У Србији је објављен превод првог дела трилогије Јулије Николајевне Вознесенске „Јулијана“. Премда је преводилац Сава Росић из Београда већ поодавно завршила рад на књизи, пут до читалаца испао је дуг и кривудав. Зато је исход велелепан – мудра и занимљива књига Јуколавне (Јулије Николајевне) за децу живописно је опремљена.
Сава Росић одавно и тесно сарађује са издавачком кућом „Лепта Књига“. Пре више од десет година, прочитавши Касандрин пут, или Пустоловине с макаронама и схвативши вредност „православне епске фантастике“ Ј. Н. Вознесенске, поставила је себи задатак да неизоставно упозна своје земљаке са стваралаштвом Јулије Николајевне. Јер, то су романи о нашем животу, који нас наводе да се замислимо над дубоким, насушним проблемима бивствовања сада и овде, и преиспитамо свој живот.
Тек формално их можемо назвати антиутопијама или романима епске фантастике, тим пре што се предапокалиптички описи Јулије Вознесенске са сваком наредном годином све буквалније остварују. „Жао ми је што у време моје младости Касандра и Моје посмртне пустоловине још нису биле написане – то би ме сачувало од многих животних грешака – признаје Сава. – Исто то чујем од многих читалаца њених књига у Србији. Значи да су јако потребне у савременом свету“.
Захваљујући преводима Саве Росић српски читаоци су сазнали и за Касандрин пут, и за Моје посмртне пустоловине, и за Ланселотово ходочашће. Међутим, бајковита приповест, како би ми се хтело да онако старински назовем тротомник о пустоловинама близнакиња Јуље и Ање и њихових Анђела-Хранитеља, представља нешто посебно, пре свега зато што је то дечија књига. Писање и издавање књига за децу традиционално и оправдано се сматра посебно сложеним. Можда су зато неки издавачи накнадно одустајали од издавања Јулијане, или Игре киднаповања, те је Сава Росић морала изнова да креће у потрагу. Али сви ти напори крунисани су блиставим успехом. Књига је испала врло лепа – каква би то била дечија књига без сличица!? – захваљујући илустрацијама које је Јулија Тимошенко својевремено урадила за прво руско издање „Лепта Књиге“. Искрено се надамо да ће се прича о близнакињама Јулији и Ани свидети младим српским читаоцима и несумњиво им бити на душевну ползу, научивши их да разликују добро и зло у нашем сложеном, замршеном свету који ипак није лишен Божије благодати.
На задњој корици књиге пише:
Две сестре, Јуља и Ања, доживљавају опасне пустоловине у које доспевају кривицом њихове маћехе-вештице. Испоставља се да је свет пун злих сила које настоје да по сваку цену наведу људе на рђаве поступке. Али вера у Бога и заступништво Анђела Хранитеља помажу девојчицама да савладају све опасности. Међутим, тиме се прича о њима не завршава! Наставак следи…
Позната православна књижевница Јулија Николајевна Вознесенска (1940-2015) утемељила је нови жанр – мисионарски роман. За своје књиге добила је 2003. године звање „Најбољег писца године“ на конкурсу „Православна књига Русије“, постала лауреат Првог годишњег конкурса најбољих издања за децу и омладину „Пурпурна једра“ (2003) Министарства штампе, телевизијске и радио-дифузије и средстава масовних комуникација Руске Федерације у номинацији „Проза“, а такође била номинована за Патријарашку награду за књижевност 2011. године. Захваљујући њој десетине хиљада људи пронашле су свој пут ка Богу, помириле се са собом, научиле да верују и надају се.
Досад су на српски преведена следећа дела Јулије Вознесенске: „Женски декамерон“, „Касандрин пут“, „Ланселотово ходочашће“ и „Моје посмртне пустоловине“.
Изворник: Српска.ру