Онима који знају мало више историју српског језика и писма, тај нови глас може личити на „мукли глас“ који је обележаван такозваним танким или дебелим „јер“
Ознака: српски језик
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ
Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.
Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ
Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење “љубазан, учтив, попустљив, великодушан”, а да је у новије време преовладало значење “понизан”
Радован Дамјановић: ДА ЛИ СУ ИСТОРИЈУ СРБА И РУСА ФАЛСИФИКОВАЛИ И САКРИЛИ ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ
Анатолиј Кљосов писац је ове књиге „Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију“ јасног наслова и неодређеног жанра. Управо та мешавина свих наука привукла ме је његовом […]
Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА
Именицу „изведба“ употребљавају познати српски лингвиста Миливој Павловић и знаменити писац Исидора Секулић. Забележена је у часописима „Морнарички гласник“ (1933), затим у „Борби“, „Политици“, „Свету“. У старијим хрватским изворима […]
Рада Стијовић: КРОАТИЗМИ У НАШИМ МЕДИЈИМА
„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно“, каже се у тексту. Међутим, и угодно и неугодно је било људима у […]
Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА
Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која се развила из писма грчког језика […]
Димитрије Руварац: ЈЕЗИЧКО И ЕТНИЧКО РАЗГРАНИЧЕЊЕ СРБА И ХРВАТА
Књига Ево, шта сте нам криви! представља збир Руварчевих чланака објављених у Новом времену током 1894, који су, накнадно прерађени и дотерани за књигу. Чланци […]
Миро Вуксановић: КУЛТУРНИ ПРОСТОР
Један од послова јесте да изучимо како је заснован наш духовни живот и како је настајала наша уметност. Нисам спреман да се кладим да то […]
Слободан Јарчевић: НЕБЕСКИ УПРЕТНИК: Српски корени латинског
Павле Соларић је, након успешног изучавања настанка латинског језика на бази српског, саветовао српске стручњаке друштвених наука да прихватају те истине. И он наводи, као […]
Никола Танасић: ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ЗАКОНСКОЈ ЗАШТИТИ СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА
Уз закашњење од најмање 30 година, у српској јавности се најзад покренуло питање о законској заштити ћирилице — националног писма које Устав Србије проглашава за […]
Слободан Антонић: АЗБУКА – НАЛАЗ НЕУРЕДАН
Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико […]
Слободан Антонић: БОСАНЧЕЊЕ ЈЕЗИКА
Узео сам да погледам уџбеник Босански језик са елементима националне културе 7, Јасмине Хрњице и Сеада Шемсовића, који је у Београду објавио Завод за уџбенике (2018). […]
Огњен Војводић: УЗРОЦИ ПРОГЛАШАВАЊА И ПРИЗНАВАЊА ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА
Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у […]
Бранко Драгаш: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ – „ИЛИЈАДА“
Борба за наш опстанак је са животом скопчана и нема ништа светлије у овом тренутку наше трагедије него да се сваки Србин пробуди, побуни, одупре […]
Никола Танасић: О КУПОЛИ ХРАМА, РУСКОМ УТИЦАЈУ И ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
Црквенословенски језик је просветитељска спона између књижевног („Вуковог“) српског језика и славјаносербског („Доситејевог“) језика, на којем је наш народ писао и мислио двеста година, и […]
Миро Вуксановић: У ЗАВИЧАЈУ РАЈА ОД РЕЧИ
Мирослав Егерић је био оштрорек и правичан, афирмисан у времену кад је критика била утицајна и честа, посебно наклоњен сатири и полемичности, веран традицији и модеран […]
Драгослав Граочанкић: СРПСКА РАЗРЕШНИЧКА РЕЧ: „СРБИЈСКИ“
ДРАГОСЛАВ ГРАОЧАНКИЋ је дугогодишњи генерални секретар Народног позоришта у Београду. Један је од оснивача Језичко – књижевне трибине „Петар Кочић“ у Београду. Бави се поезијом, […]