Рада Стијовић: РАСПУШТЕНИЦА И САМОХРАНА МАЈКА

Зашто нема именице „распуштенко“ или „распуштенац“, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било мало горе бити разведена жена


Рада СТИЈОВИЋ

Недавно се једна самохрана мајка пожалила да јој се не допада кад кажу да је самохрана мајка и додаје „као – храним се сама“, а још јој је горе, чак понижавајуће, кад говоре: „Она је распуштеница, као да кажу – распуштена, ради шта хоће“.

Истина је да се у данашњем језику глагол хранити употребљава пре свега у значењу „давати некоме храну, снабдевати га храном“, али изворно, прасловенско његово значење било је „чувати“, које је опстајало све до почетка 20. века. Јосиф Панчић пише да је кожа сисара „обрасла длакама да хране топлоту“, а Стојан Новаковић како је Стеријина „мајка хранила песму оца свога и њему је у аманет оставила“. Чује се и данас у стиховима химне: „Боже спаси, Боже храни (= чувај) / српске земље, српски род!“

Ово значење се чува и у префиксираном облику – сахранити, који данас најчешће означава полагање покојника у земљу, али се не тако давно употребљавао и у старом значењу „сачувати“, нарочито у узречици „Сахрани Боже“ („Да с одречемо нашег закона! Сахрани Боже!“ – Л. Костић, Пера Сегединац).

Из овог значења развило се и значење „подићи, однеговати, одгајити, отхранити“. Оно се налази у речи самохран. Самохрана мајка је, дакле, „мајка која сама подиже, гаји децу, сама брине о њима“. Може тај придев значити и „која сама о себи брине“, али претпостављам да су ситуације у којима би се он употребио ретке, па се и значење губи. О чему је реч јасно говоре стихови народне песме: „А можда си јединац у мајке / па ћеш, брате, тамо погинути / па што ће ти саморана мајка“ (Марко Краљевић укида свадбарину) или: „Саранише Милић-барјактара / оста јадна саморана мајка“ (Женидба Милића Барјактара).

Што се тиче именице распуштеница, у њеној основи је придев распуштен, настао од глагола распустити. Придев углавном означава оног ко је „недисциплинован, размажен, обестан“, али се глагол употребљава у многим значењима. Може се недовољном дисциплином распустити дете, али се могу распустити и школа и ђаци на крају школске године. Некада се говорило и да се бракови, односно супружници распуштају, што значи „разводе“. У старим законодавним списима читамо: „Могу супрузи да не би тешко зло и пропаст произишла, од суда и од власти искати и дипуштење добити, да се распусте“; „Ако би била мрзост међу женом и мужом то се онда могу само раставити али не распустити“.

Управо из овог значења проистекао је придев распуштена, а од њега именица распуштеница – „разведена жена“. Зашто нема именице распуштенко или распуштенац, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било мало горе бити разведена жена.

* * *

Скренућемо пажњу и на једну нову језичку појаву. У последње време све чешће се чује прилог уназад где му није место, где, заправо, за њим нема никакве потребе, као, нпр.: „Ми се чујемо већ годину и по уназад“, „Уназад три године лечим се од притиска“, „Тегобе су изражене три дана уназад“, „Два дана уназад ме боли глава“. Ни у једној од ових реченица није било потребе за речју уназад. Довољно је било рећи: „Чујемо се већ годину и по дана“; „Већ три дана ме боли глава“ итд.

. . .

Изглед и опрема текста: Словѣнски вѣстник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 30. септембар 2023;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

(Visited 267 times, 1 visits today)

3 thoughts on “Рада Стијовић: РАСПУШТЕНИЦА И САМОХРАНА МАЈКА

  1. Нѣма именице распуштенко ни распуштенац, али има РАСПУШТЕНИК – у истом значењу као распуштеница. Помислио бих послѣ овог чланка да је у питању краљевачки локализам, али рѣч је забѣлѣжена и у Матичином шестотомнику, и у једнотомнику, па чак и у забрањеном Московљевићевом рѣчнику. Ауторка се овдѣ очито повела за варљивим сѣћањем.

    1. ”Где јој глава, ту јој храна.”

      https://sr.wiktionary.org/wiki/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA

      У србском језику, распуштеник никако није што и распусник.
      Тумачење је ”углавном” погрешно, зато што неуки и обесни учењаци народ хране заблудом.

      Ради би саветовао да се мане ”штенаца” и ”стеница”, већ похита и исправља Кивипедију.

  2. Страшно сам против развода.
    Мора да постоји неки начин да муж и жена остану у истој кући, да се поштују, договарају и не свађају – па макар се више романтично не волели. Та некад су бракови тако и склапани – неки би се после заволели, неки не, али се брак није разводио кад једноме додија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *