Али негде дубоко у мени збрајају се и слажу све те разлике и сва та одступања, као сума дуговања коју овај живот и ми сви са њим имамо према пуној истини.
Некада се човек за опстанак борио са природом, сада са самим собом! Related posts: Ф. М. Достојевски: ОДАБРАНЕ МИСЛИ (Из књиге Антологија мудрости) Александар […]
Веровали смо да се ради о будућности! А радило се против будућности. Наша је будућност мртва, јер је мртва омладина која ју је носила. Ми смо само још они преостали, остаци!