Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка
Ознака: дух времена
МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача
Зоран Аврамовић: СРБИ ПРОТИВ РЕЧНИКА СВОГ ЈЕЗИКА!
Најзад, ко финасира рад на речнику с/х језика? Грађани, посредством буџета. Није нормално да грађани финансирају нешто што директно поткопава њихов идентитет, њихову културу, њихов језик
СРБИЈА У СВЕТУ „ВЕЛИКОГ РЕСЕТА“
Глобални ресет, хтели ми то или не, је у току. Започет је пандемијом коронавируса, брзом дигитализацијом и прерасподелом тачака утицаја у глобалној геополитици. Тај процес се наставља енергетском кризом, кочењем производње и, што је најозбиљније, масовним „прекрајањем“ људске свести (процес, наравно, није нов, али је у склопу горе набројаних догађаја добио нови замах)
Давор Лукач: ПРЕКАРИЈАТ* У УНИФОРМАМА
Kако данас изгледа портрет просечног српског професионалног војника по уговору и подофицира на којима Војска почива?
Евсевије Петровић: ВАКЦИНИСАНИ ПОД МИКРОСКОПОМ
Ако нисмо спремни да станемо испред њих, сада кад знамо шта је у вакцинама и шта се збива у вакцинисанима, онда то значи да смо и ми помахнитали
Предраг Јакшић: ПАМЕТНИ ЛОГОРИ
Читава прича о масовном надзору грађана још је једна ствар која се подмеће као лажна дилема: „слобода или сигурност“, односно, то је чувено питање – „да ли бисте пристали да будете мање слободни, али сигурнији“. Неслободан човек није сигуран човек, односно – само слободни људи су збиља сигурни људи
Евсевије Петровић: РЕЧ О УНИЈИ
Заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима
Тајана Потерјахин: ЖЕНАМА СЕ ДАНАС НАМЕЋЕ СТАВ ДА ЈЕ МУШКАРАЦ ЊИХОВ НЕПРИЈАТЕЉ!
Да ли је идеја радикалног феминизма да жену ослободи од злог мушкарца? Како се у одређеним медијима у Србији женама сервира идеолошка пропаганда? Зашто идеологија […]
Слободан Владушић: ЛИКВИДИРАТИ ЧОВЕКА КЊИЖЕВНОСТИ
Вештина тумачења тог човека чини отпорним на технике манипулације свести и пропаганде. Човека књижевности зато треба ликвидирати.
Евсевије Петровић: ИСЦИЈЕПИ СЕ ПЛАХО И ЛАКОМО
Вакцинација, ујед Звери: на пола пута до „њунормалности“
Александар Дугин: ТРОДИМЕНЗИОНАЛНИ ЛОГОС
Савремена наука је мртва. А, сви путеви напред – нису ништа друго него кретање ка гробљанском путу. Али, некада је постојао живот на земљи – живот ума, духа, мисли, сазнања. То није мит. То је Аристотел. Или, Средњевековље. То је изобиље хришћанске мисли. Једине истинске и научне
Горан Максимовић: ОПОМИЊУЋА СТУДИЈА СЕЋАЊА (интервју)
Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу
РАДЕ ЈАНКОВИЋ – ЈЕДАН ВЕЛИКИ, ЈЕДАН ГЛОБАЛНИ ГУЛАГ
У логорима класичног типа, какви су били Аушвиц или Колима, затвореник је био ограђен бодљикавом жицом, што му је пружало јасну представу: затвор је с […]
Евсевије Петровић: БЛАГОДАТНИ ОГАЊ 2021: ЗА КОРОНУ СПРЕМНИ!
Ако реч, пример и благослов православних Патријараха и епископа више нису поуздани оријентири, па чак ни светлост Благодатног огња, у којој светлости, којим путем и с ким да ходе ка Богу они који Га траже у овој тамној последњој ноћи људске историје?
Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?
Замислите српску верзију „Умри мушки“ у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал
Милован Данојлић: ВРЕМЕ НАШЕГ УМИРАЊА
Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума
Андреј Ткачов: ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПОЧНЕ СУД ОД ДОМА БОЖЈЕГ
Ово није баш утешно. То је само упозорење на озбиљно искушење.