СВЕ што имамо данас, почело је много раније. О свему се може испрести безброј прича, нарочито о језику Језици су се стварали локално, да би […]
Аутор: Зоран Туцаковић
Рада Стијовић: ВЛАСТ И ПУНИЦУ НЕМОЈТЕ ВРЕЂАТИ
У српском језику се женини родитељи најчешће називају таст и ташта. Ово су свесловенске и прасловенске речи за изражавање сродства
Вера Милосављевић: ЗА УСТАНОВЉЕЊЕ И ОЗВАНИЧЕЊЕ СРБИСТИКЕ
То што српским језиком говоре и народи са другим националним именима није никакав преседан. Али је парадоксално то што се само српском језику приписују друга национална имена
Мишо Вујовић: ПУЦАЊ У СВЕТСКУ ГЛУВОЋУ
У турском геноциду над мојим народом, страшном и прећутаном, брутално је убијено милион и по људи. Тада је то било три четвртине укупног броја Јермена. Нисмо желели невине жртве, пуцали смо у представнике државе која је починила тај ужас и у равнодушност света
Валентин Катасонов: МЕДИЦИНСКИ АУТОРИТЕТИ И СВЕТСКА ИНКВИЗИЦИЈА
За медицинске установе и произвођаче лекова човек се претворио у средство за богаћење. Таквом систему није потребан здрав већ болестан човек
Владимир Димитријевић: ТРИ СРПСКА ЧИТАЊА ДОСТОЈЕВСКОГ: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ, ВЛАДИМИР ВУЈИЋ
Оно што Достојевског чини великим религиозним писцем je истицање човека у први план, давање џиновских размера човеку
Владимир Димитријевић: БОРБА ПРОТИВ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
Хрвати и Словенци ћирилицу никад нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке магле, олако одрицали свог културног наслеђа
Филип Родић: СВЕТЕ КРАВЕ
Годину дана после покретања истраге о финансирању домаћих невладиних организација то и даље озбиљно жуља наш “цивилни сектор”. А зашто?
ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА
Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)
Иван Иљин: О ДУХОВНОСТИ ИНСТИНКТА (цитат)
Човека не треба сводити на његову „свест“, мишљење, разум или „ум“: он је више од свега тога
Дмитриј Крук: ТЕСЛА ЈЕ СИЛА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ (интервју)
Теслине идеје људима дају наду да ће се свет променити, да ћемо прећи на виши ниво развитка, да ће светом завладати нови, праведнији поредак
Слободан Орловић: ВАКЦИНАЛНА ОБАВЕЗА
Устав јемчи „слободу мисли, савести, уверења“ и „остајања при свом уверењу” (чл. 43/1) . У ковид случају то би било уверење у погледу одбијања вакцинације и за тако шта није прописано да иде ка икаквом противуставном циљу
Александар Дугин: ТРОДИМЕНЗИОНАЛНИ ЛОГОС
Савремена наука је мртва. А, сви путеви напред – нису ништа друго него кретање ка гробљанском путу. Али, некада је постојао живот на земљи – живот ума, духа, мисли, сазнања. То није мит. То је Аристотел. Или, Средњевековље. То је изобиље хришћанске мисли. Једине истинске и научне
Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед
Драган Лакићевић: МАЈЦИ СЕ ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ
У домаће васпитање спадају и учење и владање – и сугестија да ваља знати и стране језике и њихова писма: владати тим писмима, али и собом… Али и наук да је основно писмо: наше и најсавршеније – једно. На том писму настала је сва наша духовност. По том писму, ми смо – ми
Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (3)
Професор Милошевић основано закључује да није реч само о Стаљиновој неспособности да се суочи са очигледним чињеницама, већ и о његовој склоности „да се понаша у супротности са сопственим елементарним личним интересима“
Милош Ковић: ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста
Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА
Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?