Жарко Јанковић: „НЕ ВЕРУЈЕМ У НЕБЕСА, НО У ДАРВИНА И МАЛТУСА“

Религија и наука одавно већ нису ни у каквом сукобу, већ иду руку под руку и свака има своју област деловања. Сукоб изазивају само квази-научници који наступају као острашћени жреци новог паганизма којима је једини смисао живота да делују као антихристи. Сви водећи и највећи светски научници били су и јесу верници. И Дарвин и Ајнштајн су веровали у Бога. Зато је невероватно да на једну иницијативу 200 интелектуалаца и научника у Србији да се Дарвинова теорија не изучава као једина, или једина исправна, већ научно и критички преиспитује и уваже нова сазнања која је демантују, сви поданици полит-коректног система и отуђене елите реагују попут комунистичких комитета, од локалног до централног, осуђујући свако довођење у питање лика и дела друга Дарвина.


Жарко ЈАНКОВИЋ

Својевремено је у некадашњој СФРЈ постојао закон о заштити лика и дела „највећег сина народа и народности“. Ко се год дрзнуо да нешто критички каже, исприча виц, напише песму или доведе у питање званичну верзију из живота швапског каплара и јајачког маршала завршио би у затвору осуђен скоро као да је убио човека. Сетимо се само какву је голготу, јавни линч и „топлог зеца“ уз „интелектуално“ кундачење прошао песник Гојко Ђого због збирке песама „Вунена времена“. Али, та времена су прошла и нико није успео да спречи и заустави истину о комунистичком диктатору и злочинцу. И данас, на жалост, још увек постоје његови „обожаваоци и поштоваоци лика и дела“, уз сво сентиментално и титоистичко булажњење данашњих евроунијата који и даље држе култ мртвог вампира да нам пије крв и изазива нове поделе. Једног дана ћемо утврдити ко је и шта је тамо сахрањено, урадити ДНК анализу, па ћемо га проследити до Кумровеца, па нека га тамо држе као туристичку атракцију, а ми да срушимо ону кућу смећа, да се изврши освештање и на том месту подигне црква, Српска Покајница.

Можда више нема Брозове слике у школским учионицама, али слику друга Дарвина не дају ни по цену живота. Дарвина мање, више, него онај идиотски пано на којем је човек приказан као мутација и дегенерик од мајмуна, тог се паноа и плаката неће одрећи. Исти они који су у Брозова времена клицали: „Не верујем у небеса, но у Маркса и Енгелса“, сада заједно са својим „интелектуалним“ потомцима кличу: „Не верујем у небеса, но у Дарвина и Малтуса“. Толико је настало и нестало научних теорија и све се то мање, више, без неке халабуке одвија у научним круговима, али ако неко дирне у Дарвинову теорију и у еволуцију, као да је оспорио безгрешност папе код римокатолика. Све се може довести у питање, али Дарвинова теорија никад. Зашто је то тако? Да сам Чарлс Дарвин може да види ко и како данас заступа његову теорију и изјашњава се као еволуциониста и дарвиниста, вероватно би рекао исто што и Маркс када су га упитали шта мисли о марксистима, па је одговорио да он марксиста не би био. Али, пошто ћете их препознати по њиховим плодовима, а они су више него горки, какви учитељи, такве су и ученике и настављаче дела добили.

Несумњиво је да је Дарвинова теорија једна од најсвеобухватнијих у области егзактних наука и из тога и произилази вечито и стално занимање за њу. Што се тиче саме теорије, треба имати у виду да свака научна теорија има хипотезу на којој почива. Математика почива на аксиомима, без њих математике нема. Научна хипотеза је основа сваке теорије, ако њу оспорите, или се испостави као погрешна, теорија пада. Узмимо, рецимо, једну другу научну теорију која је и данас популарна, а слика њеног творца стоји у свакој учионици света, уз чувену формулу, Е=mc2. Реч је о Ајнштајновој теорији релативитета. Ова теорија се заснива на хипотези да у датом просторно-временском континууму у тренутку нема кретања и да влада статичност, а да у космосу не постоји већа брзина од брзине светлости. Наравно, временом је ново знање ову теорију оповргло. Ајнштајн је до краја живота научно ратовао са заговорницима квантне теорије у физици који је формулисан са две тврдње: Присталице квантне физике су рекли да се Бог не коцка, а Ајнштајн да квантни физичари не могу да говоре Богу шта да ради са својим коцкицама. Данашња модерна физика оповргла је и неке квантне теорије, а Ајнштајн је свој научни рат изгубио од квантних физичара. Другим речима, то су научне теорије и претпоставке које се не могу са сигурношћу утврдити, исто као и „велики прасак“, без обзира на сав покушај ЦЕРН-а да створи лабораторијске услове за „велики прасак“ како би добили елементарну честицу, па и кад неку изолују, виде да ту није крај, већ се отварају нова питања и тајне. Само се у случају Дарвинове теорије чини изузетак и од ње прави читава идеологија, па чак и псеудорелигиозни култ њу ејџа „ере водолије“.

