Категорија: ГЛАВНА

Владимир Умељић: ОТУЂЕЊЕ ЧОВЕКА ОД ХРИСТА ДЕЛАЊЕМ ТЕОЛОГИЈЕ ЗАПАДА (Тома Аквински и Исус, Владимир Лоски и Христос)

Скоро непремостиве тешкоће, које увек настају када се сретну мистерија и рацио, када се диахроно сусретне са историјским, нису спознали искључиво духовници православља

Светозар Поштић: СНОВИ И ЗАБЛУДЕ РУСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Пошто су учврстили политичку власт након четири године крвавог грађанског рата, комунисти су пажњу усмерили ка својим идеолошким супарницима. Двадесет друге године 20. века одлучили су да избаце из земље све истакнуте чланове интелигенције који нису прихватили нову идеологију, нарочито оне који су имали утицај на младеж

Раде Јанковић: ЗАГОНЕТКА ЗВАНА АПИС

Кад је, 1913. године – каже Казимировић – Апис боравио у Берлину (пуна четири месеца), Богићевић га је увео у тамошње кругове угледника из војске и политике, особито оних из војске, који су вођу Црне руке највише интересовали

Мило Ломпар: НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ И ЦЕНЗУРА

Био је мислилац на позорници: у духу, у гесту, у политици. Интелектуално – огледао се у подручју филозофије, психологије, књижевности, историје идеја; морално – препознавао се у заступању либералних и демократских уверења у комунизму, у критици комунизма, у посткомунизму; педагошки – личним примером је упућивао позив младим људима да слободно мисле

Зоран Чворовић: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЦИЉ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, ИЗБОР ИЛИ НЕМИНОВНОСТ?

Југословенски ратни циљ Србије из 1914, као и његово остварење 1918. у снажнијој су узрочно-последичној вези са Србијином вестернизацијом под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата

Филип Родић: ПРОЈЕКАТ РАДОВАНОВИЋ

У својој борби против „теоретичара завере“ (у првом реду против чувеног онколога Данице Грујичић), који тврде да постоји веза између осиромашеног уранијума којим нас је НАТО засипао и рака, Радовановић се служио истим методама којима се служи и данас, неистинама, полуистинама и подметањима

Др Владимир Умељић: ДОБРИ ТРАГОВИ ЗЛОГ ВРЕМЕНА

Ових дана из штампе у издању “Филипа Вишњића” излази роман др Владимира Умељића „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Тим поводом преносимо интервју који је аутор дао недељнику “Печат”

Џастис Хоуп*: КАКО ЈЕ ИНДИЈА У РЕКОРДНОМ РОКУ ИСКОРИЈЕНИЛА КОВИД

Eлиминисање ковида у Утар Прадешу у вези је с коришћењем комплета с ивермектином. С мање од 11 посто вакцинисаног становништва, модел тестирања и лијечења из Утар Прадеша бољи је не само од Керале, већ и од Уједињеног Краљевства, САД, и скоро свих других примјера у свијету

Протонамесник Александар Р. Јевтић: ДОЧЕК МОШТИЈУ СВЕТОГ ЈАКОВА ЖИЧКОГ И ТУМАНСКОГ У КРАЉЕВУ

Краљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Краљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског

Веселин Конатар: ПАНДЕМИЈОМ ДО СВЕТСКЕ ВЛАДЕ (интервју) – I

Предсједник САД Ричард Никсон је априла 1974. државном секретару Хенрију Кисинџеру наложио да изради план стратегије за заштиту виталних националних интереса, познат као „Меморандум-200“ (NSSM-200). Прогнозни период истраживања био је до 2000. године

Драгољуб Петровић: НЕ УБИЈА КОВИД – УБИЈАЈУ КОВИДЕНТИ

Ко је приредио онај „национални протокол“ и је ли њега наметнула Светска здравствена организација? Озбиљни лекари, наиме, одмах су „избушили СЗО/WHO-памет“ и показали да COVID 19 није зараза већ много пре „нечији“ — злочиначки пројекат

Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА

Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом

Предраг Јакшић: ПАМЕТНИ ЛОГОРИ

Читава прича о масовном надзору грађана још је једна ствар која се подмеће као лажна дилема: „слобода или сигурност“, односно, то је чувено питање – „да ли бисте пристали да будете мање слободни, али сигурнији“. Неслободан човек није сигуран човек, односно – само слободни људи су збиља сигурни људи

Јован Антовић: МЕДИЦИНА ИЗМЕЂУ ВЕРОВАЊА И НАУКЕ (интервју)

Ако човек гледа кроз призму духовности, православља, хришћанства – сви смо ми смртни, и само Господ зна кад ћемо да одемо њему на истину. Ми треба да урадимо оно што је до нас. Живот у страху не води ничему