Град Првомајск налази се у источном делу Луганске области, готово на самој граници са Доњецком облашћу. Град је основан 1765. године и називао се Петро-Марјинка. Све донедавно имао је преко 30.000 становника. И поред невеликог броја житеља, у граду и око њега постојала су бројна индустријска предузећа: рудници и фабрике.
Политички догађаји у Украјини 2014. године нису мимоишли тај град, одржавани су митинзи, углавном против мајдана. У мају је одржан референдум, а у августу је у тај град стигао рат. Украјинске снаге освојиле су јуна-јула 2014. године Лисичанск, Северодоњецк, Попасноје, и стигле до самог Првомајска. Покушале су да га одмах заузму, али упоран отпор козака прекинуо је њихово напредовање. Фронт се зауставио у непосредној близини самог града, а украјинске снаге су из неког разлога престале да јуришају на град и почеле да га методично руше, свакодневно га гађајући из реактивних система плотунске ватре „Град“ и минобацача. Град је непрекидно гађан током четири месеца. Тамошњи житељи чудили су се зашто украјинска артиљерија уместо положаја војске народне одбране гађа град: стамбене четврти, болнице, школе и дечје вртиће. Многи су износили мишљење како украјинске власти на тај начин покушавају да истисну становништво са тих територија. Гранатирања су још појачана после септембарског примирја и врхунац су достигла у новембру 2014. године. Све то довело је до страшне хуманитарне катастрофе. Норма издавања хлеба смањена је на 250 грама дневно. О свим тим ужасима свету су испричали специјални дописници телевизијског канала „Русија 1“, чији прилози су многе подстакли на пружање помоћи том граду, а украјинске снаге на престанак гранатирања града.
Познати новорусијски политичар Владимир Рогов позвао је на организовање акције за допрему брашна опседнутом Првомајску. Његовом позиву одазвао се покрет „Косовски фронт“ уз садејство сајта „Рускаја весна“ (Руско пролеће) и под покровитељством покрета „Новорусија“ Игора Стрелкова. За кратко време прикупљено је 370.000 рубаља и 7.000 долара. У прикупљању средстава учествовали су: парохија цркве Силаска Светога Духа на Лазаревском гробљу (Москва), „Косовски фронт“ Сургута и Поволжја, центар за борбу прса у прса „Александар Суворов“ (Москва), као и приватна лица Павле, Георгиј, Игор, Марина, Дмитриј, Владимир, Стјепан, Вјачеслав (Каменц-Шахтинск), Галина и многи други, као и Срби из Републике Српске, Србије и Аустралије. Непосредно допремање помоћи преузео је на себе Рождественски козачки курењ (војна јединица) (Москва) и Савез руских сокола (Москва) уз садејство оружаних снага Новорусије посредством козачког официра Николаја Пачковског. Представници Рождественског курења срели су на путу познатог публицисту-мисионара свештеника Олега Трофимова, са којим су разговарали о духовном основу нове руске државе – Новорусије. Он је рекао да се све одиграва по промисли Божјој, и да је Новорусија – метафизичка тачка сукоба добра и зла. Та тачка мора да постоји, и она се налази управо ту.
Представници покрета „Косовски фронт“ нису на том путу заборавили своје старе познанике, батаљон Александра Невског из града Алчевска. За њих је купљено 500 месних конзерви у вредности 62.589 рубаља и предато козаку званом Димон из козачког хуманитарног копруса. У интервјуу за сајт „Руско пролеће“ козачки снабдевач Димон саопштио је страшну вест да је у релативно добростојећем граду Ровењки досад забележено 12 смрти од глади. Конзерве су упућене у специјалну базу у граду Шахти којом располаже козачки хуманитарни корпус. У тој бази припремају се намирнице и ствари за отпремање у Јенакијево, Првомајск, Макејевку и друге градове Новорусије.
На пограничном прелазу у Гукову искрсли су одређени проблеми. Нажалост, друштвене организације које се баве прикупљањем и допремањем помоћи тренутно имају потешкоће приликом проласка терета преко руске границе. Цариници захтевају да се све формалности обаве преко Министарства за ванредне ситуације, што је готово неоствариво.
Захваљујући организаторским способностима новорусијског официра Николаја Пачковског, 25. децембра 2014. године купљено је у Млинском комбинату града Луганска 17 тона брашна екстра класе и 5 тона прекрупе: од гершле – 1 тона, од хељде – 1 тона, од јечма – 1,5 тона, од проса – 1,5 тона.
Пут у Луганск водио нас је кроз село Новосветловка. То село заузеле су 14. августа 2014. године украјинске снаге које су имале за циљ пресецање пута ка Луганску из Русије. Село је 19. августа ослобођено. То богато село за свега неколико дана претворено је у рушевине, неколико граната погодило је тамошњу Покровску цркву. Једна граната пала је у трпезарију и крстионицу, друга у куполу цркве, али није експлодирала. Тамошњи свештеник сведочи да су тих августовских дана украјински војници сатерали (наводимо његове речи дословно) већину становништва Новосветловке у храм и порту. Свештеник не уме да објасни зашто су то учинили. Али притом током бомбардовања нико од људи који су се налазили у цркви и око ње није настрадао. После тих догађаја, по сведочењу многих људи, на црквеној икони Николаја Чудотворца из левог ока цури суза. Служитељи цркве показали су нам складиште са хуманитарном помоћи приспелом из московских храмова, то су три велике собе пуне намирница и ствари. Свештеник је такође рекао да помоћ стиже и од кијевских православних храмова. Представници Савеза руских сокола предали су у Луганску 15 комплета топлих униформи извиђачком одреду војске Новорусије, у коме има српских добровољаца.
22 тоне хуманитарне помоћи у огромном камиону упућено је преко Брјанке, Стаханова и Алчевска у Првомајск. Знатан део те територије налази се под контролом националне гарде атамана Козицина. У Првомајск смо стигли око два сата поподне и зауставили се код градске управе. Одмах нам је пало у очи да је град празан и мрачно изгледа. Код управе су се окупили пензионери пошто им је претходног дана обећано да ће добити нешто новца. На тргу испред управе стоји споменик Лењину, у чијем подножју житељи слажу гранате, гелере, остатке ракета, све оно чиме град већ више од четири месеца гађају. Војног заповедника града Јевгенија Ишћенка нисмо срели, хитно је отпутовао на саветовање у Луганск, код шефа Републике. Његов заменик наредио је да се крупице истоваре у специјални дистрибутивни центар у коме се припремају пакети намирница за житеље града и деле по јавним мензама којих у граду има пет. Током истовара камиона возач је рекао да, купујући намирнице на територији Новорусије, добијају двоструку помоћ. С једне стране улаже се у привреду Новорусије, а са друге – помаже унесрећенима. Брашно је истоварено у тамошњој пекари. Николају Пачковском остављено је 44.000 гривни за куповину меса за јавне мензе. Потом смо прошли градом, разгледајући рушевине.
Вероватно се може рећи да је Првомајск тренутно место које највише страда у читавом руском свету.
Покрет „Косовски фронт“ у граду Првомајску донео је одлуку да организује акцију помоћи напаћеном српском становништву Косова и Метохије од ратом захваћене Новорусије. Војници војске народне одбране, браниоци Новорусије спремни су да учествују у акцији. Они ће прикупити новац којим ће се купити намирнице за српско становништво у јужним енклавама Косова и Метохије.
Враћали смо се преко града Свердловска, где смо се срели са настојатељем храма Воздвижења Часнога Крста у граду Ровењки, протојерејем Виталијем. Он нам је саопштио да је у граду Ровенки заправо забележено 70 случајева смрти од глади. Црква у којој отац Виталиј служи организује бесплатне недељне трпезе, а такође посећује немоћне старце, храни их ручковима и купује им лекове. Отац Виталиј каже да је помоћ из Русије испуњена молитвом и добротом, што је чак важније од саме материјалне помоћи. Прилике су тешке, али већ се осећају назнаке бољег. Сада доживљавамо време поделе на оне који хоће да живе са Богом и који хоће да живе без Њега. Ово је време да се пробудимо и удаљимо од вољења света. Свеци кажу да ће тешко доба проћи, а Русију очекује првенство у обнављању душе и света, у којима постоји Бог. Оцу Виталију је за добра дела предато 1.000 долара САД и 25.000 рубаља.
Кадетском одреду града Ровењки предата је опрема за вежбање борбе прса у прса: боксерска крушка и рукавице, фокусери и друго. Опрему су прикупљале московске организације Алексејевска дружина и центар за борбу прса у прса „Александар Суворов“.
Претресајући опште прилике у Новорусији и око ње, намећу се следећи закључци:
1. Владе ЛНР и ДНР треба да уведу систем тачкица за расподелу намирница становништву.
2. Скупине парохија Руске православне цркве у Русији и другим земљама, на пример, једног намесништва, треба да преузму на себе старање за једну парохију на територији Новорусије.
3. Православне родољубиве организације треба да појачају моралну подршку бранилаца Новорусије. Њима је потребно да од нас чују како њихово дело представља подвиг, и они су несумњиво јунаци, чији тешки подвиг надахњује читав руски свет на борбу са злом, ма где на њега наишли.
Учествујте и ви у помоћи народу Новорусије:
За житеље Србије:
Рачун за новчану помоћ:
205-9001019347779-02
Жељко Ђуровић
+38160-50-10-855
https://www.facebook.com/kosovski.front.ru
Изворник: КОСОВСКИ ФРОНТ
Related posts:
Игор Стрелков: РАТ У БОСНИ (ексклузивни интервју)
Владимир Коларић: „MORGAN GOT HIS GUN“ – ФРИМЕН ПРОТИВ РУСИЈЕ
Интервју: Леонид Ивашов – НОВИ ФАШИСТИ НА СРБИЈИ ИСПРОБАВАЛИ РАТ БУДУЋНОСТИ
Арам Гарегињан: СЛАБА ВАЈДА ОД УБАЧЕНИХ ТЕРОРИСТА – КАРАБАХ СЕ НЕ ПРЕДАЈЕ
Владимир Ружански: ЈЕВРЕЈИН НА БРАНИКУ ЈЕРМЕНИЈЕ – УТИСЦИ ИЗ АРЦАХА
Владимир Ружански: КРСТ ЈЕРМЕНСКОГ БРАТА
Борис Над: НА КОРАК ОД ВРУЋЕГ РАТА
Андреј Фурсов: НА КОЦКУ ЈЕ САДА СТАВЉЕНО ПРАКТИЧНО СВЕ (интервју)
Леонид Решетњиков: ЗАПАД РУСИЈУ СМАТРА ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ
Бранко Милановић: А ШТА АКО СУ ПУТИНОВИ СТВАРНИ ЦИЉЕВИ ДРУГАЧИЈИ?
Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ
Наталија Нарочницка: УЗРОЦИ ОВОГА ШТО СЕ ДОГАЂА ЛѢЖЕ У ДУБИНИ ВѢКОВА
