Филип Родић: СМРТ ПОПА МИЛА

Да ли ће усвајање спорног закона о слободи вероисповести у Црној Гори бити кап која ће прелити чашу и одвући народ у братоубилачки рат? Прва крв умало да већ падне покушајем убиства једног виђеног Србина из Црне Горе у Београду


Филип РОДИЋ

ПОНОВО су дошли дани да на Никшић Црногорци ударише да не буде турски више, као у песми о херојској погибији попа Мила Јововића, и поново црногорска световна власт „српске попове“ који предводе борбу за националну слободу и очување идентитета и корена оптужују за „издају“ црногорства. Разлика је само у томе што је ондашњи господар Црне Горе, књаз Никола, онај што је Призрен називао домом у који је намеравао „оружан поћ“ да „Србин више не буде роб“, по песми попа Мила неправедно оптужио да издаје српство, док је садашњем господару Призрен дом не његов и његовог рода него Призренске лиге, па оптужује попове да српством издају црногорство.

БАШ као и у оно време, када је поп Мило разјарен књазовим оптужбама на „хату помамноме“ одјахао у Никшић да докаже своју верност роду и вери, па га је „турска стража уставила на капији код Никшића“, тако и данас, како јављају медији из Црне Горе, полицијске патроле спречавају народ да возилима уђе у Никшић и учествује на црквено-народном сабору Српске православне цркве, организованом у знак протеста због срамног закона о верским (не)слободама предложеном у Скупштини Црне Горе којим се предвиђа отимање имовине СПЦ.

С ОБЗИРОМ на то да су Срби за своје светиње увек знали да крваре и гину, а да је код Црногораца српска крв увек била најврелија, оправдана су страховања и упозорења у данима пред сабор многи износили. С једне стране је став нове „Црне Горе“, можда најбоље оличен у лику младе перјанице црногорске дипломатије Мирне Никчевић, која би „запалила Срам“ (Храм Христовог васкрсења у Подгорици) и „сва говеда тамо“. Истовремено, лидер „младе црногорске демокрације“ Мило Ђукановић упозорава да ће поломити зубе они који мисле да руше државу. С друге стране, десетине хиљада људи, који би по најавама организатора требало да се окупе на сабору који се одвија у време док пишем овај текст, изражавају спремност да „бране Острог“, а један од лидера опозиционог Демократског фронта Андрија Мандић упозорава да „више оружја има закопаног у Црној Гори него што има у свим војним и полицијским магацинима“.

ОПРАВДАН је велики страх црногорских власти. Тај страх је толики да су код већ пословично према Србима склоног цензури „Фејзбука“ издејствовали да се једној сатиричној црногорској просрпској страници под називом „Стари Либерал“ укине видљивост. Тешка су времена на помолу када власт почне да се плаши и комедијаша. Велика је и конфузија. Не зна се тачно шта да се ради са скаредним предлогом закона, па се из Скупштине појављују и опречне информације о томе како је Скупштинска правна служба оценила дотични закон. Час је неуставан, а час одлука тек треба да буде донета.

Страх је велики и у очима Европске уније, која преко своје делегације у Подгорици уочи сабора упозорава власти да морају имати у виду и препоруке Венецијанске комисије, која нацрт закона и није баш одобрила, али и међународне стандарде који, ако се примене и у случају Срба у Црној Гори, потпуно одударају од онога што власти желе да уведу.

СТРАХ је реалан, јер оно што су лидери просрпске струје на црногорској политичкој сцени одбили да учине 21. маја 2006. и да „извођењем народа“ оспоре крајње сумњив исход референдума о независности, што би довело до неизбежних сукоба, сада можда буду приморани да учине, јер су сатерани уза зид. И политиком власти која је усвојила химну са стиховима црногорског Анте Павелића, те усвојила непостојећи „црногорски језик“, признала независност „дома књаза Николе“, ушла у НАТО не марећи за вољу народа, избацила Србе и из државних институција, и из школских програма. Ако не буду хтели они, још опасније ће бити самоорганизовање народа којег у провалију гура најављени закон.

КАКО је Свети Василије Острошки написао у свом завештању из 1666. године: „И ко би покушао нешто да отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу и стоку са синовима и сав иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин! Да његов дом настрада у вјекове. Амин!“ Не плашите ли се Светог Василија, „Црногорци“? Ако се већ не плашите њега, не плашите ли се рата који можете изазвати?

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, друга страна, 22. децембар 2019)

(Visited 70 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *