Ђорђе Јанковић: ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА СРБА

„Тајном клаузулом Берлинског конгреса 1878. године прописано је да српска држава почиње од Немањића, како Срби не би показивали неке државотворне амбиције преко Дрине, где се заправо налазила српска држава (Херцеговини и Далмацији).“

 

Ђорђе Јанковић (Београд, 1947-2016) је српски археолог, доктор наука и професор универзитета.

Руководилац је бројних археолошких истраживања на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.[1] На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена[2][3] и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.[4][5]

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у VI-XII веку, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа докторира 1987. године. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године.[6] Ову дужност је обављао до 2008. године.

Професор је на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и продекан за наставу ове установе. Био је председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године[7], а сада је уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Чланци

Монографије

(Visited 1.201 times, 1 visits today)