Када би се запитали, да ли је могуће да постоји повезаност између азбуке и молекула ДНК – одговор за већину научника би био–негативан! У својој књизи „Азбука Хермеса Трисмегистоса или молекуларни тајнопис мишљења” (која је код нас објављена) Генадиј Дљасин је показао да та веза постоји. Овај руски научник износи своје откриће постојања сличности између спиралног устројства атома, спиралног устројства аминокиселина и спиралног устројства азбуке – и као низа литерарних симбола – и као “звучних слика“. Генадиј Дљасин је проф. хемије, биологије, магистар педагогије и психологије. До сада је објавио научне радовеикњиге из области хемије, системогенетике, метахемије…
Руски научник, професор хемије и мр психологије, Генадиј Дљасин, изазвао је велико интересовање, када је недавно учествовао на научном скупу у Београду, чија тема је била говор и језик. Овај хемичар је аутор књига које на јединствен начин спајају природне и друштвене науке, у првом реду хемију и физику са филозофијом и филологијом.Дљасин је зачетник новог научног погледа на појмове речи, њене суштине,али и сасвим нових научних појмова који су у великој мери заинтригирали савремене научнике. Он говори о суштини свог погледа на свет.
Шта је предмет вашег научног интересовања?
Ако бисмо говорили о спратовима свемира, односно етажама од алфе до омеге, онда је у средини човек и људско сазнање. Науке попут физике и хемије, биологије, снажно су развијене. Наука поседује невероватно прецизна сазнања, откривено је много законитости. Науке које су „изнад” човека – психологија, социологија, филозофија, теологија – у појединим сегментима нису развијене. Мој задатак је да узмем ону прецизност и законе који су откривени „испод” човека, на тим спратовима свемира, и помоћу тих закона да схватим како да направим да буду прецизне и оне науке о човеку и оне о друштву. То бих ја једноставно назваопреносом. То ће омогућити да се веома прецизно зна како је устројено људско друштво. Јер, управо на том друштвеном пољу науке се дешавају: обмана, пропаганда и савремено „продавање магле”. У томе ја видим свој задатак, испоставља се да морам у и физици и у хемији и биологији прво да нађем оне законе којих у овом другом пољу – нема. То је пут којим идем. Зато се у мом животу усклађују, обликују догађаји, ја сам прво био хемичар, па педагог, потом сам проучио психологију и бавио се психологијом, затим сам постао предавач социологије и историје. Схватио сам да су психологија и хемија – веома сличне. Испоставило се да сам стајао на раменима не само Мендељејева, него и претходних научника, па и психолога, попут Карла Густава Јунга,оснивача аналитичке или комплексне психологије. То је и филозофски задатак. Пошто сам хемичар–много тога што радим, делује кроз науку хемију. Тај свој научни концепт сам назвао – метахемија. До сада је постојала само метафизика.
Шта је метахемија?
Аристотелова метафизика јесте оно што постоји изван физике,изван света реалног опажања – то је филозофија. Метахемија је оно што стоји иза хемије, то је нова филозофија. Чувени пољски писац фантастике Станислав Лем свој главни рад назвао је Сума технологије. Први који је употребио тај израз био је средњовековни богослов који је написао Суму теологије, а потом је Лем писао о Суми технологије. Тако сам и ја, после Аристотелове Метафизике, написао књигу Матахемија. Од хемије ка Антропној Васељени.
Како на ваш рад гледају руске колеге,руска наука, а како колеге у свету?
[pullquote]Први научни рад „Галаксија Мендељејева“написао je1983. Од 1994. до 1996, објавио je своје научне погледе на систем хемијских елемената Дмитрија Мендељејева, његову везу са психологијом Карла Јунга и древним символима. Прва монографија „Азбука Хермеса Трисмегистоса или молекуларни тајнопис мишљења“ изашла 1998. доживевши је у Русији шест издања. Књига је на српски језик преведена 2007. Од 1997. предаjeпсихолошкe дисциплинeу Високој школи. Доцент je социјалних технологија – научно звање стекао је 2001. Написао je важне научне књиге : „Метахемија”; и „Од хемије ка Антропној Васељени“, (објављене 2013) . За „Метахемију”је добио медаљу „Мендељејев“ од прве руске Друштвене академије наука „Међународне академије интеграције науке „.[/pullquote]И на научном скупу у Бограду први пут је представљена моја идеја о метахемији. Српски научници, физичари, филозофи, хемичари су ме изванредно дочекали и исто тако прихватили мој рад, попут проф. др Милоја Ракочевића, проф. Ђуре Коруге, Милана Ђорђевића. И морам да кажем да имам највише пријатеља, научника који ме подржавају у Србији, неколико десетина, више него у Русији. Мада и у Русији постоји не мали круг научника који подржава идеју метахемије. Професор др Бранко Ракић, физичар познат у целом свету, са великим интересовањем је слушао моје излагање о метахемији.Тражио је, после тога да се види са мном, то је Божја промисао. Размишљам о томе како је устројен микро-свет, јер добро познајем и хемију и физику и биологију. Сматрам да је наука у суштини јединствена, целовита, и она ће то постати у будућности.
