Храм се стресе. Тргну. Неодлучно застаде. Појци подметнуше и бруј. Нешто пуче. Потом звекну. Уз туп удар, у трави завршише громадни обручи Земљане теже. Црква Св. Спаса се воздигну навише.
Отићи са осталима, и са патријархом, из онога блата, из непрекидних ратова, служби и обавеза. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који се и родио
Тражење дефинитивног спасења од патње и несреће човека у спољашњој сфери организације живота јесте највећа рационалистичка илузија. Related posts: Цитат за данас: НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ […]