Драган Мраовић: БАЈДЕНИЈА

Скадарлија је захваљујући нашим властима доживела свој најбеднији тренутак у историји. Крца би рекао да се сада цела мора опрати клеком да се пригуши смрад убица српске деце и непријатеља Србије. Амбро би био мало толерантији, па би се сагласио и са вињаком. Брана би у знак протеста отишао у Коларац. Аца Секулић би поновио свој стих: „То мајка више не рађа!“И заиста, може ли мајка српска икада више да роди некога ко нас оволико понижава?

---

„И само дотле, до тог камена, / До тог бедема —/ Ногом ћеш ступит, можда, поганом!„– певао је у песми Отаџбина велики српски песник и сликар, умни боем Скадарлије, Ђура Јакшић. И десило се баш то, нажалост. Ногом је ступио поганом на скадарлијски камен Џозеф Бајден, одлазећи потпредседник САД, „пријатељ“ Србије према изјави Александра Вучића Господарчића (Господар је Мило Ђукановић, његов узор и саветник чак и у приватним стварима). Велика Вучићева симпатија Бајден чувен је по својим изјавама: „Све Србе треба сместити у наци-концентрационе логоре! САД морају да предводе Запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући са ваздушним нападима по српској артиљерији. Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори“.

И док наш поглављима обезглављени премијер износи погачу и со пред српског злотвора, Бајден пролази поред српске заставе понижавајући је тиме што је није поздравио, по протоколу. Срамна сцена по Бајдена и углед САД и понижавајућа по Србију. Вучић у ставу мирно стоји погнуте главе, а између њега и строја српских гардиста шета Бајден који зури у празно не гледајући ни гардисте, ни Вучића ни српску заставу. Дакле, он и даље мисли исто о нама, као и у време америчке агресије на Србију, и то је јасно показао приликом смотре почасног строја гардиста. Потом му Вучић омогућава да и даље понижава Србију шетајући га по Скадарлији крај Ђурине куће да би Бајден „и дотле, до тог камена, ногом ступио, можда, поганом!“.

Осветлао је образ Србије само продавац сувенира који је узео седамдесет евра за опанке за Бајдена, уместо четрдесет колика им је цена. Али, ни ту нисмо успели да узмемо бар те евре на рачун ратне штете од Америке, јер је понизно платио те опанке Вучић. То је и некултурно, јер ако Бајден купује сувенир својој жени, онда то неће бити сувенир ако га плати Вучић. Бајден, пак, то није смео да допусти, јер је то онда сувенир његовој жени од Вучића, а не од њега.

Драган Глигоријевић, уручио је Бајдену заштитни скадарлијски жирадо шешир и чланску карту Друштва „Скадарлија“, чији је председник. Јаков Гробаров то није могао да поднесе па је повикао из заумља: „Зауставите планету, хоћу да сиђем!“. Неће Јаков више да пије у Скадарлији коју је опоганила нога српског крвника. Глигоријевић је понизио својим улизичким гестом Бранислава Бранчила Петровића, Амброзија Амбра Марошевића, Милисава Крсмановића Крцу, Александра Ацу Секулића, Слободана Стојадиновића Чудеа, наравно и њихове велике претходнике Ђуру, Радета Драинца, Густава Крклеца, Радомира Шоботу Шолета, Петра Краља, Десанке и низа скадарлијских ноћобдија који нису пристајали ни на много мања понижења од овога. Помињемо само мртве песнике, јер не могу да се огласе, а живи, има их још, имају могућности да кажу коју, па нећемо то ми чинити у њихово име.

Прошао би Глигоријевић, заједно са нашим премијером, код Крце, као што је својевремено прошао с њим негдашњи председник Србије Иван Стамболић, у кафани „Има дана“, и то за безазлену ствар у односу на ово што ради Вучић који, поред тога, нема ни динара у џепу да плати Бајдену оно што му ниједан српски „неписмени, дегенерик, силоватељ, убица беба, касапин и агресор“ никада не би ни понудио. Није свикао да плаћа, па не носи новац са собом. Шта ће? Захваљујући Бајденовој подршци он је ту где је, па му је све џабе. А добио је џабе и жирадо шешир за нешто што неће учинити, баш зато што је то обећао. Такав му је манир.

