У до послѣдњег мѣста испуњеној Свечаној сали зграде Градске управе у Краљеву је у четвртак, 26. новембра, одржана трибина Српског сабора Завѣтници, под геслом „Не ступању Србије у НАТО!“ Поред осврта на историјско и тренутно стање у Србији и српским земљама, њиховог привредног и међународног положаја, питања везаних за срљање садашњих власти Србије у правцу сарадње с НАТО-пактом, сарадњу с Руском Федерацијом и евроазијске интеграције, на трибини је представљена и политичка платформа Српског сабора Завѣтници.
На трибини су говорили члан националног савѣта Српског сабора Завѣтници, књижевник Антоније Ђурић, прѣдставник Завѣтника из Републике Српске Никола Вујичић, члан Економског савѣта Завѣтника, економиста Зоран Томић, чланица Српског сабора Завѣтници Катарина Комазец, предсѣдник Завѣтника Стефан Стаменковски и члан Словенског друштва, књижевник Димитрије Јовановић.
Преносимо текст обраћања Димитрија Јовановића.
Још чујемо брујање авионских НАТО бомбардера, који су ничим изазвани сејали страх, бомбе и Уранијум по нашој Србији.
Још нам се деца трују отровом, не случајно посејаним по нашој Отаџбини!
Још нисмо обрисали сузе за погинулима и осакаћенима! Крваве сузе очева, мајки и браће још се лију. Па питам:
Да ли заиста треба подсећати грађане Србије, ко нас је бомбардовао, ко је убијао децу, жене, људе! Србе и Србију. Ко је кривац за наше крваве сузе, ко је посејао гробове по Србији!
Потребно је!
Чудно јесте, али исто толико и потребно.
Јер не само да смо заборавни, него смо спремни на праштање и онима којима не сме да се прашта. И оно што се никоме никада не прашта.
И не само то. Болесни мозгови, потплаћени идиоти и издајници свих боја, убеђују нас да би требало да будемо чланови истог тог пакта.
Наздравље!
Ко је тај који нас убеђује да се удружимо са убицама наше деце? Због чега?
Због чега да заборавимо Светог Саву, Карађорђа, Војводу Мишића и хиљаде јунака који су гинули да бисмо ми данас могли да славимо крсну славу, да бисмо имали чиме и киме да се подичимо.
Али, нас убеђују да све заборавимо. Да све продамо зарад шаке сребрењака.
На танкој штрангли вуку нас у тзв. ЕУ. У тој унији издајничка влада, предаје и продаје, поклања, задужује се.
А она, ЕУ, посрће и духовно и материјално. Нама су упућивани осмеси бомбама поткрепљени, нама су давани зајмови као и Грчкој… Ко то не види, ништа ни не види. Данас је такозвани Запад, уистину Дивљи запад: у њему царују дрога, неморал , чемер, јад, мрак, пад и гадости. Никада искоришћавање није било веће, оно носи печат човека слуге свакога и свачега, човека роба материјалног, човека коме су затворени сви духовни видици, човека који нестаје под њиховим законом: „Производи да би трошио, троши да би производио!“
ЕУ умире, ко буде ишао за њом, умреће. То је немоновност. То је очигледно. ЕУ је конструкција да капитал увећавају капиталисти, капиталисти одабраних земаља. А који су наредбодавци, коме ће тај капитал отићи тек можемо да слутимо.
То није наш пут. Наше вредности нису њихове вредности. Ми никада нисмо отимали. А увек смо имали хлеба. И када га нисмо имали нисмо умирали од глади.
ЕУ тражи да убијемо наш дух, да заборавимо наше вредности. Наравно. У том ћемо случају заборавити Косово! И све друго.
Не, ми нисмо Европа! Не, ми нисмо Исток!
Нама не треба ни морал Запада, ни његов став, ни морал Истока, ни његова поетичност. Нама треба проучавање сопствених извора и врела духовних. И то онде где их једино има: у изражајима нашега народа.
Ми припадамо словенској мисли, тачније јужнословенској. Та мисао значи духовни препород, а он собом носи и материјални препород.
У економском погледу то су Русија, БРИКС и ШОС. Њихов начин деловања разликује се од Западног, јер не уцењују, не врше политичке притиске, не траже Косово, не захтевају да клечимо, не дају зајмове да би уништили каматама оне којима позајмљују.
О актуелној власти не вреди говорити. А ако већ нешто мора да се каже: краду, лажу, издају!
Има ли и оних који све ово знају, који о томе говоре, који не заборављају, ни манастире, ни свете храстове, ни Обилиће?
Има их. Они су се заветовали своме народу да живе за њега. Да раде за њега. Да се боре.
Мени је вечерас част да овде стојим поред неких од њих. (учесницима) И убудуће бићу ту, кад год помислите да вам могу бити од неке помоћи. Хвала.
Related posts:
Димитрије Јовановић: ЈОВО КУРСУЛА
Андрѣј Л. Шемјакин: УБЕЂЕЊА (одломак из књиге „Смрт грофа Вронског“)
Димитрије Јовановић: БЛЕФЕРИ
Зоран Туцаковић: О ПРОКЛЕТСТВУ НАДЕ
Зоран Туцаковић: БОРБА ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ
Словенско друштво: ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА У ТОПОЛИ: КАКО ЈЕ ТО БИЛО
Зоран Туцаковић: СЛОБОДАН ЧОВЕК – Н. БЕРЂАЈЕВ
Драган Буковички: ПОСВЕТА КРАХУ МАЈКЕ СРБИЈЕ
Миланко Јемуовић: КАТАЛОГ – ОТИСЦИ, МАРТ 2015.
Димитрије Јовановић: ДАХ ПРЕДАКА
Димитрије Јовановић: УСАМЉЕНОСТИ 2
Драган Буковички: УНУТРАШЊИ РАЗГОВОРИ И ИСКАЗИ
