Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом
Архиве
Владимир Димитријевић: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ И ОВЕ, 2021. ГОДИНЕ
Док има смрти, нема човештва. Човештво је стална борба против смрти.
ЗЛОЧИН И КАЗНА У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ (полемика)
На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву
Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН
Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’
Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?
Замислите српску верзију „Умри мушки“ у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал
Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ
Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског
Раде Јанковић: СВЕТИ САВА СРБСКИ – Бедем православља према демонизму Запада и Истока
Ево где лежи мудрост: ако између два воденична камена подметнеш зубе – сломићеш зубе! Ако пак убациш шаку пшенице, добићеш – шаку брашна!
In memoriam: ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ (1961-2021)
На велики хришћански празник Благовести преминуо је велики српски песник, врсни преводилац, есејиста, антологичар и књижевни критичар Владимир Јагличић
Милован Данојлић: ВРЕМЕ НАШЕГ УМИРАЊА
Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума
Андреј Ткачов: ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПОЧНЕ СУД ОД ДОМА БОЖЈЕГ
Ово није баш утешно. То је само упозорење на озбиљно искушење.
Владимир Басенков: ЈЕДНОВЕРЈЕ – ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Настављамо серију чланака нашег сталног сарадника из Русије о, барем на Балкану, мало познатим странама руске историје, савремености и духовности…
Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (2)
Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило
Симо Матавуљ: БОШКОВ ПОСТ
Кад се пости србаљски, баш онако старински, онда човјек мало и ослаби, али, послије Ускрса, врати му се снага четрдесет пута виша…
Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА
Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили
Константин Богомолов: ОТМИЦА ЕВРОПЕ 2.0
У нацистичкој држави умѣтник могаше бити лишен посла и живота због своје „дегенерисане“ умѣтности. У „дивној“ западној држави будућности умѣтник ће моћи да буде лишен посла уколико подржава погрѣшан систем врѣдности.
Владимир Басенков: КАКО ЈЕ УРЕЂЕНА ЈЕДНОВЕРСКА ПАРОХИЈА
Конзервативни погледи и чврстина уверења хришћана-једновераца привлаче у староверске цркве људе који размишљају на исти начин, а то само јача општине.
Никола Маловић: ПРОРОЧИЦА КАСАНДРА И КОВИД ДИСИДЕНТИ
Хвала вам, драге власти, законодавна, извршна, судска и однедавно здравствена, ви сте од мене направили ковид дисидента. Ништа вам не вјерујем, и имам 1244 разлога за то
Раде Јанковић: ДУПЛИ ПȂС СЛЕВА ИЛИ КАКО ЈЕ ИЗАБРАН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ
Зар заиста има у Србији некога ко верује да су хрватске тајне службе, онога који се „јавно воли са Загребом“, тек тако пустиле из својих канџи, а да га претходно, кад им се већ пружила прилика, нису „добро прочешљале“?