Томас Роберт МАЛТУС (1766-1834)

Пре свега да видимо ко је Чарлс Дарвин. Дарвин је био присталица Малтусове теорије и еугеничар. Томас Малтус, којег сматрају оснивачем модерне демографије, изашао је са теоријом да пошто се становништво увећава прогресивно, а ресурси линеарно, увек ће постојати „вишак“ који је осуђен да умре од глади, болести и ратова. Зачеци ове „теорије“ датирају у 18. век када је богаташки сталеж у Шкотској на примеру Глазгова и осталих градова видео да се сиротињска популација много брже увећава од богатих и поред тешких и ужасних услова живота. Бојећи се куке и мотике која једног дана као значајна већина може да завлада, потомци оних који су протеривали сељаке и одузимали им земљу због оваца и текстилне индустрије, изазивања глади у Ирској, схватили су да морају да нађу покриће за своју политику и оправдање за одржавање таквог система. Онда наука ступа на сцену, као и њени богати финансијери. Ни данас није много другачије, још је горе. Под окриљем ове Малтусове теорије, чији је Дарвин био присталица настаје еугеника. Еугеника је требало да послужи као научно оправдање супремације беле расе и као оправдање за империјализам и колонијализам. Међутим, Малтусова теорија тицала се само демографије. Требало је у природним наукама наћи покриће за империјалну и капиталистичку доминацију одабраних. Ту сада Дарвин ступа на сцену. Управо захваљујући Дарвиновој теорији о еволуцији, пореклу врста, борби за опстанак у природи и природној селекцији, ослобођене свих скрупула и човечности, владајући сталеж белих англосаксонских протестаната дао је себи за право да су они „нови Израиљ“, „нација изузетних“, и сл. пароле које су им служиле за пропагандно оправдање доминације и злочина које су починили. Није то био изум Хитлерових нациста. Бечки неталентовани молер био је само лоша енглеска копија. Сами постулати Дарвинове теорије одавно су научно оповргнути. Није пронађен ниједан фосил прелазног облика из једне врсте у другу, осим већ познатих неуспелих фалсификата дарвиниста. У Дарвиново време није била позната структура ћелије, генетика, ДНК, порекло амино-киселина и све остало што оспорава његово учење. Дарвин је себи поставио задатак да путем теорије у области природних наука оправда еугенику и Малтусову друштвену теорију. Гледајући таквим очима на појаве у природи и са таквим предрасудама, такве је и закључке донео.

Једна од основних поставки његове теорије јесте да у природи влада непрестана борба за опстанак и да само најјачи, најмоћнији, најприлагодљивији опстају, а остали су осуђени на изумирање. Када ову теорију преведете у друштвену област човековог живота, произилази да је човек човеку вук, да само они најјачи, најбескрупулознији, најпокваренији и најподлији имају право да газе, тлаче, убијају, освајају све оне које сматрају цивилизацијски примитивним и недораслим. И тада је све дозвољено. Када видите који су „интелектуалци, филозофи и научници“ обележили почетак „модерне“ не треба се чудити злу, катастрофи и уништењу кроз које је прошло човечанство у последњих 200 година. Ти „просветитељи и усрећитељи“ људског рода нанели су човечанству више зла него сви тирани и диктатори пре њих заједно. Када имате четворицу јахача нихилистичке и атеистичке апокалипсе где један тврди да је живот настао случајно, а да је човек потомак дегенерисаног мајмуна, други лупета о комунистичкој диктатури пролетеријата, бескласном друштву једнаких и дијалектичком материјализму, трећи да је човек само позверено биће којим владају сексуални и нагони најниже врсте, перверзије и изопачености, а четврти тврди да нема ни добра ни зла и да је будућност у натчовеку који је изнад свега тога проглашавајући да је Бог мртав, треба ли се онда чудити што је та њихова „рационалистичка теорија“ свој врхунац доживела у Аушвицу, Маутхаузену, Дахауу, Гулагу, Хашком трибуналу, Абу Граибу и Гвантанаму. Да ли се треба чудити свим тим масовним убицама, диктаторима, тоталитарним манијацима, банкарима, корпоративним моћницима, изопаченим педерастима, содомистима, радикалним феминисткињама, заговорницима легализације дроге и америчке „изузетности“. Неко је видео прилику да господари његова класа, неко раса, а неко „златна милијарда“ и 1% одабраних који су богати колико и преосталих 99%.

