знају да је то опасно за децу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Пројекат „Дигитална школа“ код нас предвиђа увођење Wi-Fi у свим школама Русије. Шта можемо рећи о овим људима? Ако не знају — нису професионалци. Ако знају — злочинци су. Да не говорим о дигиталном слабоумљу. Бројна истраживања о томе већ су објављена: шта се дешава са децом која од раног узраста добију компјутерско образовање, како долази до атрофије делова њиховог мозга.

Треба да пређемо из одбрамбене позиције у офанзивну. „Дигиталну школу“ уводе незаконито јер, прво, нису обавештени родитељи којима по закону припада право првенства у васпитању и образовању њихове деце.

Друго, речено је да је то пилот-пројекат. А ово није пилот-пројекат, ово је експеримент, јер када се уводе технологије чије последице нису познате — то се зове експеримент.

Треће, то је незаконит експеримент, зато што је за експеримент неопходан добровољан пристанак оних који се експерименту подвргавају. Уз то, још је неопходна одговарајућа процедура извештавања о току експеримента. Ништа од поменутог није учињено.

“Дигитална школа“ се уводи као безалтернативна. За традиционално образовање у њој нема места. То јест, то је тоталитарни план. И све се радило тајно, нико о овоме ништа није знао. Ми случајно сазнајемо да је већ 2016. године направљено упутство „Савремена дигитална образовна средина у Руској Федерацији“, који је описивао етапе преласка на дистанционо образовање. Затим се испоставило да се пројекат „Московска електронска школа“ (МЕШ) у 2018. уводи у све школе у Москви. А онда се открива да је на основама МЕШ-а изграђена „Руска електронска школа“ (РЕШ), која се, са своје стране, појављује као основа за велики пројекат „Дигитална школа“, о коме је већ говорио премијер Медведев. Ко је све то разрадио, када, где? Родитељи апсолутно нису били у то укључени.

Све се дигитализује, уводе се електронски уџбеници, интерактивне табле, нови систем оцењивања (планира се ликвидација Јединственог система оцењивања и ликвидација оцењивања од 1 до 5). И, градоначелник Собјанин објављује да ће бити формирана иницијативна група директора која ће разматрати како да се оцењују деца. Све ово се опет дешава тајно, на некаквом сајту, где су ангажовани људи који су смислили нови систем оцена, који ће заменити оцену знања ученика оценом личности ученика. Предлаже се увођење система ПОТОК и РОСТ. То јест, узимаће се у обзир све што дете у току процеса наставе ради: у школи, у секцијама, колико пута недељно присуствује настави, како одговара — активно, неактивно… То јест, целокупна његова делатност, сваки његов корак ће бити записан у дигиталном портфолију. И овај дигитални портфолио или електронски досије, одређиваће судбину детета: тебе усмеравају у одређено корито, броје колико си и шта урадио и у моменту завршетка школе већ не можеш ништа да промениш. И систем уписа на факултет се такође мења у складу са овим дигиталним портфолиом, то јест, ако дете није сакупило толико и толико бодова за време школовања, оно никада неће моћи да упише факултет. На овај начин добијамо камуфлирано кастинско-селективни систем, у коме ће до врха моћи да дођу само људи из богатијих породица. Зато што они имају могућност да учествују у различитим секцијама и добију допунско образовање и томе слично. То јест, дигитални портфолио ће одређивати права субјекта, фактички.

Питање: И то на радикалан начин мења све друштвена односе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно! А ако се присетимо Форсајт-пројекта „Образовање 2030“, о којем до данас сви ћуте, и чији је један од аутора Димитриј Песков, данашњи представник председника за дигитализацију, видећемо да је ово што се сада дешава, само „један кроз један“ реализација наведеног пројекта. А у њему су биле прописане и касте (три групе), и дигитални портфолио, и да ће све бити на Интернету, и да ће све бити дистанционо. Да ће квалитетно људско образовање моћи да приушти само мали број људи. При томе, ово се односи како на средње школе, тако и на факултете.

У августу 2017. године, министар Олга Васиљева, представила је национални пројекат „Образовање“ у коме је првобитно било девет одредби. Онда се, одједном, појављује и десета тачка, која се односи на социјалне лифтове. Очигледно је да су ову одредбу брзо убацили да би, како-тако, умекшали радикални заокрет ка кастинском уређењу. Но, ова тачке нема никакав садржај.

Питање: А чиме се руководе они који уводе дигиталне пројекте?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Једни су опседнути, они заиста верују да су изабрани, да ће живети вечно, зато што, на пример, верују у сељење душе. Због тога су њихови пројекти по правилу дугорочни. А око себе граде различите друштвене кругове, у које се увлаче људи који у том пројекту виде нешто важно за себе. За неке, банкаре, то је финансијски пројекат. За неке је то пројекат који им омогућава да се самореализују, рецимо за ИТ-јевце. За политичаре, за чиновнике — то је начин да сачувају своју власт, своје место, да добију мито, да буду корумпирани. Догађа се и комбинација: Греф је, на пример, банкар, и истовремено опседнут том псеудорелигијом трансхуманизма.

