Драгољуб Петровић: НЕ УБИЈА КОВИД – УБИЈАЈУ КОВИДЕНТИ

  • Озбиљни лекари, наиме, одмах су „избушили СЗО/WHO-памет“ и показали да COVID 19 није зараза већ много пре „нечији“ — злочиначки пројекат
  • Ко је приредио онај „национални протокол“ и је ли њега наметнула Светска здравствена организација?
  • Ових дана је Макрон свему овоме додао и одлуку да ућутка и чувенога др Раула, чији пацијенти нису умирали, тиме што га је послао у пензију
  • Фармацеутска мафија изборила се за „право“ да за своје злочине не одговара, а актуелна власт у Србији много је ангажованија у настојању да те злочине подржи него у жељи да се пред њима испречи

Лаички поглед на ковид-лудило које нам уређује и живот и — судбину


Пре  неки дан COVID 19 убио је мога младог пријатеља. Имао је 39 година. Читао сам његову „Отпусну листу с епикризом“. И у њој се вели да је:
– „лечен по националном протоколу за COVID 19 (антибиотска, антикоагулантна, антиулкусна терапија, поливитамино-терапија, различити модалитети потпоре дисања, хемодинамике и другом симптоматском терапијом“.
– прве тегобе осетио 15. авг. и оне га одвеле на Клинику за инфективне и тропске болести УКЦС;
– отуда је 23. авг. стигао у Ковид болницу у Батајници; тамо лечен „у полуинтензивној нези“ до 29. авг., „када на већ примењене појачане мере респираторне потпоре, долази до општег респираторног погоршања, те се преводи у Јединицу интензивног лечења 1“;
– „континуирано аналгоседиран и релаксиран“;
– 30. авг. „у касним вечерњим сатима пацијент затечен изузетно узнемирен, прикључен на инвазивну механичку вентилациону потпору“;
– 31. авг. на РТГ виђен „поткожни емфизем врата и грудног коша и суспектни пнеумомедијастинум, без тренутних индикација за хируршким лечењем“;
– 2. септ. ЦТ преглед показује „масиван пнеумомедијастинум са јасно уочљивим дисконтинуитетом дијафрагме и пнеумоперитонеумом“;
– 4. септ., два дана касније, „хирург (позван у консултативни преглед због радиолошки виђеног пнеумоперитонеума“) констатује да постоји „минимална руптура дијафрагме“, али не и како то стање треба третирати.

И више нема приче: 15. септембра мој млади пријатељ добио је отпусницу — из живота. По српском „националном протоколу за COVID 19“.

Лекари ће разјаснити све оно што је горе речено, а лаици који знају покоју страну реч схватиће да је овде, под стручно подешеним притиском којим је респиратор упумпавао кисеоник у већ упално оштећена плућа, пукло не само плућно ткиво, и не само плућна марамица, него и дијафрагма. И да се све оно што се касније догодило — своди на двонедељну агонију.

И у вези са свим тим морају се поставити и нека неука питања.

Рецимо: ко је приредио онај „национални протокол“ и је ли њега наметнула Светска здравствена организација? Озбиљни лекари, наиме, одмах су „избушили СЗО/WHO-памет“ и показали да COVID 19 није зараза већ много пре „нечији“ — злочиначки пројекат. Да је тако, показује упорност којом се натура „катаклизмичка опасност“ коју тај вирус носи, захтев да се свет мора вакцинисати да би се од те „опасности“ могао заштитити и силина којом се „антивакцинаши“ нападају и на сваки начин онемогућују да укажу на то по којим су све својствима Гејтсове и Фајзерове вакцине отровне и да ли на „SPUTNIK V Ad“ (како га Руси пишу, а ја не знам како се то чита) треба гледати као на најпоузданијег „с[а]путника у вечност“. И које све последице још могу имати они који су те вакцине примили. Та се хајка потврђује, најпре, чињеницом да је по свету побијено много председника држава, влада и високих функционера који су одби[ја]ли да вакцинишу народ, а ових дана томе је Макрон (или његов министар здравља) додао и одлуку да ућутка и чувенога др Раула чији пацијенти нису умирали ни на почетку ковид-пошасти тиме што га је, мимо свих добрих обичаја, послао у пензију — да му не „компромитује »пројекат« и да му не срамоти »ковиденте-убице«“.

Да, међутим, не бих ишао „далеко преко границе“, поменућу овде — сопствено ковид-искуство.

