Аутор: Буковички

ПУТИН VS ИВАШОВ: КО ЈЕ ШТА ОДЛУЧИВАО О СЛАТИНИ 1999. ГОДИНЕ?

Срѣдином јуна ове године Путин је поводом Дана Русије дао интервју телевизији Русија 1, у коме је посебан нагласак стављен на заузимање аеродрома Слатина од стране руског војног контингента из БиХ 1999. године. Генерал Леонид Ивашов, један од руководилаца читаве те операције, оштро је реаговао на нѣке Путинове и новинарске тврдње…

Драган Буковички: УНЕЗВѢРИЊАК

Драган Буковички, УНЕЗВѢРИЊАК – лѣтописна сваштара – полиглотско издање, сатирична поезија и дневнички записи, тврд повез, Краљевски сатирични круг, Краљево, 2020, 154 стр. Умѣсто (по)говора […]

Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Јевгеније Авдѣјенко: ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ АВЕЉА И КАИНА

Жртвоприношење Авељово било је богоопштењем, Авељова жртва била је „завѣтна“… Ничег од овог – ни живе вѣре, ни богоопштења, ни Завѣтне жртве – нѣ бѣше код старијег Авељевог брата. Авељ је принѣо жртву вишу, пунију, другачијег духа но Каин

Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ

Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.

МОЈ ДЕДА – СРПСКИ СВЕТАЦ

Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.

Јевгеније Авдѣјенко: САТÁН-ЂАВО У БИБЛИЈСКОЈ СЛИЦИ СВѢТА

Има људи који раде с текстовима Старог Завѣта и труде се као реформатори, находећи се унутар хришћанске Цркве, тако да сатáн-ђаво као дѣлатна сила у библијској слици свѣта и убудуће остане нѣвидљив. Искуство показује да кад аутор који много ради с јеврејским текстовима изјављује како је он хришћанин – томе нѣ трѣба одмах вѣровати.

Драган Буковички: ВАСКРС У ДОБА… КИЈАВИЦЕ

По први пут се мора стрепети да Благодатног Огња можда више неће бити. Зато што је неком пало на памет да ми ту радост одузме, да ме заплаши кијавицом, те да ме на најсветлији дан у години сатера у мишју рупу. Одвратније понижење и увреду тешко је било замислити.

Јевгеније Авдѣјенко: ЖИВОТ И ЕНЕРГЕНТИ

На интензивно проучавање Светог Писма побудила ме ɪе неопходност да схватим шта се дешава у саврѣменом свѣту, зато што све што нам се саопштава нѣɪе добиɪало довољну освѣтљеност из онѣх извора коɪи се налазе у власти општег хуманистичког покрета. То ɪест, схватити шта се догађа у саврѣменом свѣту без Светог Писма, без ослонца на категориɪе коɪе су у њему дате, ɪе нѣмогуће.

Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ

Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.

Владимир Димитријевић: СВЕТИ ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – НАШИ ПОМОЋНИЦИ У ДОБА ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Ако се нађемо у кућним изолацијама, молимо се Богу и Светим Царским Мученицима да издржимо на путевима Господњим. И верујмо од Бога и силу Његову, а не у вирусе и лажи овога света