Духовна реч, остајући непрестано закључана у души коју квари и изједа завист, немарност и раслабљеност, убрзо пропада; а ако буде посејана у душама браће као на плодну њиву, постаје вишекратно умножена ризница како у оних који је примају тако и у оних који је имају.
(Visited 750 times, 1 visits today)