Мене нису остављали ни тренутка самог са Владиком, јер је био неопходан стални надзор како се никаква сумња или стрепња не би родила у његовом срцу. Знали су да их знам ”ко жуту пару”.
Категорија: ПАМЕТАРНИЦА
Нобуо Киући: ЗАПИСИ ЈАПАНСКОГ РАТНОГ ЗАРОБЉЕНИКА
У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.
Светозар Ливада: НЕ ЗНАМ ДА ЛИ САЊАМ, ДА ЛИ СЕ БУДИМ, ИЛИ ДОИСТА ЛУДИМ, АЛИ ЗНАМ ДА НЕМАМ ЗАВИЧАЈА
Чудно неко вријеме! Kад разговараш с појединцем чини ти се разборит и нормалан. Док га сусрећеш у етничкој групи чини ти се идиотом, јер више проказује проказатеље злочина, него саме злочинце. Ми се навикавамо да живимо с властитим злочином.
Мило Ломпар: СРПСКО СТАНОВИШТЕ НЕ МОЖЕ БИТИ АНТИРУСКО
Борба против руског утицаја у нас је борба против српског становишта, против српског саморазумевања
Михаило Ђурић: КАМЕН РАЗДОРА
Можда још није касно поставити одлучно питање: у име чега неки провинцијски управљачи уопште присвајају себи право да подижу споменик једном подвижнику духа који је још за живота био грађанин света
Срђан Новаковић: ГРЦИ И МАСОНИ ПРОТИВ МИЛОША ВЕЛИКОГ
Милош Велики се жалио ,,што Европа води тако мало рачуна о њему, што га тако мало окуражава, а овамо је све учинила за Грке, које Кнез, међу тим, врло ниско цени”
Радослав Гаћиновић: СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ СЕ ТОПИ ОТКАД ЈЕ СТВОРЕНА ЈУГОСЛАВИЈА
– Одговор на неистине о Младој Босни
– Неки документи ни данас нису доступни
– Многе тајне младобосанци однели у гроб
Александар Вујовић: РЕВОЛУЦИЈА И МОРАЛ
На примерима Француске и Руске револуције види се закономерни принцип према којем револуције имају свој засебни морал, независтан од традиционалних моралних норми
Станислав Тарасов: УМЕСТО ТУРСКЕ МОЖЕ СЕ ПОЈАВИТИ НОВА ВИЗАНТИЈСКА ИМПЕРИЈА
Турски председник Реџеп Таип Ердоган сматра да ће претварање цркве Аја Софије у џамију бити „симетричан одговор Сједињеним државама које су признале суверенитет Израела над Голанским висоравнима“
Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ
Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске
Александар Петровић: САВРШЕНИ ЗАКОН СЛОБОДЕ
Света Русија почивала је и почива на Светој Србији без обзира на историју и световне односе. А Свети Сава је српски мост Свете Земље и Свете Русије
Слободан Антонић: БЕЗУМНЕ МАПЕ УМА
Прелазимо преко Олује као да је то ништа. Тако шаљемо поруку охрабрења и другим шовинистима из комшилука који маштају да „српско питање“ реше по хрватском моделу. Јер, нема казне за то
МОЈ ДЕДА – СРПСКИ СВЕТАЦ
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.
Зоран Чворовић: ЈЕДАН УПОРЕДНИ ПРИМЕР РЕЦЕПЦИЈЕ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА: ПАЉЕВИНА У СРПСКОМ И РУСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ
Рад се бави питањем рецепције византијског права у средњовековном српском и руском законодавству на примеру кривичног дела паљевине
ПОСЉЕДЊИ ГОВОР ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА: Титову офанзиву на Србију бомбардовањем су подржали Британци и Американци
Дража Михаиловић, вођа четника у Другом светском рату, ухваћен је и осуђен на смрт од стране комунистичке власти после рата
Бојан Јовановић: ВАРВАРСТВО ПОД МАСКОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Варварством се брани од других, али се и угрожава други у тежњи остварења својих интереса, па се зато под маском цивилизације и чине највећа варварска злодела
Раде Јанковић: ОД ИДЕНТИТЕТА КА СОПСТВУ
Шта значи и чему служи овај циркус под називом „Будућност Србије“? Ја немам дилему: то је наставак комунистичке квазиесхатологије „о рају на земљи“ у режији […]
Никола Б. Поповић: ВЕРСАЈСКИ СИСТЕМ
Мировна конференција у Паризу била је конференција сила – победница, а побеђеним државама није био дозвољен приступ. У раду су учествовале 30 савезничких и придружених држава