Подружио сам се са старим другаром са којим се подуго нисам видео, а онда ми је рекао да се вакцинисао, после два дана се разболео и лечио се, вели, четири недеље. Претпостављам да сам од њега и ја „ухватио вирус“, после неколико дана пробудио се током ноћи, с необичним „пецкањем“ у плућима (већ неколико година, иначе, отежано ми је дисање због хроничне опструктивне болести плућа, емфизема, и моја је дисајна функционална резерва — 0) и лаком дрхтавицом (температура је била 37,8). И убрзо после тога, да ли за 20 минута или пола сата — ја сам примио прву терапију. По следећем „ПРОТОКОЛУ“:

– ивермектин прва два дана по 0,2мг по кг телесне тежине, и затим 5. дан исту дозу;
– хидроксихлорокин 400мг први дан, затим још  3 дана по 200мг;
– аспирин по 500мг трипут на дан прва два дана, 3-4. дана двапут на дан, уз биљне чајеве са лимуном и медом;
– цинк 50мг сваки дан;
– вит. Д 10.000 јединица сваки дан;
– вит. Ц по 1-2гр на сваких 2 сатa током дана (боље је ноћу не прекидати сан);
– флуимуцил (Н-ацетил цистеин) 3х2 кесице неколико дана;
– сода бикарбона по 1-2 грама у интервалима између узимања витамина Ц;
– неколико пута узео сам и по десетак капи уља дивљег оригана (за које се вели да је један од најмоћнијих природних антибиотика; оригано се накапа на мало маслиновог уља).

(Није било потребе да се инхалирам [што може бити део стандардне терапије – инхалација мајчином душицом, босиљком, ориганом, ртањским чајем, жалфијом, са етарским уљима оригана, чајевца, нане, еукалиптуса…], није било прилике да узимам чај или тинкуру од слатког пелина [биљке која доказано лечи „ковид“], нисам узимао рен домаћи јер ми није био при руци, нисам узимао кверцетин (који такође има антиупално, антивирусно и имуностимулативно дејство.)

Четвртог дана, касно поподне, појео сам режњић парадајза. Петог дана ујутру моја је температура била — 36,6. Ја сам био здрав.

Помињем ове детаље зато што се „протокол“ који наводим, по свему судећи, заснива на неким чврстим медицинским постулатима који с онима формулисаним у кулоарима СЗО/WHO не могу бити доведени ни у какву везу: они први хоће да пацијента — излече, ови други хоће да га — убију; ја сам, стар и болестан, излечен за четири дана — мојег пријатеља, младог и здравог, масакрирали су више од четири недеље.

Могао бих томе додати и нека друга искуства: више мојих другара и пријатеља није преживело „СЗО/WHO-протоколе“, неки од оних који су се „отели“ остали су с оштећеним срцем, неки с таквим плућима, неки и с једним и с другим, а сасвим су ретки они којима је то успело без икаквих последица. Једнога таквог помињем због чудне појединости коју ми је посведочио: саопштавајући му налаз да је корону прегрмео без икаквих последица, лекар му је, узгред и мимо сваког очекивања, „признао“ да они, лекари, „о ковиду не знају ништа“, а о томе сведочи и један детаљ који преноси брат мојега убијеног пријатеља: кад је нешто питао лекарку која му је о брату бринула у ковид-болници, на интензивној нези, она је рекла да је офталмолог и да на његово питање не може одговорити.

И тако долазимо до суштине „српске ковид-трагедије“: српска медицинска памет неопозиво је поражена: њоме „управља“ некакав „Кризни штаб“ који је, ваља претпоставити, састављен од врхунских медицинских „плаћеника“ (нека неко провери навод Дејана Лучића да код нас има таквих лекара-специјалаца, који од СЗО примају годишњу апанажу од 190.000 долара), а тај је Штаб ојачан истим таквим „политичким капацитетима“: они граде „ковид-болнице“, подупиру „СЗО/WHO-протоколе“, затварају школе, тероришу и децу и родитеље захтевима да се вакцинишу, а не допиру им до свести подаци о томе да се вакцинисани масовно разболевају, да многи од њих напрасно умиру, да угледни вирусолози тврде да ће се вакцинисанима „драстично скратити животни век“ (неки „СЗО-зналци“ чак одређују да је то 3-10 година!). С друге стране, они се не распитују за лекове за њено сузбијање нити их набављају, траже да се вакцинишу деца (засад од 12-17 година, а после ће и млађу) иако озбиљни лекари упозоравају  на то да се деца могу заразити једино — вакцинацијом (сведочење Мајка Јидона, који је 16 година био потпредседник моћне Фајзерове фармацеутске тровачнице и њему се тешко може оспорити разумевање проблема о којима говори).

Биће, дакле, да у свему томе има више незнања и нескривеног терора него истине и жеље да се угроженом човеку отвори људскија перспектива, а корени тога зла сежу до онога времена кад је Рокфелер, као нафтни магнат, затро природну медицину и утемељио „нову“ која је убила више људи него сви ратови и епидемије од његовог времена до данас. О томе, за своје  време, сведочи др Морис Хилеман из Меркових лабораторија (не знам јесу ли их утемељили нацисти, али је остао податак да су их они награђивали и после их, као и све нацистичке научнике, преузели Американци): он се пред смрт „покајао“ и признао неке своје „злочине против човечности“:

– извукао вирус сиде из бубрега мајмуна;
– у вакцине интегрисао живу – чије структуре узрокују рак;
– у вакцине против полиомијелитиса за руско тржиште уграђивао канцерогени вирус, неко рече да су се оне шириле и по Америци, а не знам јесу ли те вакцине или неке друге, пре неколико година, довеле до „експлозије полиомијелитиса“ у Индији;
– вакцина против жуте грознице има вирус који узрокује леукемију;
– у вакцинама нађен и антифертилни агенс који стерилише девојчице, а приређена је и вакцина која изазива побачаје.

Тако је, ето, бивало „пре“ него што је „СЗО/WHO“ овластила Гејтса и Фајзера да продуже тамо где се Хилеман зауставио и не треба сумњати у то да ли ће следбеници бити већи злочинци од свог претходника. Некад су фармацеутске компаније, наиме, биле изложене озбиљним санкцијама ако се докаже да неки њихов лек „убија, а не лечи“, а сад их „СЗО/WHO“ амнестира од такве одговорности и не зна се где је онај наш педијатар нашао основу за своју распричаност о томе да је вакцинисано 5.000 деце од 12-17 година, да је „безбедност вакцине доказана и пре почетка њене примене (!?), а досад су милиони деце у свету примили вакцину, док се њена ефикасност показала на највишем нивоу“, а не каже ко му је то рекао нити се осврће на компетентније схватање да децу не треба вакцинисати и да је за њих обичан грип опаснији од ковида: фармацеутска мафија изборила се за „право“ да за своје злочине не одговара, а актуелна власт у Србији много је ангажованија у настојању да те злочине подржи него у жељи да се пред њима испречи па је тако заслужна за то што вакцинацијом шири епидемију, а не распитује се за лекове којима би се она могла сузбити и чак забрањује њихово коришћење тврдећи да су — неделотворни и штетни.

И чини то упркос подацима да неки чудни лекари (по Америци и Канади, рецимо), по наведеном „протоколу“, своје пацијенте лече „у домаћим условима“, тј. на пацијентовом кревету и они, што је посебно занимљиво, не стижу ни до болнице, а камоли до — респиратора. Др Бил Коуд, из Канаде, лиценцирани анестезиолог са тридесетогодишњом праксом, каже да анестезиолози боље него други познају ризике од неправилног дозирања лекова. Он сам је лечиo своје пацијенте кверцетином, цинком, витаминима Ц и Д, хидроксихлорокином, азитромицином и ивермектином и, ако је потребно, кисеоничком терапијом након провере сатурације помоћу обичног кућног оксиметра. Нико од његових пацијената није имао потребу за хоспитализацијом, а он сам је применио такав протокол кад је боловао и опоравио се за десетак дана. Сведочећи пред Рабинским судом, Владимир Зеленко такође је саопштио многе занимљиве чињенице: излечио је преко 6.000 пацијената (међу њима били су и амерички и бразилски председници Трамп и Болсонаро), а неке његове мисли треба посебно истакнути:

– просечна је старост за смрт од коронавируса за жене — 84 године, за мушкарце — 81 година;
– децу ће вакцинисати само они који „верују у паганске обичаје жртвовања деце“ и који их „доживљавају као потрошну робу“; стопа преживљаваља деце до 18 година износи 99,998% (и то без лечења), а за узраст 18-45 година — 99,95%;
– стопа побачаја после вакцинације у прва три месеца трудноће расте са 10% на 80%;
– зашто се вакцинисати „потенцијално разорном, смртоносном твари без претходног доказа да се то неће догодити“;
– крвни угрушци главни су разлог срчаних и можданих удара током прва 3-4 дана после „убризгавања ове отровне, смртоносне инјекције“, а она узрокује упалу срчаног мишића код младих одраслих особа;
– животиње којима су дате ове вакцине створиле су „задовољавајући број антитијела, али када су поново биле изложене вирусу против кога су цијепљене, велики број њих је угинуо: убио их је властити имуносни систем“. Над људима у току су такви експерименти, Израел је постао „највећа свјетска лабораторија“, а Лик Монтањије све о чему говоримо означио је као „највећи ризик од геноцида у људској историји“;
– слично размишљају и многи други озбиљни научници, а ја овом прегледу светског медицинског полома прикључујем речи које о томе записује Валерије Врчек: „Маска и игла су добитна комбинација за оне који воле руски рулет“.

Ако  би се разболели сви људи на планети, умрло би их 35 милиона, али ако бисмо слушали Била Гејтса и вакцинисали 7 милијарди — умрло би их више од две милијарде: ово је трећи светски рат праћен „разином малверзација невиђених у повијести човјечанства“.

