Изложба грнчарије Андреја Соколова: ПЕТА ДИМЕНЗИЈА ЉУБАВ

На грнчарском кругу мајстор, од комада глине лоптастог облика, вештим рукама извлачи различите облике од којих ће постати тестија, ибрик, крчаг, кадионица… које одликује врхунска обрада, глатка површина и једноставан стилизовани украс на дршкама, поклопцима и спољашњем зиду. – Грнчарија је област која је и даље обавијена веловима бројних тајни. – Годинама уназад Андреј Соколов путује са радионицом по земљама Балкана и мисијом да сачува од заборава грнчарски занат који полако одумире. – Околина Богутовца се показала сличном оној у месту на Уралу у коме је Андреј рођен. – Изложба у Дому Војске Србије резултат је рада у последњих шест година


Грнчарство је један од најстаријих заната којима се човек бавио од давнина, а грнчарија један од најстаријих изума који води порекло из неолитског периода. Фигура Вестонишке Венере откривена у Чешкој датира из периода између 29 хиљада и 25 хиљада година пре нове ере, а утврђено је да су посуде откривене у Кини настале око осамнаест хиљада година пре нове ере, рана неолитска грнчарија нађена у Јапану десет и по хиљада, а на руском далеком истоку четрнаест хиљада година пре нове ере.

Најстарији производи су били ручно формирани, украшавани су жљебовима и нису били глазирани, а касније су израђивани на грнчарском кругу који је у делу Азије и Египту био познат пре више од пет хиљада година, у Европи тек три хиљаде, покретао се руком или ногом. Код словенске керамике грнчарски круг се одомаћио тек у 11. и 12. веку кад производи постају глазирани и осликавани. И док су се у грнчарству прославили углавном Грци, средњовековна грнчарија се изравнавала са савременим грнчарским производима уметничких заната јер су посуде племенитих форми украшаване жљебовима и пластичним украсима, од људских и животињских главица до плодова малина.

Грнчарија се прави формирањем најчешће глинених објеката жељеног облика и њиховим загревањем до високих температура, чиме се уклања сва вода и индукују реакције које доводе до перманентних промена, повећава се јачина и тврдоћа и устаљује се облик. Глина се припрема мешењем, које помаже осигуравању равномерне влажности у целокупној маси, а након тога обликује применом мноштва техника, потом суши и пече.

Чување тајни предака, и способност да се пренесу млађима, сматра се божјим даром што најбоље потврђује руски грнчар Андреј Соколов, занатлија и учитељ који у скромној мајсторској радионици прави прецизно осмишљене посуде различитог облика и величине. Годинама уназад, у свом дому далеко у планини на брдовитом Балкану, који је уједно и атеље, Соколов окупља ученике који желе да науче овај занат.

На грнчарском кругу мајстор, од комада глине лоптастог облика, вештим рукама извлачи различите облике од којих ће постати тестија, ибрик, крчаг, кадионица… које одликује врхунска обрада, глатка површина и једноставан стилизовани украс на дршкама, поклопцима и спољашњем зиду. Понекад се на посудама појаве уплетене савитљиве гранчице и пруће са по којим природним танким конопцем, што различите форме чини посебно разиграним. Изузетна прилика да их виде пружена је Краљевчанима који су ових дана навраћали до Дома Војске Србије где је, у сарадњи са Словенским друштвом, организована изложба названа „Мајка земља“.

Аутор потврђује да патина, остварена смеђим тоновима, враћа посматрача у давна времена када је ватра имала важну улогу у процесу добијања коначног производа, али и да инспирацију проналази у природи, флори и фауни краја у коме живи. О томе сведоче главе пернатих птица, сочни нарови, једро воће пуно сока које покрећу грнчара да прави бокасте облике са издуженим и елегантним ручкама или деловима куда пролази течност.

Боравак у Краљеву прилика је за подсећање да су људи од памтивека имали потребу да праве различите посуде за чување хране, воду, ракију или уље. Иако је грнчарство у почетку била насушна потреба, током времена је постало занат који је излазио из оквира породице, па су и деца одлазила у мајсторске радионице где су стицала потребна знања да од глине направе употребни предмет.

Андреј Соколов потиче из породице столара који су се генерацијама уназад бавили овим занатом и производили различите употребне предмете од дрвета. Иако је добар део радног века провео у шоу бизнису, као организатор бројних позоришних представа и коцерата на простору Украјине и Русије, све време је у њему тињала жеља да направи нешто сопственим рукама, а последица је давнашњег сна о дечаку који из комада глине ствара најразличитије облике. Време да се посвети нечему што заиста воли поклопило се са првом годином овог века кад почиње нов период живота који ће га одвести далеко од родног краја на Уралу. Значајним се показао интернет као прилика за стицање основних знања, али и контакт са знаменитим руским уметником Александром Поверином који је и данас најбољи саветник у свим приликама кад се појави проблем а грнчарија је област, каже Соколов, која је и даље обавијена веловима бројних тајни.

Годинама уназад Соколов путује са радионицом по земљама Балкана и мисијом да сачува од заборава грнчарски занат који полако одумире. Жеља му је, каже, да подржи и покрене младе како би се бавили овим занатом, а с том намером излаже и у Краљеву.

При одлуци за долазак на простор Балкана преовладала је жеља да нови чланови тек формиране породице дођу на свет баш на овим просторима, а најповољнијим за то оцењена је Црна Гора. Две године у овој земљи показале су се као добра прилика за бизнис, али и за преношење стечених знања на младе у Будви и Бару.

Жеља свих чланова петочлане породице да имају сопствено парче земље и на њему кућу, један је од основних разлога за пут према северу и Србији, а околина Богутовца се показала сличном оној у месту у коме је Андреј рођен. Није без значаја ни податак да у овом крају има доста Руса, а породична кућа у Богутовцу са помоћним зградама место је одакле потиче сеоско посуђе у традиционалном руском стилу настало по једном од две различите технике израде.

Стара руска технологија познаје различите технике израде и две врсте глачања, црвено и црно. Кад се од комада глине направи облик, предмет се глача каменом са обе стране, а након тога излаже температури која се током дванаест сати постепено диже до хиљаду степени.

Добра домаћица у Русији има много глиненог посуђа, а свака посуда намењена је одређеној врсти јела. Тако постоје посебне посуде за кување купуса и спремање пасуља, а праве се нарочито за припремање јела у руским пећима у којима се крчкају на отвореној ватри и тако добија најздравија храна – објашњава Соколов.

Радује податак да је добро прихваћен у новој средини, али и да све што произведе пласира на различите начине, делом преко интернета, а делом уз помоћ пријатеља. Посебан вид активности представљају изложбе, сличне овој организованој у Краљеву, а резултат је рада у последњих шест година.

Жеља за излагањем присутна је одавно, а први радови изложени су у Риги кад је имао само шеснаест година. Значајну подршку за последњу у Краљеву пружили су Словенско друштво и Дом Војске Србије, а податак да је изложен тек део богатог уметничког опуса наговештава наставак дугорочније сарадње. Аутор наговештава да би у том периоду колекција могла бити обогаћена бројним новим примерцима различитог облика, што потврђује да и даље трага за новим и савладавању техника којима би могао пријатно да изненади посматраче.

Андреј не крије жељу да отвори продавницу керамике, у њој галерију и школу, а најбољом локацијом за нешто тако сматра село где би посетиоци могли да бар на неко време изађу из урбане средине и науче по нешто. То тренутно пружа Студио керамике у Конареву намењен најмлађима, али и школица у Београду током викенда као јединствена прилика да се деца играју глином која се показала добрим начином за развијање моторике руку. Не би било згорег, каже Соколов, кад би постојала подршка реализацији дугорочног пројекта од стране власти, али и локалне самоуправе и институција културе од чега би сви имали користи.

Најзначајнијим за досадашњи успех Соколов оцењује чињеницу да се бави послом који воли, јер је предметима које ствара успео да дода љубав као пету димензију. Колико је потребна успео је да препозна у најранијој младости, а на најбољи начин применио кад су за то створени сви неопходни услови. Додатни квалитет овој необичној изложби дао је приказ рада на стварању нових облика за којима трагање још није завршено. Сваки од њих му је посебно драг што најбоље потврђује примена нових техника, међу њима и оне којом се пре печења предмети обливају млеком.

Сем што има образовну мисију изложба Андреја Соколова је још једна потврда доприносу на унапређењу српско-руског пријатељства.

Текст: Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
Видео: Словенско друштво

Изворник: Краљевски магазин бр. 364 од 25. новембра 2018, стр. 76-83.

(Visited 18 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *