Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом
Аутор: Зоран Туцаковић
ЗЛОЧИН И КАЗНА У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ (полемика)
На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву
Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН
Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’
Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?
Замислите српску верзију „Умри мушки“ у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал
Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ
Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског
In memoriam: ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ (1961-2021)
На велики хришћански празник Благовести преминуо је велики српски песник, врсни преводилац, есејиста, антологичар и књижевни критичар Владимир Јагличић
Милован Данојлић: ВРЕМЕ НАШЕГ УМИРАЊА
Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума
Зоран Туцаковић: САТИРИЧНЕ ПЕСМЕ
Избор из књига РАЂЕЊЕ О ГЛАВИ (2002) и ЗАШТО БУДЗАШТО (2011). Избор је уприличио аутор, руководећи се њему знаним разлозима
Протојереј Александар Торик: ФЛАВИЈАН (цитат)
Мој разум, све моје животно искуство, логика мог живота, све се противило том осећању које је дошло ниоткуда. Бог постоји!
Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (2)
Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило
Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА
Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили
Филип Родић: ЛИБЕРАЛНО ВАСПИТАЊЕ
Највећи проблем, дакле, није непрепознавање злостављања него неспремност да се о томе говори, а то пак није проблем образовања већ васпитања које се не стиче у школи него у кући
Тодор Вулић: ЈУВАЛ ХАРАРИ – ОТКРИЋЕ НЕЗНАЊА
Са позиције савремене свепамети и ароганције губи се из вида да су нека традиционална знања била истинитија од накнадних „истина“
Зоран Ћирјаковић: СИЛОВАЊЕ У ВРЕМЕ КУЛТУРНОГ РАТА
Успешно „поништавање“ неистомишљеника огледа се и у одстрањивању из јавности као (са)говорника и уклањање из образовних и других институција у којима се воде кључне битке културног рата
Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА 4. НА СВЕТОГА САВУ
Шта је Србин без Светога Саве, шта је Србин без вере, без Православља? Он, човек, па врећа пуна блата, то је човек без вере. Кожна врећа, то је тело наше и у њему блато
Разговор Кустурице и Кончаловског: СРБИЈУ И РУСИЈУ ЗАПАД ЈОШ НИЈЕ УСПЕО ДА ИЗМОРИ
Публици „Кустендорфа“ у „онлајн формату“, руски редитељ, сценариста и продуцент приближио се кроз видео-разговор са Емиром Кустурицом, уочи српске премијере свог последњег филма „Драги другови“
Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат)
Отићи са осталима, и са патријархом, из онога блата, из непрекидних ратова, служби и обавеза. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који се и родио
Миша Ђурковић: ОСВЕШЋИВАЊЕ СРПСКЕ ЈАВНОСТИ
Врло јасно знамо шта је циљ онога што окупациони медији називају „линчом“, а несрећно Одељење историјских наука „хајком“. За нас је ово пре свега кампања освешћивања српске јавности о неприхватљивим наступима председника Академије