О чему сте излагали на међународној научној конференцији у Београду?
Говорио сам о свом истраживачком програму, и идеји која је настала још кад сам имао четрнаест година, када сам размишљао о томе како је устројен периодни систем Мендељејева. После много година, у овој књизи, открио сам два нова закона, која су дубља од закона које је открио Мендељејев. Они су повезани не само са хемијом, него и са семиотиком. Са тиме како међу собом општимо, како схватамо ликове, слова, симболе. Смарам да ми је то пошло за руком управо због тога што сам не само хемичар, психолог, већ и са дизајнерским визијама поимам свет у виду ликова, представа. Нисам ово ја рекао, него неко пре мене, да треба прећи са базе података на представе о подацима, тј. са човековим опажањем, поимањем смисла. Постоје два пута спознаје, логика и херменеутика, разумевање. Увек сам се чудио, зашто су моји пријатељи управо скулптори, уметници, књижевници, дизајнери… зато што сви они иду путем разумевања. А у мени су се срели и спојили и логика и разумевање. И шта сам открио? Да иза азбуке постоји смисао! И азбука коју сам вам показао у мојој књизи, није само симетрична, по карактеристикама изговора, артикулационог апарата, а то су својства квалитативна. Осим тога, постоје и квантитативна својства, количински подаци, који су сакупљени у огромној бази података, у Швајцарској, Шведској, Русији, Србији… у читавом свету. И када сам успео да допрем у те базе података, колико сам био у могућности преко интернета, то ми је било сасвим довољно.
Шта сам открио? Они налазе бројеве, значења, али не схватају њихов смисао. Открио сам да значења такође потврђују азбуку коју сам открио. И треће, пошто иза сваког звука стоји смисао, п, р, х, с, ч, иза сваког звука стоји смисао. Видели сте азбуку у виду матрице. И схватио сам следећу слику, да је то уређени парк, примера ради, као Версај. И сваки звук је стабло, из кога расте крошња. Таквих стабала је 24, њихове крошње се додирују и зато се дешава да један исти смисао може да се пренесе различитим речима. У тим речима су различити звукови, зато што се те крошње пресецају, додирују. То одлично знају филолози, рецимо у поезији метафоре – када једна реч мења другу, односно, један смисао – мења други. Међутим, може да се разоткрије свако дрво, и овде у књизи је све описано до детаља, како је то дрво устројено, какав смисао постоји у стаблу, у главним гранама и оним мањим… И шта се испоставило: да то дрвеће, њихова структура, смисао – да су и њихове структуре такође симетричне, иста симетрија као заквалитативна и за количинска својства. Дакле, и смисао је симетричан! И тако је настала грандиозна смислена слика – и ја сам најмање два месеца просто урањао у суштину смисла свега о чему сам вам говорио. Так онда сам био у стању да разумем сваку реч и шта она значи, при том не мислим на сложене речи, него на основне речи и њихов смисао. Из чега, потом, све проистиче. Има много научника који подржавају ову идеју, у Русији, али и уметника. Један од оних који дубоко схватају смисао речи јесте и познати руски писац Задорнов, који много говори о смислу речи. Рецимо, Задорнов овако објашњава реч небо – то је не Бог. А ја сам схватао смисао исте речи да је небо толико високо и далеко, да са њим не можеш да се бодеш. Мој реферат Метахемија – азбука смисла и смисао азбуке, отворио је Међународну научну конференцију у Београду Говор и језик, и то доживљавам као велику част. Излагали су и научници из Швајцарске, Израела, Бугарске, Хрватске, Грчке, Србије …
Шта можете да кажете о фонетици српског језика?