Питање: А какав је међусобни однос термина „хуманизам“ и „трансхуманизам“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: „Транс“ означава прелазну етапу од човека ка постчовеку, која фактички лишава човека његове људске суштине. Она подразумева и измену свести и измену тела. Трансхуманизам је последњи стадијум хуманизма, који води ка његовој самоликвидацији. Хуманизам, који је израстао из појма „човекова права“, прешао је у трансхуманизам када је прогласио правом човека — мењање сопствене природе. Као, на пример, кад хомосексуалци изјављују: „Ми имамо право да променимо своју природу“.

Питање: Но, иза појаве описане термином „трансхуманизам“ стоје конкретни људи?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као што је Стаљин говорио, сваки проблем има своје презиме, име и патроним; на пример, директоре школа који реализују овај злочиначки дигитални пројекат. Они га реализују не због закона, већ зато што им је наредио, на пример, шеф Департмента за образовање и науку града Москве, Исак Калина. И, када родитељи дођу код директора и кажу: „За све што радите ви ћете сносити одговорност, кривичну одговорност, а не Калина, зато што наредбе ви издајете.“ А Калина даје усмене директиве или инструкције. Тада ће директори почети да размишљају. Зато родитељи треба да упуте жалбу у Прокуратуру, у Министарство здравља и тако даље. А нашим људима све време сугеришу да је отпор бескористан, због чега је сада врло тешко мобилисати људе. Иако је понекад потребно учинити сасвим мало. Знам много људи, који постижу изненађујуће ствари иако, све у свему, чине оно што треба да чине, ни више ни мање.

Нама је неопходна духовна мобилизација, интелектуална мобилизација, мобилизација воље. Јер воља људи је сада угушена и то није случајно, против нас веома дуго примењују специјалне социјалне технике и психотехнике. Њихов значај не треба апсолутизовати, али не треба ни потцењивати.

У совјетско време, сасвим млада, присуствовала сам пројекцији филмова — дипломских радова студената. Између осталих, приказан је и један краткометражни филм о неком конструкторском бироу. Начелника оделења позива претпостављени и каже: „Потребно је да отпустите једног човека, по држави, он је вишак“. Начелник се враћа у своје оделење, у њему је седморо људи, и он почиње да размишља кога да склони, али не може никога, јер су сви потребни. Чак и секретарица обавља важан посао. И, пошто не може да реши проблем, узима неколико дана одмора. И отпутује. После неколико дана се враћа. На перону га дочекује заменик и он га пита:

—Но, како? Кога?
— Шта кога?
— Кога сте отпустили?
— Никога нисмо отпустили.
—Како никога?
—Врло једноставно. Отишао сам до начелника и образложио да је неопходно проширење нашег оделења, што укључује још једног човека. Сада код нас ради осморо људи.

Увек и у свему, решење зависи од човека.

Питање: Вероватно су не само филмови, већ и књиге, утицали на ваш поглед на свет?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: У детињству сам волела руске бајке, епске народне песме и дела о Великом отаџбинском рату. Затим сам читала философску литературу. Крајем осамдесетих година открила сам Јеванђеље, и наше свете оце. То је толико чист извор, да после њега осталу литературу оцењујете са тачке гледишта: шта она даје души? Да ли даје добро, доприноси ли укрепљењу душе, или је апсолутно бесмислена, празна ствар? А мислим, да је данас дошло до удаљавања људи од уметничке литературе због тога што писци, на жалост, све време иду около-наоколо, врте се у круг, а за душу мало тога има у таквим књигама.

Треба схватити: за оне снаге које данас реализују пројекат дигитализације, главни непријатељ је — православна антропологија. Те снаге уводе социологију, психологију, различите врсте психотренинга — шта год, само не православну антропологију! Зато што православна антропологија пружа могућност да се схвати да људска душа постоји, да се разуме како се она развија, расте.

Узгред, када сам предавала на МГИМО, држала сам курс „Култура и религија Запада“ (сада су тај курс укинули), који је изазивао велико интересовање међу студентима различитих погледа, јер, када почнете да се удубљујете у душу, то не може да не заинтересује. А ми смо кроз религиозну традицију Запада, од њених извора до наших дана, додиривали ово основно, кључно питање и то је многе надахнуло да почну да трагају.

Питање: Добро, данас постоје школе у којима деци говоре о духовности…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, али пројекат „Дигитална школа“ се уводи као безалтернативни пројекат. И породичне школе, и православне гимназије хоће да укључе у ову дигитализацију. Зато је сада наш задатак да покажемо због чега је дигитални пројекат — злочин против деце. Потребно је да обновимо руску класичну школу, зато што је то једини начин да васпитамо високо духовну личност. Совјетска школа је узела све најбоље из руске класичне школе, уводећи принцип демократије, и обезбедила свој деци веома висок ниво образовања.

