Мисли светитеља Николаја Српског (2) Почетак читајте у чланку Три фатална духа европске цивилизације Ипак, од три „научне“ теорије, поставше фаталним за Европу, светитељ посебно […]
Аутор: Буковички
Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)
У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности у Харбину, почасни члан Удружења сликара Кине, професор Благовѣшћенског државног педагошког универзитета, почасни грађанин града Благовѣшћенска, носилац ордена Дружбе и ордена Прѣподобног Андрѣја Рубљова III степена.
Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ
Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ зна традиционалне бајке. До таквог закључка […]
Валентин Катасонов: ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Мисли светитеља Николаја Српског (1) Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Светитељ Николај Српски У многим својим проповѣдима, прѣдавањима и чланцима […]
Олег Трофимов: СТАРООБРЕДНИЦИ – УБИЦЕ РУСИЈЕ?
У ратовима, револуцијама религиозни чинилац игра изузетну улогу стога што религиозна мотивисаност прожима саме дубине душе човѣчије. И, што су пристраснији њени слѣдбеници у својим […]
ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У МОСКВИ
У Међународном фонду словенске писмености и културе у Москви се после Васкрса, 18. априла – 14. маја, одржавају „Дани српске културе“, у којима ће учествовати […]
Бранислав Петровић: МОЋ ГОВОРА
Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама света из свог искуственог виђења тог […]
Раде Јанковић: ХЕДОНИЗАМ КАО КОРУПЦИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ЖИВОТА
Чега се боји данашњи човек? Некада се плашио Бога, проклетства, нечистих сила; плашио се да се не огреши, да не украде, да не сведочи лажно. […]
Александра Копањова: ИКОНА МОРА БИТИ „ЖИВА“
Дозволите да вас упознамо: Александра Копањова, иконописац, прѣводилац и књижни илустратор, давни члан нашег Руско-српског Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја, велики пријатељ Србије и […]
Андрѣј Фурсов: СВѢТ БУДУЋНОСТИ
Руси су једини словенски народ империјског типа који је створио успѣшну империју (Срби су такође империјски народ, но историјски је из објективних разлога њима тешко […]
Слободан Јарчевић: И СРБИ СУ ТВОРЦИ СВОГ СТРАДАЊА
Аустријско-ватикански програм пребацивања покатоличених Срба у хрватску нацију је потпуно успео и, мора се признати, да су томе помогли српски државници и научници, јер су […]
Ксенија Симонова: ЉУБАВ ПРЕМА ПЕШЧАНОЈ АНИМАЦИЈИ
Ксенија Симонова је у Србији! Удружење „Српски код“ организује изложбу радова познате руске уметнице, сликара-графичара, која је освојила светску публику својим посебним талентом сликања песком, а […]
Олег Трофимов: САВРѢМЕНИ ЈУНАЦИ РУСКОГ СВѢТА
Од сталног сарадника Словенског вѣсника из Новорусије Сада су битни јунаци који стоје на стражи Руског свѣта. Управо против тога је усмѣрена бѣсомучна и агресивна […]
Николај Жевахов: УСПОМЕНЕ (10) – У Оптиној пустињи
Судбина Цара – судбина је Русије. Ако се Цар буде радовао, радоваће се и Русија. Заплаче ли Цар, заплакаће и Русија, а… не буде ли […]
Ружица Росић: ЗАВЕТ
Мислим да тамо негде горе, где се греју и одакле се смешкају наши преци на нас доле, постоји неки Архив Небеске Србије, где се све […]
Сергеј Плотњиков: ФИЛИП МАРКИШИН ПЛАМЕНАЦ – ЦРНОГОРАЦ МЕЂУ КОЗАЦИМА
„Знате ли какав је овај наш дједа? – рекао је генерал. Скоро је једна мина експлодирала близу нас и ја сам се тргао. Он хладнокрво […]
САВИНДАНСКА АКЦИЈА: ПРИКУПЉАЊЕ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ИЗРАДУ ПРОСКИНИТАРА ЗА ИКОНУ ПОРЕД ГРОБА СВ. САВЕ
Знаменити српски филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица организовао је прикупљање прилога потребних за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у […]
Иља Сургучов: ГОРКИ И ЂАВО
Сматрам га једним од најбољих људи које знам: он бѣше добар, благ према људима, необично уман, лако је праштао и заборављао уврѣде, безумно волео руску […]