Увиђам да се свеукупни смисао звукова и речи у српском и руском језику – сачувао. И колико ја схватам словенске језике, они су два главна језгра савременог словенског језика, пошто су остали језици веома блиски руском, добро нас раумеју Словаци. А у 17. веку Руси и Пољаци су једни друге разумели без превода, да не говорим о украјинском језику који је веома близак руском. Постоји друго језгро – то је српски језик. Овде сам схватио, боравећи више дана и разговарајући са мојим колегама Србима, да је бугарски језик веома сличан српском, и нама је јасно да остали народи на Балкану – говоре српским језиком, изговарају српске речи. Дакле, тиме су обухваћени језици свих Словена. Наши корени су истоветниу руском и српском језику. Просто је била велика планина и ми истоветни смо живели и живимо са обе стране те планине.
У чему је суштина „Метахемије?
Крајем 1996. открио сам систем аминокиселина беланчевина, о коме сам испричао у монографији „Азбука Хермеса Трисмегистоса или молекуларни тајнопис мишљења“ (1998). Надаље сам, по аналогији с азбуком, тај систем назвао алатреном (аланин-треонин) и наставио да се бавим његовим доказивањем. На крају крајева сам 2009. открио да је могућност уређивања двадесет аминокиселина беланчевине – тек одраз још грандиозније основе – тако је рођен тродимензионалан систем у коме су закономерно смештени и двадесет аминокиселина беланчевине и четири аминобазе нуклеинских киселина. У ствари, испоставило се да је нови систем – систем генетског кода или, ако ћемо тачније, систем уређивања двадесет четири његове јединице – конституента. И док сам свој алатрен поредио са сонетним венцем и, истовремено, са таблицом множења, дотле се систем 24 јединице показао као главни исконски хромозом света живе материје, притом налик на лептира-биплан. Чак сам га хипотетички назвао главним атрактором овог света. Уосталом, моји научни рецензенти – хемичар Алексеј Николајевич Панкратов и филозоф Владимир Иванович Аршинов, искористили су за опис система и појам атрактора и појам џокера и друге појмове синергетике.
Како сте успели да повежете хемију и фонетику?
Видите, наш живот је целовит и ја категорички одбацујем устаљен израз „ко је за шта учио“. У високој школи прво сам предавао хемију, потом психологију, екологију, природне науке, социјалне иновације, комуникативну безбедност и тако даље. Није ми било једноставно, али то је био изазов, и то је било занимљиво. Једном приликом узео сам у руке уџбеник културологије. Али тамо је било написано готово исто што и у уџбенику психологије. Мени су као педагогу на почетку рада на новој монографији већ биле познате многе практичне максиме и методике, понекад и моје сопствене – на пример, тражење књиге аутора који ти је близак по духу, таквог који би при личном сусрету могао да ти постане пријатељ. Немилосрдно сам одбацивао најпознатије књиге све док нисам пронашао оне које су управо мени потребне. На пример, из области фонетике стално ми је при руци методички приручник више аутора једног колеџа из Татарстана – танка књижица без слика и са меким корицама. Али то је била права књига за мене. Сем тога, данима сам фонетска питања која ме занимају укуцавао у прозорче интернет-претраживача, и то не тражећи текстове него сличице, и просто разгледао слике из мноштва књига и чланака, покушавајући да без текста, без ауторских коментара постепено схватим њихов смисао. Оне слике које су у мени изазивале реакцију – постепено, сразмерно њиховом поимању и схватању – копирао сам у посебне фолдере и настављао да разгледам. Тако је настајало и почело да се шири моје сопствено стабло фолдера са фајловима – сликама и схемама из разних одељака фонетике. Своју улогу одиграло је и то што сам одрастао у друштву ујака филолога и песника.
Шта је симетрија смисла?
Навикли смо да се симетрија испољава у симетрији облика, испољава се у садржајима и законима, посебно у хемији, физици, биологији. Знамо да постоји симетрија молекула, али и у архитектури и уметничком стваралаштву. Али, постоји симетрија смисла која се налази, у првом реду, у азбуци… Азбука је симетрична, пошто иза сваког звука стоји смисао, она је главна симетрија смисла. И када прелазимо на све остало, примећујемо да свака симетрија садржи – симетрију смисла. Али тај појам се испољава и у ширем смислу, спајајући лингвистику, семиотику, и све остале науке… Мислим да ће тај појамсиметрије смисла бити од кључног значаја на путу ка обједињавању свих осталих научних сазнања у јединствену науку.