Бајден је после цела два сата проведена у Београду и Скадарлији отишао у Приштину код Хашиш (не Хашим, баш Хашиш) Тачија да проведе два цела дана. Уљудно је поздравио шиптарску сецесионистичку заставу. Дакле, није направио гаф у Београду не познајући протокол. Намерно није поздравио српску заставу. За њега Србија није држава али јесте држава шиптарски сецесионистички Нарко-Космет чијим смећем Бајден затрпава Свету српску земљу. И само то је и више него довољно да буде „персона нон грата“ у Србији.

Скадарлија је захваљујући нашим властима доживела свој најбеднији тренутак у историји. Крца би рекао да се сада цела мора опрати клеком да се пригуши смрад убица српске деце и непријатеља Србије. Амбро би био мало толерантији, па би се сагласио и са вињаком. Брана би у знак протеста отишао у Коларац. Аца Секулић би поновио свој стих: „То мајка више не рађа!“И заиста, може ли мајка српска икада више да роди некога ко нас оволико понижава?

Постоји државни протокол, не захтева никакве интимизације нити изливе личне љубави, не захтева хлеб и со, нити налаже да поклањамо српске опанке икоме, а некмоли било коме. Чему онда тај скадарлијски кич са Бајденом? Зна ли Вучић да ће Бајден, ако Хилари Клинтон дође на власт, наредити ново бомбардовање Србије, а да не трепне оком, ако то буду захтевали „национални интереси САД“, а нарочито Хилари која нас мрзи из дна душе? Зна ли Вучић да сваком српском премијеру треба да буде најважније шта ми грађани Србије мислио о њему? Ако њему то није најважније, онда чији је он премијер? Ако мисли да је на изборима добио сагласност да понижава Србију – вара се. Пре свега није добио никакву већину, већ само око 25% од укупног бирачког тела Србије, па се то у Парламенту прелива у пропроционалну већину, јер демократија је у Србији само синоним за дрмократију, по дефиницији Бране Црнчевића. Ако мисли да ипак има већину, може то да провери на референдуму о уласку у ЕУ и НАТО. Али, он цинично каже да зна да је већина Србије против НАТО и ЕУ и да зато референдума неће бити, јер он зна боље од нас шта је добро за нас. Дакле, он своди грађане Србије на амебе, а себе сматра бар парамецијумом. Такви политички ставови нису више ни за социолошке анализе. Ту је у питању дијагноза, ако има науке која може да је растумачи, па му притекне у помоћ.

И та његова „већина“, тих отприлике 25% гласача Србије у Парламенту, осуће се на 2% када изгуби власт. Јер 23 од тих 25% су они који су ту само због личне користи или они који јесу часни, али не смеју (оправдано) да кажу да су против, јер не би више били директори школа, болница, декани, све у свему изгубили би радна места, а морају да хране породицу. Све је то виђено у време распада СФРЈ. Савез комуниста Југославије имао је 2.200.000 чланова. Све је то нестало за пар дана. Милошевић и Коштуница су имали највећу подршку у новијој историји Србије и све је отишло у прах за ноћ, а Борис Тадић се свео од председника најјаче странке на статистичку грешку за само пар дана.

Али, као да основна политика наших политичара (не државника, јер такве нажалост одавно немамо) следи ону лепу италијанску песмицу Оријете Берти „Док барка плови, нека плови, ти не веслај…“ Наш премијер не весла. Зато је са Бајденом у Скадарлији умрла уметничка и боемска Скадарлија, јер је барка отпловила. Од сада можемо имати само комерцијалну, кич и шунд Скадарлију, али не више ону у којој су столовали велики уметници и боеми. Бајден је згазио тло за њихово васкрснуће. Угушио је њен дух који су творили умни и талентовани великани наше књижевности, нашег глумишта и нашег сликарства. Затровао је њену калдрму као ГМО семе. Нема више Скадарлије. Сада је то Бајденија.

Изворник: СРБски ФБРепортер