Познати научник Игор Петрович Костенко, написао је књигу „Реформе образовања у Русији 1918-2018“. Сматрам да ту књигу треба да има свака породица. Костенко је описао историју совјетске школе чији су корени у руској класичној школи. Показао је како су се против ње борили, посвећујући посебну пажњу реформама шездесетих и седамдесетих година, које су поткопале совјетски систем образовања и биле наставак педагогије двадесетих година, са њеним фројдизмом, троцкизмом и томе слично. Рушење руске класичне школе двадесетих година заустављено је на иницијативу Стаљина, који је руководио радом одсека школе ЦК ВКП(б). Тада је почела обнова руске класичне школе која је 1943. године била системски обновљена, али у совјетском руху. То је и обезбедило наш научно-технички пробој крајем четрдесетих и почетком педесетих година.

Но, те исте 1943. основна је и Академија педагошких наука, и у њу су се уселили наследници педагога који су одмах после Стаљинове смрти почели постепено да растурају руску совјетску школу, посебно у области математичких наука, због чега је разумевање математике код ученика нагло опало седамдесетих година. Већ тада су предавачи на техничким факултетима упозоравали да су кандидати постали другачији. Осамдесетих и деведесетих година совјетски систем су докрајчили.

Да би школу обновили морамо се вратити изворима. Образовање мора бити класично и традиционално. Зато што развој детета има своје закономерности које се не могу променити. Као што не можемо натерати тесто да се подигне без квасца.

Немачки психонеуролог Манфред Шпицер је у књизи „Антимозак“ показао до каквих катастрофалних последица доводи компјутерско образовање, како се под видом дигитализације ломи психа детета, како се деца уводе у слабоумност.

ПИТАЊЕ: Да би спасили ситуацију какве мере предлажете да се донесу на државном нивоу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Када ме питају шта бих урадила када би била председник — не одговарам, зато што таква питања нису озбиљна. Свако на месту на коме се налази треба да ради оно што може, полазећи од тога да је пројекат дигитализације, који се данас реализује, неспојив са нашим животом. Мени је блиска сфера образовања и њоме се бавим. Минимум нашег програма је — да зауставимо дигитализацију школе и образовања у целини.

Када је Светска банка разрађивала програм престројавања совјетског образовања, прво је прописала ликвидацију педагошких факултета, зато што су на њима давали комплексно, систематско образовање. Такво образовање, какво су добијали и совјетски учитељи, нико више није добио. Они су изучавали психу детета, свест, етапе његовог развоја. Зато сада ударају по тим старим кадровима учитеља и уместо њих у школе доводе менаџере, који, као по клизалишту, пролазе по свести деце, сакупљајући „материјал“ који им је потребан.

Питање: Шта могу да учине родитељи у овим условима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То зависи од конкретне ситуације зато што постоје нормални учитељи, нормални директори, који су и сам ужаснути због онога што се у школи дешава. И када се они ослоне на родитеље, на родитељски комитет, биће им лакше да сачувају образовни систем. А тамо где су за директоре постављени — Калнини штићеници, треба писати дописе о чему сам већ говорила. Ми имамо добру организацију „Родитељски отпор“ која многима веома помаже.

У крајњем случају можемо прећи на породично образовањe на основу традиционалних метода. „Породично“ не значи у породици, већ се група породица уједини, подели по специјалностима и онда уче своју децу. Јер, ако желимо да наша деца остану људи не смемо их препустити „дигиталцима“ који ће их изопачити веома брзо.

Узгред говорећи, за већину ових дигиталаца, ИТ-ијеваца главни је — новац, јер дигитални пројекат је и — финансијски пројекат. На пример, интерактивна табла кошта пола милиона рубаља. Да не говоримо о Wi-Fi-у и осталом. Зато, ако родитељи испишу децу из дигитализованих школа, ови ће просто банкротирати. За њих је то најстрашније — неће бити новца!

У вези са поменутим, јако волим једну источну причу. Учитељ је замолио свог ученика да скрати палицу нацртану на земљи, не приближавајући јој се… Ученик није знао како то да уради. Тада је учитељ нацртао поред ње много дужу палицу. Исто треба да учинимо и ми, стварајући или обнављајући своје „људско“ образовање, које ће бити толико испуњено смислом, да ће људи бирати управо њега. Јер у дигиталној школи, нема ничег живог: учитељи ће бити замењени роботима, све ће одређивати вештачки интелект. О томе је цинично говорио ректор Високе економске школе, Јарослав Кузминов. Изјавио је како ће они увести систем оцене личности кроз интерактивни електронски уџбеник, када буде направљен програм који ће тестирати дете, и у зависности од тога шта и како оно одговара и ради, усмеравати га на одређени пут. То ће чинити машина а не човек.

Можемо замислити до каквих ће катастрофалних последица ово довести! Но, људи попут Кузмина су — опседнути, и бескорисно је о томе говорити. Потребно је стварати, обнављати, градити своје и чинити то пуном снагом.

Олга Николајевна, велико хвала за разговор!

Разговор водио: Алексеј Гончаров
Превео: Александар Мирковић

Изглед, повезнице и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Сродство по избору