Наравно, почетак сваког посла је реч. Којој претходи мисао. Ако је та мисао разумљива осталима, ако она налази одраз или се испоставља да је синхронична симболима културе – високе или свакодневне, јавља се са-мисао, а то и јесте смисао. И када разматрамо симетрију било чега – увек прво разматрамо смисао тога, а тек потом његову симетрију. Управо зато је прва симетрија уопште – симетрија смисла. И симетрија, ако могу тако да се изразим, обогаћује смисао, ако хоћете, удваја га.
Али до тога сам још једном, већ конкретније, дошао када сам одлучио да размотрим симетрију откривене системске азбуке, али не више кроз квалитативне или квантитативне карактеристике звукова разних језика, него непосредно кроз смисао сваког звука. И у томе се открио главни свет смисла – свет смисла звукова. Увидео сам да је азбука – својеврстан „уређени парк“ са дрвећем смисла, при чему су гране речи израстале из стабла извесног уопштенијег смисла – из смисла елемента азбуке – из смисла звука. За то истраживање сакупио сам готово све, колико год је било могуће, речи руског језика, укључујући, наравно, све позајмице, а такође делимично и речи енглеског језика. И „уређени парк“ смисла азбуке био је изграђен у потпуности. Слика која се указала превазишла је сва моја очекивања. Смислови су се разрастали, учетворостручавали, ушестостручавали и уосмостручавали, и испоставило се да је сваки звук одговоран за део смисла Свемира. А читав смисао се без изузетка поделио на двадесет четири – разних, али равноправних и једнаковредних. Смисао сваке речи постао је разумљив као сложена шара из смислова звукова и слогова. И та својеврсна „готово хемијска“ Семиосфера (појам Јурија Лотмана) постала је још једно поглавље Метахемије. Истовремено је доказано да смисао звука не зависи од језика. И што је најважније – доказао сам да звуци моје исконске азбуке и по свом смислу стоје у њој закономерно – симетрично. То је било врло надахњујуће истраживање, које ми је донело стотине открића – малих и великих. То је било најчистије стваралаштво – његова квинтесенција – јер смислови леже пред нама, они су у нама, њихово откривање не тражи експеримент, треба се само присећати речи и ређати их у низове или у графове смисла – у иста она стабла, гране и гранчице. Видео сам, на пример, да је гркљан – топионица говора, а ковачки вигањ – топионица ватре, што значи да је наш говор подједнако јак колико и ватра. Стање отворености смисла потрајало је у мени неколико месеци – ушао сам у њега да бих завршио тај рад, а потом постепено почео да излазим… Сваки стваралачки процес временски је квантован, за право удубљивање у тему потребно је најмање шест – осам сати, у сваком случају током истог дана. Испоставило се да је рад на смислу звукова људског говора толико обиман да је његов квант износио два месеца са шестомесечном припремом. И током тих месеци готово да нисам излазио из процеса, правећи прекиде само ради сна.
Шта је то ко-симетрија?
Нас води слика, управо од ње одлазимо или ка знаку и симболу, или формули и закону природе. Током рада на новој монографији најчешће сам се присећао три слике везане за симетрију – прва – утисак из раног детињства – два малена мачета, нешто различитих боја, међусобно се играју, друга – планински предео, када обрис планина у првом плану по некаквом неухватљивом закону поиграва, усклађујући се са границом земље и неба коју образују друге удаљене планине – оне у позадини. И трећа – звездано небо у коме тачке звезда стоје строго закономерно, али тај закон никако не можемо да схватимо, задовољавајући се сазвежђима и астрологијом. А још сам на свом радном столу, између осталих, имао три особене књиге које ми је пре много година поклонио већ споменути ујак-песник – „Симетрија“ Хермана Вејла, „Геометријска рапсодија“ Карла Левитина са гравирама Ешера (или Есхера) и „Симетрија природе“ Илариона Шафрановског.
Видите, када је систем аминокиселина био откривен, а испоставило се да је парадоксалан – састоји се из два низа по десет или четири по пет, кривуље свих својстава тих молекула, стављене у исти координатни систем, на пример, за два низа по десет – играле су се међусобно, једноставно речено – као она два мачета. Постепено сам исту игру открио и у разним низовима система хемијских елемената и у низовима своје откривене азбуке – исте оне што је овде названа иманентном и исконском.