А свему овоме могла би се додати још једна чудна појединост: новцем уложеним у борбу против ковида могла би се 27 пута ликвидирати — глад у свету.

* * *

Тако је то — у свету. Код нас је много динамичније: Трилатерална комисија Ане Брнабић и Зоране Михајловић придружује ковидентима и друге троваче. Па је такав, рецимо, Рио Тинто, који је призван да „избуши“ Србију у потрази за литијумом и другим драгоценим рудама и минералима.

А њему ваља додати и НВО-484 и мноштво других НВО-глодара — који најављују да ће Србима ускоро бити тесно свуда тамо где им је засад, колико-толико, још пространо: Срби се селе или из земље или у земљу, а оне који остају — притесниће Арапи.

Уз помоћ „бездушних енглеских савезника“, НВО-глодара и оне агенде која предвиђа са се Србија сведе на „безначајну балканску енклаву“.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ

(Visited 846 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, МУЛТИМЕДИЈА
3 comments to “Драгољуб Петровић: НЕ УБИЈА КОВИД – УБИЈАЈУ КОВИДЕНТИ”
  1. Видим да се по друштвеним мрежама напредни и просвећени вакцинофили подсмехују онима који употребљавају “ивермектин”, али им зато уопште не смета да слепо слушају савете сточних лекара, напрасно преобраћених у инфектологе.

    Сматрајући да би о овоме људи требало да буду обавештени, а не остављени на милост и немилост фармакомафије, ево краћег осврта др Несторовића у вези са индијским искуствима:
    “Имамо случајеве када се свашта дешавало у Индији, где је хиљаде умирало, и само се одједном ситуација решила. Ради се о томе да је Индија делила комбинацију лека ивермектина, цинка и доксициклина. Та комбинација коштала је око један и по долар, индијска влада је то делила и све је стало. Мени је жао што се о томе не прича довољно. Али има га по ветеринарским апотекама. Ветеринари су постали главне фаце.”

    https://www.intermagazin.rs/dr-nestorovic-lek-za-koronu-je-kombinacija-ova-tri-sastojka-i-kosta-dolar-i-po/?lang=cir

  2. Тако је, господине и брате Зоране, веома битна информација.
    Ево линка за једну од најактуелнијих и најбитнијих објава у вези са пандемијом:
    https://rumble.com/vn2t4q-whistleblower-lawsuit-government-medicare-data-shows-48465-dead-following-c.html (на 3:00 о примени ивермектина у Индији, али све је битно, говори се и о безбедности лека, показује да фармако-богови врло добро знају за његово дејство, и презентација открива реалну статистику смртности после вакцинације).
    За оне који не знају енглески или немају времена да виде целу презентацију: у држави Утар Прадеш, после општег увођења ивермектина као профилаксе, од 16.08. до прекјуче, 419 случајева ковида – међу 200 милиона људи.
    А са правом и правовременом терапијом, оном која је наведена у горњем тексту, и смртност међу тих 419 не би смела да буде већа од просечне глобалне, која је око 0,15%. – што значи нула.
    У студијама цензурисаних америчких доктора доказано је да терапија ивермектином смањује смртност за око 85-95% (распон, према разним студијама). У преводу: 95% људи који су умрли у овој пандем(он)ији – у б и ј е н и с у, с предумишљајем.
    Али, то је само танки слој снега на врху леденог брега у односу на број оних који који ће бити убијени вакцинацијом. Надам се да ћете објавити мој текст о томе (“Вакцинисани под микроскопом”).
    Здравствујте у Господу!

  3. Здравствујте, честњејши Евсевије!

    У вези са ситуацијом у Индији, као и досадашњим научним истраживањима о лечењу ковида “ивермектином” (код овог лека постоји и верзија одобрена за људску употребу, а свеједно и да је у питању “сточни” лек, зар нас могућност оздрављења његовом употребом деградира?), вреди прочитати и текст објављен на сајту Стања ствари:

    “И поред свега, медицински естаблишмент одбија и помисао о користи ивермектина, осуђујући љекаре који хоће да га примјене код својих пацијената. Налази 18 истраживања говоре о користи од ивермектина. Јесу ли сва она погрешна?

    Индија, са малим постотком вакцинисаног становништва, имала је нагли пораст случајева ковида током ове године, који је нагло опао послије масовне употребе ивермектина, и поред приговора и критика од стране СЗО. У држави Тамил Наду, у којој се није користио ивермектин, број случајева се утростручио, док је у остатку земље опао за 97 посто.

    Јапанско љекарско удружење недавно је препоручило коришћење ивермектина за лијечење ковида. Амерички CDC издао је упозорење да се ивермектин не користи.”

    https://stanjestvari.com/2021/09/30/brajan-dzundef-sta-je-pozadina-medijske-galame-oko-ivermektina/

Оставите одговор на Зоран Туцаковић Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *