Дијего Фузаро: ЗАБАВА И ТЕРОР

ИСТОРИЗАЦИЈА погледа може нам олакшати рад на разумевању епидемијске кризе као методе управљања Генералне пробе употребе санитарне ванредне ситуације, као уметности либералних влада, датирају још […]

Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ

Достојевски je несумњиво писац коме су се без кључа откључавале готово све тајне. Уосталом, кад се говори о суштинском, о језгреном, сваки кључ je незаконити калауз, и то калауз коме се двери мистерије никада неће отворити

Желидраг Никчевић: КО НАМ ТО ДРЖИ СТРОГЕ ЛЕКЦИЈЕ?

Лаура Кевеши у Румунији је водила Агенцију за борбу против корупције, има 49 година. За неколико година рада тамо је правди привела хиљаде корумпираних министара, медијских тајкуна, судија, тужилаца, посланика и бизнисмена

Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ

Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам наводи код одреднице задевица (екавски), односно задјевица (ијекавски)

Југослав Кипријановић: ПОПИС 2022 – ШТА ЈЕ (НЕ)СПОРНО?

Од 1. до 30. октобра 2022. обавиће се редован Попис грађана Републике Србије, који се одржава на сваких 10 година. Овај се одржава са годину дана закашњења и изазива, можда и по први пут, доста неспокојства међу становништвом.

Миодраг М. Петровић: ШТЕТНИ ТОМОСИ О АУТОКЕФАЛИЈИ

Најновији „томоси“ – за „Украјинску православну цркву“ и „Македонску православну цркву – Охридску архиепископију“ нису ништа друго до неканонско поступање попут давнашње штетне праксе

Мило Ломпар: ВЕЛИКИ РОМАН ЦРЊАНСКОГ

Поетички раскорак у процени вредности историјске реконструкције у „Другој књизи Сеоба“ значајан је као симптом критичке нелагодности у разумевању нестандардног и сасвим неуобичајеног – који је преокретао читалачко очекивање – односа према историјском као чињеници времена и као чињеници човековог положаја у времену

Владимир Димитријевић: ОДЛЕЋУ УНЕПОВРАТ ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ОВОГА ЈЕЗИКА

У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу унеповрат чудесне речи овога језика

Леонид Ивашов: КАКО ЈЕ СТАЉИН ПОБЕДИО ТРОЦКИСТЕ УЗ ПОМОЋ ЦАРСКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ

Преко војне и царске обавештајне службе, а не преко ОГПУ, Стаљин је поседовао информације о тајним операцијама главних чекиста преко границе. И управо те две службе одиграле су одлучујућу улогу у Стаљиновој победи над влашћу међународног ционизма у совјетској Русији.

Наталија Нарочницка: УЗРОЦИ ОВОГА ШТО СЕ ДОГАЂА ЛѢЖЕ У ДУБИНИ ВѢКОВА

Још је Бжежински након распада СССР написао да је без свега осталог, али с Украјином, Русија – велика сила. А без Украјине, чак и са свѣм осталим, то је још питање.

Срђан Поповић: О ПСИХОЛОГИЈИ И КАРАКТЕРОЛОГИЈИ СРПСКЕ ЖЕНЕ

Нужно је рећи: силазна путања у психологији полова се није десила за време комунизма, већ је то управо овај период од Мајског преврата и завршетка Првог светског до почетка Другог светског рата када су те либералне и социјалистичке идеје биле у замаху

Филип Родић: ДНО УСТАШКОГ КАЗАНА

КАО и приликом сваког иоле озбиљнијег спора Србије и Хрватске, испоставља се да хрватска страна више адвоката има у Београду и да су они често ватренији, од оних са домаћег терена. Међу њима је традиционално и карикатуриста Предраг Кораксић Коракс

Мило Ломпар: БОРБА ПРОТИВ РУСКОГ УТИЦАЈА, БОРБА ЈЕ ПРОТИВ СРПСКОГ САМОРАЗУМЕВАЊА

Суштина је у томе да српско становиште не може бити антируско. Можете се и не слагати у нечему, али то неће бити зато што сте против Руса, него зато што се у конкретној ствари ваши интереси разилазе, али настављате и даље да пратите оне смернице где се подударају

Драган Хамовић: КОСОВСКИ ИСПИТ

Данас, знатан део овдашњих аспираната на статус елите, изузетних и коректних, понаша се као да се брутална реалност заједнице (коју би да предводе) не догађа и њима. Одмахују на опомињуће чињенице што потврђују жежену историјску свест народа из кога потичу, спрдају се и досађују на само спомињање Косова као савремене муке наше земље и сународника, камоли „косовског завета“ или „косовског опредељења“