Та игра садржала је све замисливе преображаје – и сажимање-растезање, и готово потпуно слагање уз промену размере за неколико редова величина (као када би се малени морски коњић играо са правим коњем), и смењивање кофазности са преклапањима и окретање наглавачке, унатрашке и тако даље. То јест, веза имеђу кривуља је постојала, али је технички била сачињена из мноштва математичких трансформација симетрије. Наравно, требало је да потражим примере такве симетрије – парних садејстава – у већ постојећим концепцијама физике или биологије, тим пре што тамо већ постоји читаво мноштво ауторских концепција разних симетрија. Ипак сам одлучио другачије, пошто се радило о закону који сам проучавао у управо откривеним системима, све досад ником познатим; сем тога, успело ми је да откријем два нова закона у познатом систему – у систему хемијских елемената Дмитрија Мендељејева.
Шта ће се изменити ако се установи нова наука, заснована на симетрији смисла?
Мој циљ је да пренесем прецизност природних наука у оне науке које стоје „изнад“ човека, а то ће, убеђен сам, изазвати велике промене у поимању живота, друштва, човека… тада ћемо моћи да одговоримо на питања која се сада подводе под случајно, односно: зашто се нешто човеку дешава, или зашто се људска историја развија овако, а не на неки други начин. Онда ћемо знати како се гради човекова судбина, како управљати својим животом, какве су покретачке снаге у друштвеним процесима, какви то закони дејствују у друштву, куда иде наша цивилизација. Тада ћемо моћи научно да докажемо и раскринкамо многе вековне историјске лажи и подметачине. Тада ћемо сваку промену моћи доказати и бићемо у могућности да схватимо одакле и зашто долази, а сама та чињеница ће помоћи да се многе недоумице реше, а све појаве да се назову правим именом.
Генадиј Генадјевић Дљасин
Први научни рад „Галаксија Мендељејева“ написао je1983. Од 1994. до 1996, објавио je своје научне погледе на систем хемијских елемената Дмитрија Мендељејева, његову везу са психологијом Карла Јунга и древним символима. Прва монографија „Азбука Хермеса Трисмегистоса или молекуларни тајнопис мишљења“ изашла 1998. доживевши је у Русији шест издања. Књига је на српски језик преведена 2007. Од 1997. предаje психолошкe дисциплинe у Високој школи. Доцент je социјалних технологија – научно звање стекао је 2001. Написао je важне научне књиге : „Метахемија”; и „Од хемије ка Антропној Васељени“, (објављене 2013). За „Метахемију” је добио медаљу „Мендељејев“ од прве руске Друштвене академије наука „Међународне академије интеграције науке“.
ИЛУСТРАЦИЈЕ: Репродукције платана саврѣменог руског сликара-сиреалисте из Краснодара Генадија Привѣденцева
Разговарала Биљана Живковић
Посрбила Сава Росић
Изворник: Српска.ру
Related posts:
Александар Зиновјев: СТВАРА СЕ СТРАВИЧНИ СВЕТ КОЈИ ЋЕ ПРЕВАЗИЋИ СВЕ ВИЂЕНО ДО САДА
Интервју: Иван Петровић – ОМОГУЋИТИ УЗДИЗАЊЕ НАЈБОЉИХ
Проф. др Радмило Маројевић: СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ НАЈАРХАИЧНИЈИ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
Дмитриј Крук: ТЕСЛА ЈЕ СИЛА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ (интервју)
Љубинко Раденковић: НИКИТА ИЉИЧ ТОЛСТОЈ – ЗНАМЕНИТИ СЛАВИСТА, ГРАЂАНИН СРБИЈЕ И РУСИЈЕ
Владета Јанковић: ЗАДИВЉУЈУЋА МЕРА УЧЕНОСТИ
Андрѣј Фурсов: СВѢТ БУДУЋНОСТИ
Александра Копањова: ИКОНА МОРА БИТИ „ЖИВА“
Павле Ћосић: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У СЛУЖБИ ПОЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ
Сергеј Кара-Мурза: ЈЕЗИК РЕЧИ
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕЊЕ ЈЕЗИКА СРБСКОГ ПО Г. ВУКУ У ПРЕВОДУ ЊЕГОВОМ НОВОГ ЗАВЈЕТА
Интервју: Слободан Владушић – У СРБИЈИ СЕ ОБРАЗУЈУ БУДУЋИ РОБОВИ, А НЕ ЛИЧНОСТИ