Неко ће рећи да је то ствар прошлости, па зашто данас неслагање са Дарвиновом теоријом доводи до реакције као да сте дирнули у култ Броза почетком 80-тих? У томе и јесте ствар, како да убедите људе и данас да их банкари пљачкају за њихово добро, како да поверујете да није Немачка пљачкала целу Европу преко евра и својих банака, већ је Грчка живела на рачун сиротих и добрих Немаца. Како да верујете у „америчку изузетност“, „ширење демократије, људских права и слобода“ војним интервенцијама, агресијама, кршењем међународног права, обојеним и крвавим револуцијама, подржавањем терориста, ако не стојите на становишту савремених заговорника социјалног дарвинизма и како да прихватите овакав свет као једини могући? Ако не сматрате да сте потомак дегенерисаног мајмуна како да будете лојални новој глобалистичкој елити и њеним еугеничарима који заговарају космополитизам као модерни расизам, по којем свако ко не дели вредности Запада представља постмодерни плацдарм за њихове „хуманитарне интервенције“? Како да прихватите Агенду 21, одлуке Римског клуба који стоје на Малтусовој демографској теорији и како да на себе гледате као на бескорисног ждерача ако не прихватите борбу за опстанак и да је све дозвољено? Како прихватити утробна чедоморства и абортусе ако не стојите на становишту социјалних дарвиниста да фетус изгледа исто као и тумор? Како прихватити ЛГБТ и радикал-феминистичку идеологију ако не стојите на становишту дарвиниста?

Карикатура Миланка КАЛИЧАНИНА

Религија и наука одавно већ нису ни у каквом сукобу, већ иду руку под руку и свака има своју област деловања. Сукоб изазивају само квази-научници који наступају као острашћени жреци новог паганизма којима је једини смисао живота да делују као антихристи. Сви водећи и највећи светски научници били су и јесу верници. И Дарвин и Ајнштајн су веровали у Бога. Зато је невероватно да на једну иницијативу 200 интелектуалаца и научника у Србији да се Дарвинова теорија не изучава као једина, или једина исправна, већ научно и критички преиспитује и уваже нова сазнања која је демантују, сви поданици полит-коректног система и отуђене елите реагују попут комунистичких комитета, од локалног до централног, осуђујући свако довођење у питање лика и дела друга Дарвина. Од корумпираних кукавица, полуинтелектуалаца и ништарија за које ЕУ нема алтернативу ништа се друго и не очекује. Уосталом, ако верујете да вам је шимпанза блиски рођак, зар за вас може постојати светиња као што је Косово и Метохија и Косовски Завет? Мајмуни немају никакав завет, они служе за бекељење, кревељење и увесељавање доконе гомиле. Мајмуни су за кавез, па се не буне и срећни су када им баците банану, баш онако како се Вашингтон и Брисел опходе према нама. И још треба да се смејемо и да их забављамо. Ако Дарвинова теорија добије алтернативу ни Вучићеви западни пријатељи и њихове лажи се неће одржати. Човек је оно у шта верује. Онај ко верује да је од мајмуна, тако ће и живети и томе ће тежити, таквом моралу и систему вредности, док онај ко верује да је човек Боголико биће тежиће да тако и живи, ма колико био грешан. Што каже Достојевски носиоцима тих „истина“: „И када бисте доказали да постоји истина ван Христа, ја бих опет остао уз Христа“. На жалост, под именом науке често се пласирају деструктивне и тоталитарне идеје које под изговором „усрећења и ослобођења човека“ воде ка његовом много горем поробљавању. Време је да се и дарвинизам преиспита и добије алтернативу.

(Изглед, опрема и коректура текста редакцијски)

Изворник: Српски културни клуб

(Visited 80 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *