Капетан Л. Ђ. постројио је чету и надушак изговорио своје родољубиво слово. Било је то негде у Словенији, 1940, рат сасвим известан. Војници су весело саслушали говор. Неко га је стенографисао. Или измислио. Нашао се и у мојим рукописима. Документацији. Капетан Л. Ђ. није се вратио из рата. Остало је слово. И овај кратак запис.
(1925 – 2001)
Слушај ‘амо! Ми живимо у озбиљно доба и сваки од вас знаде зашто сте ту. Сви сте скоро старији и жењени људи, ви читате новине, је ли тако! Ако нам ко пружи рат, јебо га отац, ми ћемо га прихватити и ратовати. У том случају, јебо му пас матер, морали бисмо да примимо борбу, па макар сви изгинули. То би било од нас часно, је ли тако! Наши суседи Талијани, а то су курве једне, они, јебо им пас матер, боје се ратовања, а хоће да добију земљу без крви. Они, фукаре једне, кажу да имају право на Далмацију. Јесте, добиће, али курац! Је ли тако! А зар ми немамо право на Трст, Истру и друге наше крајеве? Па дабоме да имамо! Сада се праве пријатељи, а сутра – напали би нас, курве једне. Да ли вам је то јасно! Јебо им пас матер, само нека дођу, послаћемо их у пизду материну!
Друго: ми јужни Словени били смо и јесмо најбољи војници у Европи. Је ли тако! Дабоме да је тако и тако треба да буде!
Мусолини је доста учинио за Италију. Он је много дао Италијанима, али их никада неће начинити храбрима, макар им курац дао, неће моћи да им дâ срце јуначко. Је ли тако! Је л вам јасно! Е, друго кажу Талијани. Они веле: код нас је све моторизовано. Наши су митраљези – фиат, наши су тенкови – фиат, наши су авиони – фиат. И шта све ја знам… у пичку материну.
Знамо ми то, али је у њих и срце – фиат, јебо их свети Јероним на небу. Само има једно: не познају нас добро, пичка им материна. Је л тако! Дабоме, баш тако и треба да буде. Друго: хоће да нам буду куратори, да гарантују наше границе, пизда им материна. Талијан и ко зна који курци – Немци, Енглези, Јапанци, Кинези и други, па чак и Друштво народа! А шта се нас тичу њихове гаранције, пизда им материна. Знамо ми шта су то гаранције. Курац гаранције! Јебо им пас матер, гаранцијску и курварску.
Друго: сви ви знате да се наша војска најбоље храни. Је ли тако! Е, кад је тако, онда храна треба да буде још сто пута боља. Имамо куваре, јебо им пас матер, још и не ваљају. Дежурни, дедер зовни ми куваре, пизда им материна…
Па добро, кувари, јебо вас свети Јероним на небу, послаћу вас све да терате митраљезе у брда, у пизду материну, па да видимо да ли ће храна бити боља и… Јебо вам пас матер куварску. Је ли тако! (Кувар Тробец јавља се: „Али, господине капетане, из криза се не море…“)
Куш, ништа те нисам пито. Марш у пизду материну! Јебо ти пас матер куварску. Кад те распиздим, претворићу те одмах у митраљез.
Друго: где је ту онај кога су убиле гаће? Ај, ту је! Е, баш тебе ћу послати на Талијане, јебо те Митрополит! И ти си ми курчев војник. Убиле те гаће… Слушај амо. И шта се смејеш!
Сви ви знате да има и других којима се хоће наша земља, пизда им материна! Ено, горе, оне циганске курве, кажу да им припада Срем, Банат и Барања. Па добро, пизда им материна татарска, што не дођу да узму пола Славоније и Хрватске, јебали их њихови грофови, јебо пас матер њима и Хортију и Телекију и грофици Марици.
Друго: је л идете ви онако, преко ноћи, мало у Домжале? А? Знам вас добро. Све ја знам, је ли тако. Е, видите, то не сме тако да буде. У нас постоји преки суд, па ту нема шале. Одма те стрељају, јебо те фараон… да ли ви мислите тако? Ево, иде ли командир негде тамо у пизду материну, водници, шта ја знам где, јебо Бог, поднаредници седе у кафани, а ви – у Домжале. Па ти сад лепо дођу Талијани, пизда им материна. Како би то све изгледало. И како би нас фино удесили… мајку им жицарошку. Па то не сме да буде. Је л вам јасно. Не може то тако код нас да буде како је било код Чеха. А, јок… Ето, и то су курве које се уопште не боре, него само предају оружје, кукавице, јебо им пас матер, и њима. Па ево и Пољаци, јебо их свети Јероним, борили се… борили, а њихова господа министри – туп у авионе, беже курве право у Париз…
Друго: није то све што сам вам казао. Ама сви ви знате, па ви сте паметни људи, ишли сте по свету и сигурно сте видели лепу варош Темишвар. Е, видите, кажу Румуни, јебо их Бог отац: „То је наше!“ Па добро сад, пичка му материна, шта је онда наше? За који смо красни ми онда овде и шта ми да бранимо, кад ништа није наше? Пизда им материна. Па што ми плаћамо толики порез, кад је ово туђе. Је ли тако. Онда од нас неће добити нико ништа. Даћемо им курац тврд, и то тврд за много година… А сад, водниче, дај људима вољно!“
Из књиге Бранка В. Радичевића Сујеверице и друге речи, књига четврта, Просвета, Београд, 1999, стр. 114-117
Related posts:
Бранко. В. Радичевић: ПРАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Димитрије Ољшански: ПРАВОСЛАВНИ СЕРВИС МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА
Дечја песмица: МАРКОВ ВОЗ
Милован Витезовић: СРБИ НИКАДА НИСУ ГОВОРИЛИ СУТСКИ, НЕГО СУДСКИ
Драган Буковички: УСПОМЕНИ МИХАИЛА ЗАДОРНОВА
Козма Прутков: ХОЋУ ДА БУДЕМ ШПАНАЦ
Сергѣј Јефимов: КАД СЕ КЊИЖЕВНИЦИ РАЗГОРОПАДЕ
ЦВѢТНО САТИРАЊЕ (по Горану Радосављевићу)
Момо Капор: ЕВРОПА, ЕВРОПА!
Анђелко Ердељанин: ПРОСЈАЧКА ЕЛИТА
Владан Матијевић: ПРЕИСПИТИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ: О „СЛОБОДИ ГОВОРА” И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ (интервју)
Фаина Рањевска: МАРЦИПАНЧИЋИ
