Аутор: Зоран Туцаковић

Никола Маловић: ДЕО НАШЕГ КОДА

Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом

ЗЛОЧИН И КАЗНА У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ (полемика)

На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву

Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН

Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’

Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки“ у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал

Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ

Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског

Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (2)

Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило

Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА

Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили

Зоран Ћирјаковић: СИЛОВАЊЕ У ВРЕМЕ КУЛТУРНОГ РАТА

Успешно „поништавање“ неистомишљеника огледа се и у одстрањивању из јавности као (са)говорника и уклањање из образовних и других институција у којима се воде кључне битке културног рата

Разговор Кустурице и Кончаловског: СРБИЈУ И РУСИЈУ ЗАПАД ЈОШ НИЈЕ УСПЕО ДА ИЗМОРИ

Публици „Кустендорфа“ у „онлајн формату“, руски редитељ, сценариста и продуцент приближио се кроз видео-разговор са Емиром Кустурицом, уочи српске премијере свог последњег филма „Драги другови“

Миша Ђурковић: ОСВЕШЋИВАЊЕ СРПСКЕ ЈАВНОСТИ

Врло јасно знамо шта је циљ онога што окупациони медији називају „линчом“, а несрећно Одељење историјских наука „хајком“. За нас је ово пре свега кампања освешћивања српске јавности о неприхватљивим наступима председника Академије