1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцјену вјеру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа:
2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега.
3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином,
4. Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету.
5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,
6. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа.
9. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.
10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад;
11. Јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа.
12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини;
13. Јер мислим да је право, док сам у овом тијелу да вас опомињањем будим,
14. Знајући да ћу ускоро оставити тијело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос.
15. А трудићу се да се послије мојега одласка ви свагда сјећате овога.
16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова.
17. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.
18. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на гори светој.
19. И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.
20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.
21. Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.