Драган Вујичић: ТЕСЛА УНИШТИО МЕТЕОР И СПАСАО ЗЕМЉУ

Зашто руски научници верују да је катастрофу у Сибиру 1908. спречио наш геније

Огромни астероид 1908. уништила експлозија коју је научник генерисао са торња у Ворденклифу

Камен из васионе био велик попут фудбалског игралишта

Излагање др Џозефа Нута из НАСА центра „Годард спејс“ прошле недеље на конвенцији Америчког геофизичког савеза – како се гигантски астероид креће према нашој планети, и како не постоји баш ништа што би људи могли да учине да спрече катастрофу – покренуло је лавину расправа на специјализованим форумима на тему да ли су Земља и човечанство у могућности да се одбране од удара из свемира. Међутим, један ток ових дискусија посебно је интересантан. Поново је бачено светло на хипотезу елитних руских научника који су 2008, на стоту годишњицу велике Тунгуске експлозије, Николу Теслу означили као тадашњег спаситеља човечанства.

Тунгуску мистерију из 1908. је једино тако могуће логично објаснити, као дело српског научника. Иза ових тврдњи стало је десетак најугледнијих научника, међу којима су тројица академика Руске академије, руководилац Сибирског комитета за истраживање експлозије из Новосибирска, још двојица ветерана тунгуских истраживачких експедиција, затим физичари, астрономи, лекари…

Укратко, огромни астероид који се приближавао земљи те 1908. уништио је енергетски стуб делом генерисан из Теслиних торњева у Ворденклифу на Лонг Ајленду и у Колорадо Спрингсу. Разорни сноп се самоактивирао из гротла некадашњег мегавулкана у централном Сибиру у тренутку када је камен из васионе, велик попут фудбалског игралишта, прелетао ову територију. Према теорији, астероид је својом накупљеном енергијом током лета активирао енергију ускладиштену у Земљиној утроби.

[pullquote]Тунгуска експлозија уништила око 2.000 квадратних километара шуме[/pullquote]

Тунгуска експлозија уништила је око 2.000 квадратних километара шуме, једна планина је нестала, док се у централном делу појавило језеро. Процењује се да је била јачине 20 нуклеарних бомби бачених на Хирошиму, али срећом нико није погинуо. Евники, народ који је живео на овом подручју, месец дана раније, на позив својих шамана, преселио се око 100 километара даље од срца детонације. Остао је један човек и он је успео да преживи и да преноси причу…

ТРАНСФЕР ПРЕКО СЕВЕРНОГ ПОЛА

У време Тунгуске експлозије адмирал Роберт Пери, Теслин пријатељ, ишао је у другу експедицију освајања Северног пола. Према сведочењу адмираловог секретара Џорџа Шерфа, који је ФБИ предао доста докумената везаних за Теслу и адмирала, српски научник је Перију рекао да ће покушати да с њим ступи у контакт 30. јуна 1908. (на дан експлозије) преко таласног топа, те да он забележи на Северном полу шта ће се догодити и да му јави по повратку.

Пери се вратио годину касније. Забелешке су вероватно у ФБИ, а руски научници тврде да је надземни део трансфера енергије ишао делом преко Северног пола.

Од 1927. до данашњих дана, Руси непрекидно покушавају да одгонетну шта се догодило у Сибиру, а последњи велики научни покушај разрешења мистерије био је уочи 100-годишњице догађаја. Научници су чињенично утврдили да је свет још 1907. упао у неку врсту депресије и веровања да ускоро следи катаклизма. Забележено је и да је Конан Дојл (писац Шерлока Холмса и челник утицајне „Златне зоре“) најављивао крај.

Три месеца пре експлозије над Европом, Русијом и Атлантиком почело је да се појављује чудно светло. Учестале су „беле зоре“. Четири дана уочи експлозије, та ноћна  пражњења у атмосфери су била видљива у свим већим градовима Европе, а професор Вебер са Универзитета у Келну је од 26. до 30. јуна у својој лабораторији забележио чудне магнетне таласе кроз Земљину кору који су осцилирали свака три минута у периоду од 18 сати до 1,30. Испоставило се касније да су у ово време Теслини торњеви у САД радили пуном паром. 

[pullquote]Још 1896. Тесла успео да изазове џепним резонатором земљотрес усред Њујорка[/pullquote]

Академик Дмитриј Стербеков, специјалиста за високоенергетску физику, указује на то да је Тесла у своје време сматран генијем резонанце. Још 1896. је џепним резонатором у лабораторији за неколико минута изазвао земљотрес у Њујорку од којег су пуцали зидови зграда.

– Ни данас огроман број професора не разуме Теслину примену резонанце – говори Стербеков. – Такозване муње или електрицитет који је слао из Америке до других тачака на планети нису се простирали у концентричним круговима, или праволинијски, већ су мењали видљиве смерове да би стизали тамо где су упућени. У то време забележено је да су торњеви били изузетно активни, а у прилог Теслиној интервенцији у Сибиру говори и податак да је крајем 1908. у три наврата из Конгрeсне библиотеке позајмљивао детаљне карте централног Сибира.

Др Олга Ткаченко заступа став да се 1908. Земља одбранила сама, али и да је имала велику помоћ српског генија. Она стоји на становишту многих научника да је планета, као и сва небеска тела, живи организам који је у стању да се брани од агресора. Своје тврдње илуструје космичким феноменом из 1994, када се највећа планета Сунчевог система, Јупитер, нашла на мети огромне Шумејкер-Леви комете, која је могла да је избаци из орбите. Наиме, Јупитер је две године пре удара почео да емитује огромне количине енергије у сусрет агресору. Када је комета пришла, услед огромне енергије распала се на 20 мањих, које је Јупитер успео да апсорбује.

Ткаченкова тврди да се исто догодило и 1908. и додаје да је, као и шамани који су евакуисали свој народ, и Тесла унапред знао где ће и када наступити удар.  Реаговао је месецима унапред.

Уз ограду да је у питању хипотеза, руски академици тврде да је Тунгуску експлозију могуће објаснити само Теслом. А документи о Тесли у власништву су ФБИ.

(Изглед, коректура и опрема текста редакцијски)

Изворник: Вечерње новости – СВЕДОЧАНСТВО (штампано издање,  18. страна, 2. јул 2017)