Категорија: ГЛАВНА

ЗЛОЧИН И КАЗНА У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ (полемика)

На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву

Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН

Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’

Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки“ у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал

Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ

Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског

Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (2)

Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило

Мирослав Максимовић: ЗБОГ ЧЕГА СРБИ, ПОСЛЕ РУСА, ИМАЈУ НАЈВИШЕ РАЗЛОГА ДА СЕ СЕТЕ ПИСЦА ЗЛИХ ДУХА

Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили

Константин Богомолов: ОТМИЦА ЕВРОПЕ 2.0

У нацистичкој држави умѣтник могаше бити лишен посла и живота због своје „дегенерисане“ умѣтности. У „дивној“ западној држави будућности умѣтник ће моћи да буде лишен посла уколико подржава погрѣшан систем врѣдности.