Владимир Басенков: „ЕВРОПСКИ ПУТ СРБИЈЕ“: ОКУЛТНИ СМИСАО

Нажалост, верност „европском путу“ је сагибање главе властодржаца пред архитектама новог европског поретка.


Владимир БАСЕНКОВ

Политичка теологија, премда млада, ипак је узбудљива наука.

Човек је религиозан по својој природи, а политика је једна од области где је језик символа, представа и ритуала заступљен прилично сликовито. Политика има и свој скуп „молитвених правила“, или мантри, чији је садржај осмишљен да се њиховим сталним понављањем постигне потребан резултат.

Већ одавно из уста првих људи Србије слушам фразу о „европском путу“, са којег земља неће скренути. О томе говоре председник, министри и изабраници народа у земљи. Они, попут проповедника, обзнањују пред парохијанима храмова власти (у лицу новинара) свој „символ вере“ и „заклетву“ неком „европском путу“. Новинари, као телали у средњем веку, глас о томе проносе по „трговима“ својих медијских издања, одакле хиљаде и милиони људи у Србији и изван њених граница те вести упијају.

Политика је религиозна. Религиозни су и политичари који служе култу „европског пута“. Али то није „заклетва“ Европи као Старом свету. И није „символ вере“ у истинску заједницу народа тог кутка света. Нажалост, верност „европском путу“ је сагибање главе властодржаца пред архитектама новог европског поретка. То је микроцивилизација потпуно преформатирана из старе хришћанске Европе у вредности обрнуте од хришћанских, које она покушава наметнути народима земаља учесница и „оглашенима“ из редова кандидата. „Европски пут“ за Србију звучи застрашујуће. Као да жрец строго изговара бајалицу пре клања ритуалне жртве у лицу свог народа.

Карикатура: Миланко Каличанин

„Европски пут“ за Србију је пут у нигдину. Може се живети слободно и „дружити“ са свим странама света. Али због чега осуђивати себе на обавезу слеђења пута историје у својству животиње, коју пастир води на клање?

(Visited 190 times, 1 visits today)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *