Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА 7. НА СВЕТОГА САВУ

– 1974. године у манастиру Ћелије –

Нека би Свети Сава, по великој милости својој, погледао и на данашње наше Србе који галопирају, трче путевима безбожја, путевим богоборства, путевима гоњења Цркве Христове. Сетимо се да свакоме од нас претстоји излазак из овога света, тренутак када ће душа твоја да се одвоји од тела и крене у онај свет. Шта ћеш онда радити са њом?


Авва Јустин Поповић (1894-1979)

У име Оца и Сина и Светога Духа. Зашто је Бог постао човек, браћо и сестре, казује нам Свети Сава. Бог је постао човек да би човека испунио Божанским силама[1], и, како то уче Свети Оци[2], да би човек постао Бог. Господ с Неба сишао је на земљу да би човека са земље диго на Небо. То није прича, то није бајка, ево највећег сведока у роду Српском о томе – Светога Саве. Јер Свети Сава нама показује прави пут људскога живота у овоме свету. На који начин? На тај што је сам пошао за Господом Христом. Оставио све, оставио царски дом, оставио родитеље, браћу, положај, сјај, и побегао у Свету Гору да се тамо постом и молитвом очишћује од свакога греха, постом и молитвом. И он је заиста од себе начинио дивно анђелско биће, свето биће, које ето седам стотина година влада Српским родом и српским душама и српском савешћу.

Да, он је пронашао нама пут од греха ка безгрешности, пут од смрти ка бесмртности, пут од ђавола ка Богу. И казао нам шта је истинска просвета, ко је истински просветитељ у овоме свету. Само Светитељ је истински Просветитељ, то је еванђелска истина коју су посведочили безбројни и безбројни просветитељи рода људског, почевши од Светих Апостола па до наших дана. И док су људи сматрали Светитеље за једине Просветитеље, дотле је било лако човеку у овоме свету, лако је било спасити душу своју од греха, спасити душу своју од свега смртнога, спасити душу своју од свега ђавољега.

Свети Сава (фреска из манастира Милешева, 13. век)

А та блага вест да само Светитељ може бити Просветитељ, та еванђелска блага вест одбачена је. Од кога? Пре сто педесет година одбачена од Европе. Европа измислила просвету без Бога, просвету без Господа Христа, и ево сто педесет година та европска просвета пустоши не само Европу, не само Европљане, него пустоши душе свих људских бића на свих пет континената. А Српски народ? Српски народ колико до јуче сматрао је и држао се еванђелске истине да само Светитељ може бити Просветитељ. Зато је Светог Саву прогласио за највећег свог Просветитеља, јер је он највећи Светитељ његов. У чему је та просвета, браћо? У томе да човек нађе прави пут у овоме свету ка ономе свету. Да овим животом на земљи стекне живот на небу. Да еванђелском вером, љубављу, постом и молитвом победи сваки грех у себи, сваку страст, да очисти своје биће, своју душу од свакога греха, а то значи од сваке смрти, од сваког ђавола.

Свети Сава прво је то учинио са собом: очистио душу своју од свакога греха, од сваке страсти, од сваког демона, испунио себе Божанским силама, Божанском светлошћу, или боље рећи испунио себе Господом Христом, Вечном Љубављу и Вечним Еванђељем Христовим.

А плодови просвете без Бога и против Бога, какви су? Ми их видимо, сведоци смо. Први светски рат, Други светски рат – то су плодови европске просвете, то је европска култура која човека претвара у звера или у страшног среброљубца, а среброљубље је горе него зверство. Сва европска култура шта нам даје, чему нас води, чему нас учи? Што више пара, што више задовољстава – то је европска култура; што више уживања! И ето, пушта и допушта да људи живе по својој вољи, и зарадили су Први и Други светски рат. А мисле да ћемо избећи Трећи светски рат, и Четврти, и Пети, и Шести. Нема спасења од тога без покајања! А европски човек неће да сазна покајање, неће да сазна грех. Погледајте наше безбожнике. Не зна за грех, не зна за Бога, не зна за ђавола. Чему идемо, коме идемо? Срљамо сви у вечну смрт, у вечни понор.

Али ми Светим Савом знамо и од њега знамо да се можемо спасти свакога греха, сваке страсти и очистити душе своје. Како? Молитвом и постом, молитвом и постом најпре. То су свеблажена уста Господа Христа изговорила када је људима објавио Своју Благу вест: да свака нечистота душе, па била то и демонска, очишћује се једино молитвом и постом, једино молитвом и постом[3]. А пошто смо ми, односно пошто је Европа одбацила молитву и пост, ето ми смо се отиснули у беспућа. Из пакла идемо у пакао, из пакла у пакао. Из једне невоље идемо у другу, из једног рата идемо у други рат. Свет се мобилише ради чега? Не да очисти себе, не да стекне Живот Вечни овим животом, него да се наужива у овом свету.

Чули сте данашње Свето Еванђеље, које се односи на Светога Саву. Господ објављује да „истинити пастир полаже душу своју за овце“[4]. А вукови? Вукови отимају највеће вредности нашег бића, душу нашу уништавају. Какви су то вукови, који су то? – Грех, смрт и ђаво. То су та три зла вука који упропашћују свако људско биће које се не држи Господа Исуса Христа, не држи се Његовог Светог Еванђеља, не држи се молитве и поста. А од тог, ето, једно, другог, трећег вука, ослобађа само Господ Христос. Даје силе да будемо јачи од свега онога што нас одваја од Бога, што нас одваја од Господа Христа.

Ми смо сведоци слепе просвете европске, слепе просвете наше српске, јер хоће да човек без Бога у овоме свету буде напредан и просвећен. Како? Ратујући против Господа Христа, ратујући против Бога? Чиме се ми служимо, чему то води? Несрећи за несрећом. Све то води на страшне саблазни, води у страшна искушења и у страшне поразе. И нас непрекидно растржу вукови греха, вукови страсти, вукови смрти. А Господ дошао у овај свет да нам да бесмртност и Живот Вечни. А томе животу, тој бесмртности непрекидно, ево седамсто година, учи Српски народ Свети Сава, и даје молитвене помоћи да ко жели у његовом роду може себе спасти од свакога ужаса, од сваког греха, од свакога пакла, од свакога ђавола.

Ова мала деца, мали Српчићи, ради чега су, зашто их је Бог дао? Да ли ви, родитељи, учите њих Еванђељу Христовом? Не бих рекао. Јер се ви у храмовима Божијим јављате да чујете Еванђеље врло ретко, у години неколико пута, може бити. А сваки дан се живи, а сваки дан се греши. Ова деца имају право да вас питају, питају: Оче, мајко, зашто смо ми у овоме свету, зашто смо се ми родили, куда ми то идемо, шта нам ви дајете, чему нас ви учите? Научите нас молитви, научите нас посту. Али ви, ви сами не молите се, не постите, како ћете нас извести на прави пут? Но, браћо моја, родитељи ће одговарати пред Богом за дечицу која гину од несретне просвете, од просвете без Бога. Ви ћете одговарати Богу што сте родили ту дечицу, а што их нисте упутили на пут који води у Живот Вечни. А Господ је дошао зато да нам да сва средства, и дао нам их је.

Црква је Христова у овом свету зато да нас научи Вечноме Животу, да нас научи Вечној Правди, Вечној Љубави, Вечној Истини, Вечноме Добру. А ми, а ми? А ми псовком, нехатом, нерадом, оговарањем, завидењем, свим гресима, свим страстима себе одбацујемо од Бога, али тиме и нашу дечицу. Доћи ће дан када ће родитељи одговарати за своју децу. И због деце родитељи ће бити осуђени на вечне муке. Због деце.

Зато ми славимо Светога Саву да би се научили тој правој просвети, тој истинској просвети. А ми имамо сва средства за то, сва средства која нам је Господ дао, имамо све врлине: веру, љубав, наду, пост, милостивост, све су то дивна средства која спасавају нас од свакога греха, од сваке страсти и од сваког ђавола. Нека би Свети Сава, по великој милости својој, погледао и на данашње наше Србе који галопирају, трче путевима безбожја, путевим богоборства, путевима гоњења Цркве Христове.

Сетимо се да свакоме од нас претстоји излазак из овога света, тренутак када ће душа твоја да се одвоји од тела и крене у онај свет. Шта ћеш онда радити са њом? Сети се Спаситељеве приче о богаташу и Лазару[5]. Живео богаташ у овоме свету господски, како се вели у Светом Еванђељу, живео и уживао. А пред његовим вратима убоги просјак Лазар у ранама се распадао; били су му једини пријатељи пси око њега. Али, дође тренутак када је он морао напустити тело душом својом и кренути из овога света. Кад тамо, пред њиме Вечни Живот! Он није веровао у то док је био на земљи, није уопште мислио на то, нити се старао о томе. Живео је господски, веселећи се. А тамо, одједаред се он обрете у паклу у страшним мукама. Шта је то? Шта је то, о чему он није мислио док је био у овоме свету! А Господ је дошао у овај свет и том причом нам је казао шта бива са сваким човеком који живи у овоме свету. Он мора кренути у онај свет, као што је и богаташ кренуо, као што је и Лазар кренуо. Богаташ из пакла свог види Лазара у Рају и тек онда види да је промашио живот земаљски, да није живео уопште како треба на земљи. И моли да му се пошаље Лазар, који се на земљи распадао у ранама, да прстом својим окваси његов језик који пламеном гори.

Тако и ми, живећи у овом свету, нехатно живећи само ради уживања, ради богаћења, шта бива са нама? Исто што и са богаташем: исто ће бити и са мојом душом, и са твојом, ако смо такви, ако је живот за нас овде уживање и богаћење, и клањање пред културом која је постала идол за безбожнике савремене Европе и наше. Јер природа људска је таква да не може без Бога. Тако су људи почели да проглашавају за Бога – шта? Ето, прогласили су такозвану културу, просвету без Бога, то су прогласили за своје идоле, за своја божанства. Али, очи ће се наше отворити на све то. Онда кад смрт куцне у тела наша и извуче душу нашу из тела нашег, онда ће пред очима нашим пукнути сав небески свет, али биће доцкан. Зато, ако смо прави Срби да се држимо просвете Светосавске, просвете у којој је Бог све и сва. Иначе, шта нама претстоји? Шта Србима претстоји без Светога Саве. – Распад, уништење.

Нека би нас Свети Сава сачувао по великој милости и љубави његовој, од тога уништења. Нека не гледа на наше страшне грехе, него по милости својој нека умоли Спаситеља да препороди Србе, да их преобрази, да их поведе путем истинске Просвете, путем Вечнога Живота. Да отвори очи свима нама, да отвори очи Србима, и да нам каже и покаже да је овај живот само припрема за Вечни Живот у ономе свету. И ако нас буде Свети Сава водио, и ми допустили да нас он води, ми ћемо лако спасти душу своју у овоме свету. Али, не будемо ли, ми ћемо одговарати за себе и за децу коју рађамо у овоме свету и водимо их из мрака у мрак кроз Европу, кроз њену културу, кроз њену просвету која не зна за Бога.

Нека би Свети Сава просветио и осветио све српске душе у овоме свету, да се не постидимо када будемо из земаљске Србије кренули у Небеску Србију. А тамо – тамо нас чекају безбројни Српски Светитељи и Мученици, који гинуше и животе дадоше за Свето Еванђеље, који ову земљу засејаше светим задужбинама. Да они нас чекају, а какви ћемо изаћи ми пред њих?! Нека би нас Свети Сава очистио од греха и водио нас путем који кроз овај земаљски живот води у Живот Вечни. Амин.


НАПОМЕНЕ:

[1]2 Петp. 1,3-4
[2]Св. Иринеј, Св. Атанасије и др. Св. Оци – Прим. уредн.
[3]Mт. 17,21
[4]Јн. 10, 11
[5]Лк. 16, 19 – 31

Изглед, прилагођавање и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Светосавље

(Visited 72 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, МУДРОЉУБЉЕ, ПРАВОСЛАВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *