Драган Петровић: ИНФОРМАТИВНИ РАТ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КРИЗИ 1991-1995, СЛУЧАЈ ФРАНЦУСКЕ

На основу анализираних текстова у француским медијима пада у очи пристрасност и наклоност супротним странама (албанској и хрватској) француских дипломата који су били амбасадори у […]

Марко С. Марковић: СРПСКА АПОКАЛИПСА ПО Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОМ

Откровење по Јовану је хришћанска философија историје, али само пророку је дато да ту „књигу са седам печата“ протумачи и њен наук примени на историјске прилике […]

Александар Терлецки: ДОСТОЈЕВСКИ ПРОТИВ ЕВРОСОДОМА

Данас многи користе ауторитет Ф. М. Достојевског и цитирају га, како уметници, тако и црквени великодостојници и културни прегаоци, политичари и новинари, државни службеници и […]

Ђорђе Јанковић: СЛОВЕНСКИ И СРПСКИ ПОГРЕБНИ ОБРЕД У ПИСАНИМ ИЗВОРИМА И АРХЕОЛОШКА ГРАЂА

Овде су преведени писани извори грчког, арапског, латинског и словенског језика, који описују погребне обреде Словена, а међу њима и Срба. Археолошки су потврђени неки […]

Др Ђорђе Јанковић: НЕКЕ ОСОБЕНОСТИ СТАРОГ ПОГРЕБНОГ ОБРЕДА СРБА

Проучавање погребних обреда из прошлости веома је сложено. Подразумева примену различитих наука, међу којима је прва археологија. На овом месту биће размотрени само неки основни […]

Александар Јесински: ОПЛЕНАЦ КАО ПОСЛАНИЦА НАМА, ЉУДИМА XXI ВЕКА (Из српског дневника руског уметника)

Опленац је сав устремљен ка будућности, он нам обзнањује њен скори долазак, ако се само мало пажљивије загледа у његова писмена… 14. децембра 2013. године […]

Драган Буковички: ПРИЧА О ДВА ПИСМА, БЛАЖЕНОСТИ КАРДИНАЛА СТЕПИНЦА И ПЛОДОВИМА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам […]

О ЦРКВЕНОЈ УМЕТНОСТИ, РАЗМИШЉАЊА УМЕТНИКА

Представљамо читаоцу размишљања мајстора Александра Јесинског (радионица „Светлост Невечерња“) о прошлости и садашњости иконописачке уметности. Овај разговор сматрамо правовременим, јер – савремено иконописање погођено је […]

Вјачеслав Мањагин: ОПЕРАЦИЈА „БЕЛА КУЋА“: ХАЗАРИ У РУСКОЈ ИСТОРИЈИ

Сетимо се да је Саркел за јудејце био символом господарства „изабраног народа“. Данас многе земље имају свој „Саркел“. Сједињеним Америчким Државама управља се из Беле Куће. Енглеска има свој Уајт Хол. После краха соц-логора, велике и мале „Беле Куће“ почеле су у разним земљама расти као печурке после кише. Најупадљивија, дакако, у Москви. И у осталим руским градовима појавила се чудна навика називати управна здања Белим Кућама. Чак и у Србији владина резиденција од почетка 90-их налази се у „Белом Двору“.

Андрѣј Л. Шемјакин: УБЕЂЕЊА (одломак из књиге „Смрт грофа Вронског“)

Наведене чињенице више него очигледно потврђују ту дубоку мотивисаност и свесност избора, који је учинио Рајевски девет година касније (1876.), када је у односима између […]

Добрица Гајић: ПРИКАЗ КЊИГЕ: Драгољуб Р. Живојиновић: „НЕВОЉНИ РАТНИЦИ/ВЕЛИКЕ СИЛЕ И СОЛУНСКИ ФРОНТ (1914-1918)“

Добрица Гајић понедељак, 04. мај 2009. Нова српска политичка мисао (Драгољуб Р.Живојиновић: Невољни ратници : велике силе и Солунски фронт: 1914-1918. Београд : Завод за […]