Отац Андрѣј Ткачов: О ВИРУСУ КОРОНА, БОГОСЛУЖЕЊУ И ПРИЧЕШЋУ

Једно од питања гледалаца о. Андрѣју у емисији „Одговори“ на ТВ „Цариград“ од 16. марта 2020. године тицало се држања вѣрника у врѣме пандемије корона-вируса, питања богослужења и причешћивања… Извињавамо се читаоцима што нѣсмо били у могућности да видео обрадимо без оне ружне рекламне траке на снимку… Титл је ипак видљив, па клип због актуелности питања објављујемо упркос том нѣдостатку, који ћемо исправити првом приликом. Испод клипа прилажемо и текст одговора о. Андрѣја Ткачова.

Ну, дабоме… Ну, да, да… Да, вирус! Најзад о вирусу! Све гледам кад ће вирус, ево вируса…

„Трѣба ли се бојати заражавања вирусом у храму, с обзиром на то да свака болест продире у човѣка са Божјим допуштењем?“

Знате, кад су Јевреји ишли у рат, излазио је телал и говорио:
„Ко је плашљив – нека иде кући“.

Зато што ће један плашљивац у рату све испрѣпадати. Пође банда у тучу, а један, неки тамо… кхм… смутљивац почне прѣ свѣх да кричи: готови смо, разбиће нас, све ће нас побити. Све их испрѣпада. Један завиче, створи панику, сви се разбѣже. Зато су Јевреји одлично знали – делије, то им је Бог открио – плашљив си? – иди кући. Ко је од вас направио кућу, али још нѣје спавао у њој? Посадио виноград, али још нѣје плодове његове пробао? Оженио се, али још нѣје родио дѣте? – одлазите одавдѣ. Одлазите! Ратоваћемо у малом броју. Боље нека буде 1.000 јунака, него 28.000 ништака, од којих ће сваки у себѣ мислити: „кад побѣдимо, ја ћу, дабоме, лѣпо напунити своје џепове“, од убијених тамо, плѣном… А иначе им не пада на памет да умру. Сви такви чим се нѣшто деси, а, паника, и куд који… и све поплаше.

Зато, полазећи од библијског принципа – бојиш се да идеш у храм? – нѣ иди у храм! Коме си ти па нужан у том храму, ако се бојиш?! Бојиш се да идеш – нѣ иди! Односно, трѣба изаћи и казати: сви ти смутљивци – по кућама нека дрежде. Дрежди код куће! Волѣш да се молиш? – моли се кући! Ако волѣш да се молиш, ти ћеш, наравно, доћи у храм. Али ако кијаш, дахћеш, болујеш, слиниш по храму – дома сѣди! А ако нѣма ни шмркљања ни кашља, нѣси болестан и молиш се код куће, а хоћеш у храм да одеш, али се бојиш – па каква је твоја вѣра, слушај, у чему је твоја вѣра уопште? Такве којештарије се бојати, то је уопште као… тако нечег се бојати, па то је срамније од сваке срамоте, по менѣ. Хајде да се бојиш, тамо, тепих-бомбардовања. Или, тамо, нѣ знам, гукове куге. Кад људима тамо, под мишкама, израстају чиреви величине песнице. Па су умирали, гасили се за два дана. Од куге у XV-XVI вѣку, у Европи. Чума у таласима. До 40% становништва је умрло у Европи, до 40 посто! Односно, од петоро је двоје умирало. Народ је, дабоме, све то нѣкако прѣживѣо – с паником, кукњавом, молитвом…
Али ако си већ такав смутљивац – ја другу рѣч имам у виду, али сви сте разумѣли по аналогији: нѣћеш – и немој, ко уопште тражи да идеш у храм, због чега сви ти смѣшни људи морају да се налазе у храму? Одлазите! У маскама долазе, у маскама! Какви су ово ванземаљци, кажем. Што си овамо дошао с маском? Иди па с маском сѣди код своје куће, прѣд телевизором, гледај Комеди клаб. Чему ваше маске, сва та комедија… Ако нѣма у вама вѣре – па нѣ долазите.

„Ја се бојим да се причестим с ложице“… Менѣ тамо један на радију прича: уста трѣба више отворити да буде мање пљувачке… Занимљиво, како би то… Шта трѣба учинити: трѣба узети вату и обрисати сва уста овако, да буде мање пљувачке, и разјапити своје чељусти да би ти убацили причешће, знате оно, као што с лопатом засипају темељ малтером.

Ма, шта је то, слушај, коме си потрѣбан у храму с таквим мислима? Иди фино и сѣди код куће. Пиј свету водицу и грицкај просфору с прошле службе. Ако у тебѣ нѣма вѣре, нѣ улази у цркву, ти си уопште кукавица. Па кукавице – напрѣд марш и кућама! У томе нѣма ничег уврѣдљивог. „Али, ја се бојим!“ Бојиш се – па сѣди код куће. Схватате? Шта ће нам сав тај баласт? Понабијате се у храм, а каква вајда од вас? Стоји вас триста, а нечему врѣди само троје, или седморо. Нека их седморо буде у храму, а остали – напрѣд марш кућама, па читајте Андерсенове бајке. Ако вам Јеванђеље нѣје важно, читајте Андерсенове бајке. Тамо је исто све о Јеванђељу. Код Андерсена је све о Јеванђељу. Читајте, дакле, Астрид Линдгрен. Мада је и код ње по Јеванђељу… о, Господи помилуј. Па шта да читате? Божену Нѣмцову читајте. Или Корнеја Чуковског. И нѣ трпајте се у храм.

Иначе дођу, па залелечу до неба: ај-ај-ај! Ја дошао, а нѣсу ми се прилагодили. Засебна ложица им трѣба, засебна кичица, засебно ово, засебно оно – слушајте: сѣдите лѣпо код куће! Па се код своје куће вѣжбајте са засебним ложицама. Ја тако сматрам. То је правично, то је умѣрено, то је хумано, то је логично, то је уопште по менѣ благословено… То је благословено. Ти се бојиш, а тебе нико за уши нѣ вуче у цркву. Сѣди дома и нѣ закерај. Тачка. Питање је затворено, чини ми се. Гледај телевизију и Ирада Зејналова (позната руска тв-водитељка – прим. прѣв.) ће ти наредне суботе испричати како је уопште тамо на свѣтским тржиштима, са Доналдом Трампом, корона-вирусом, проценат оболѣлих, проценат оздравѣлих, све ће ти испричати: сѣди дома, и то је све. Иначе нѣје баш јасно – код куће, изгледа, неће да сѣде, а нас гњаве да се њима прилагођавамо. На основу чега? Зашто бисмо им се прилагођавали?

Зато – нѣ трѣба се ничега бојати. Бојиш се – буди код куће. Нѣ бојиш се – иди у храм. Но, ако си већ пошао у храм, онда се нѣ бој. А ако се бојиш, сѣди дома. Ето, двѣ су варијанте. Ја се бојим и сѣдим дома. Ја се нѣ бојим – идем у храм. Тачка. Искључите телевизор – и корона-вирус ће проћи, ако ћемо поштено. Ако ћемо поштено – да, просто искључите телевизор. Руке се увѣк могу опрати сапуном, а телевизија се нѣ мора гледати, па да видиш, оно прође и без вас. А ви се бојали. Кога се ви уствари бојите? Хм, фино. Осѣћам да ћемо на ову тему још говорити, говорити… и ништа се нѣћемо договорити.

Обрада и прѣвод: Словѣнски вѣсник

(Visited 119 times, 4 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *