Филип Родић: „ИЉУШИН“ ПРОТИВ КАНАДЕРА

ПОЖАРИ на Старој планини поново су дали муницију „независним“ медијима и аналитичарима да отворе ватру по свакој могућности сарадње Србије с Русијом, односно било којом државом која не припада НАТО-у

---

ЧУДО је какве су „експерте“ у стању да ангажују „независни“ медији када је потребно облатити нешто противно ЕУ-НАТО интересима. Тако је, на пример, ономад, када се обележавала годишњица победе у Другом светском рату, историчар Дејан Ристић за Н1 прогласио „Бесмртни пук“ за „типично совјетску традицију“, очигледно немајући појма да је ту манифестацију 2011, пуних двадесет година после нестанка Совјетског Савеза, осмислила група младића из сибирског града Томск.

И сада нам, док гори Стара планина, у стручњака производе извесног „пензионисаног ватрогасца са вишедеценијским искуством“ да нам каже како су за гашење ове врсте пожара „најпогоднији специјални авиони који се зову канадери“ које Србија, ето, нема. Не мора „председник нишке организације добровољних ватрогасаца“ да зна било шта о авијацији специјализованој за пожаре, пошто се он током своје „вишедеценијске“ каријере вероватно највише сусретао с „напртњачама капацитета 25 литара воде“, и не мора да зна да је једном канадеру неопходно најмање 1.340 метара чистог воденог простора да глисирањем по површини напуни своје танкове и да му је оперативни радијус 370 километара од базе, што су услови који у Србији просто не постоје. О овоме сведоче и истински стручњаци за аеронаутику окупљени око портала „Танго сикс“. Ни новинар није дужан, без обзира на то има ли „вишедеценијско искуство“ у нечему, да зна све о авионима, али је дужан да зна ко зна и да њега пита. Ово посебно ако ради за медиј који се по цео дан хвали својом „професионалношћу“.

ЛУПЕТАЊЕ око врсте авиона који нам је потребан за гашење неприступачних пожара није, међутим, овде централна тема, него само корисна поштапалица „независном“ медију за још једно малициозно блаћење државе и обесмишљавање напора да се успостави чвршћа сарадња с „ малигном“ Русијом и у овом, и у другим доменима. О томе говори низ коментара које је новинар изнео у свом прилогу израђеном по мери дотичног медија. „У 2019. Србија чека кишу како би докрајчила шумски пожар уместо да већ првог дана дејствује из ваздуха“, наводи он, игноришући наводе државних органа да временски услови нису дозвољавали употребу технике којом сиромашна Србија располаже. „Пожари су готово угашени, али су распламсали загашене спекулације о улози српско-руског хуманитарног центра у Нишу и великих нада које је управо за овакве ситуације Србија улагала у спасоносни руски иљушин, којег нема упркос најавама да ће на нишком аеродрому бити у четвртак“, наводи се у прилогу Н1 и додаје да „има сумње у концепт српско-руске сарадње јер процедура специјалног авиона за гашење ватре траје већ пет дана“.

НИЈЕ иронично овде само то што је „иљушин“ на нишки аеродром слетео управо у време док се овај прилог емитовао, него и то што телевизија која посредством „експерата“ које ангажује константно дискредитује идеју хуманитарне сарадње с Русијом, и у складу са западним интересима лобира против давања дипломатског статуса руском особљу ангажованом у том центру, сада критикује ту сарадњу као недовољно ефикасну. Па да смо смогли снаге да се одупремо западним притисцима и дамо Русима услове неопходне за неометан рад на територији Србије, можда ни процедура за долазак неопходног авиона не би морала да траје читавих пет дана. Да ли вам је то пало на памет? Да је руски авион долетео одмах, вероватно би изразили сумњу у његову стварну мисију и претпоставили да је он ту не ради гашења пожара него шпијунирања. Можда је његово кашњење плод и идеје једног од омиљених „експерата“ Н1 Бобана Стојановића, који рече како је Србији најбоље да „одуговлачи“ у решавању статуса хуманитарног центра и да на крају одбије дипломатски статус за Русе. Такође, питање је ко распламсава „спекулације“ о улози центра, пожар или Н1?

ИНТЕРЕСАНТНО је и како то да Н1, док критикује недовољну ангажованост руске стране у акцији гашења пожара, ни у једном тренутку не поставља питање улоге Европске уније, са којом је Србија априла 2015. потписала споразум о приступању механизму цивилне заштите ЕУ. Где су авиони ЕУ?

МАЛИЦИОЗНОСТ се примећује и у последњем коментару овог извештаја где се наводи да ће Србија морати да се овако пати све док „не купи авион (канадер?) или не трампи нешто од новопристигле ратне опреме“. Овим се инсинуира да смо уместо нечег корисног купили нешто бескорисно, или чак штетно. Колико вас мисли да је боље да имамо опрему која ће нас штитити од пожара, него да имамо опрему која ће нас штитити од беспоштедног бомбардовања?

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

…

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, друга страна, 3. новембар 2019)