Раде Јанковић: MOJ ОДГОВОР ЊИМА

Поводом тужбе групе хомосексуалаца против брата у Христу, др Владимира Димитријевића

---

Ми морамо да бранимо православље, не зато што је наше него зато што је православље пут који води ка Истини и Спасењу, пут који су за нас утабали наши мученици пострадали за „крст часни и слободу златну“ – и Он! – „што га је Он открио, Он пропутио, Он осигурао.“ (Јустин /Поповић/: Apologia de via mea) Има већ две деценије како србско друштво ситним корацима иде ка Европској унији а ових дана, само у једном скоку, вратили смо се девет деценија уназад. У то доба отац Јустин (Поповић) би прогоњен од групице ненавидника, зато што је устао против злоупотреба ректора Богословије Св. Сава у Сремским Карловцима. Епилог овог мучног спора беше: ректор би смењен и пензионисан; часопис Хришћански живот би укинут а отац Јустин, уместо сатисфакције, доби премештај у Призрен „по потреби службе“. И зашто све то? Само зато што је у часопису Хришћански живот устао против опасних неправославних новотарија, против промене календара, другог свештеничког брака и аутономистичких тенденција појединих покрајинских цркава – „из ревности за Православље и из љубави према Господу Христу.“ (Apologia de via mea)

Зар смо заиста напредовали као заједница словесних људи, кад смо опет тамо где смо били пре девет деценија? Ових дана опет је један православни ревносник, др Владимир Димитријевић, тужен суду од групице хомосексуалаца – зато што је устао у одбрану породичних вредности хиљадама година старих, не зато што су ове вредности древне, него зато што су од Бога благословене и запрећене канонима наше једне, свете, саборне и апостолске Цркве. А ја, многогрешни и слаби и на леност хитар, најнедостојнији међу недостојнима, устајем, ево, не да бих бранио брата Владимира – њега ће бранити његов Анђео хранитељ чију је заштиту примио на крштењу, развезаће му језик на суду, наоружаће га оклопом вере и мачем истине – у то не сумњам! – него зато што хоћу да браним истину и да вас, изопаченике, позовем на покајање. Наша вера није пуко веровање, што ви не разумете, него је непрестана борба са злом и пороком – молитвом, постом и покајањем – ми смо саборци на земљи небеској војсци коју предводи Архангел Михаило, зато је наша Црква заједница слободних људских бића и анђела. Сваки православни хришћанин дужан је да сведочи и брани нашу веру, зато је наша Црква воинствујућа, а ми, по мери наше људске слабости, или смо њени војници или дезертери.

Више од три деценије брат Владимир сведочи веру Христову и брани чистоту православља од екуменистичких новотарија. Коме смета труд овог ревносника да „што више светоотачких кандила упали у мрклој ноћи нашег црквеног сазнања и живота“? (Apologia de via mea) Атеистима? Агностицима? Сатанистима?… Ви тужите др Владимира Димитријевића. Знате ли ви шта је то тужитељ? Грчка реч διαβολους (diabolos), у значењу: опадач, тужитељ, подказивач – истовремено значи: Ђаво или Сатана. Сатана је, дакле, тужитељ! Ако кажемо да сте захваћени сатанизмом, да ли ћемо онда погрешити? Треба ли да спалимо све речнике овога света да бисмо заувек искоренили „говор мржње“? Ако председник србске владе постане „тата“, како да га ословимо: „он“ или „она“? Треба ли да променимо правописна и граматичка правила да бисмо испунили „правила коректног говора“? Ви сте све изокренули и још тражите да се ми прилагодимо тој перверзији. Ви правите збрку и још оптужујете све оне који би хтели да уведу какав-такав ред у овај хаос. Идите и ПОКАЈТЕ СЕ: на погрешну сте стазу стали. То је стаза коју је утабао Сатана: вас води у пропаст, а нас саблажњава. „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе.“ (Лука: 17: 1)

За нас није спорно ваше сексуално опредељење него ваше намере. Ви желите да уништите хетеросексуалну породицу а за нас је она светиња. Не тако давно, извесна Маша Гесен, лезбејка, Рускиња, бивши директор сервиса „Радио слобода“, изјавила је у једној ТВ дискусији у Сиднеју: „Овде се не ради о правима хомосексуалаца на брак, већ о томе да институцију и брак као такав, односно породицу, треба демонтирати! Породица не треба да постоји у класичном облику. Борба хомосексуалаца за брак обично крије оно, шта планирамо да урадимо супружанском пару, када постигнемо циљ. Приче о томе, да институција породице неће претрпети никакве измене, нису истините.“ Брата Владимира оптужујете зато што се није оградио од цитата које је употребио у својем огледу о породици. А ви? Да ли сте се ви оградили од изјаве Маше Гесен? За мене ваше ћутање значи да прихватате њен став о породици: да се и ви борите за уништење србске породичне традиције. Па зашто – о, лицемери и фарисеји! – не кажете то јавно и отворено?

Идите и ПОКАЈТЕ СЕ: јер лицемерје је грех. „Лицемерство је мајка лажи, а често и њен непосредан повод.“ (Св. Јован Лествичник: О лажи) У оку др Владимира Димитријевића видите трун а на својим плећима не видите ни балван.

Ви разарате темеље правног поретка: своје личне фрустрације и комплексе намећете читавом друштву као проблем јавног права. Индивидуализам – оно што је лично, аутентично, непоновљиво – претварате у колективизам; сами себе утерујете у колхоз звани LGBT. Ви сте необољшевици у служби једног новог тоталитаризма. Зато вас видим као извршиоце репресије у кући „Великог брата“. Чврста организација којом сте се наоружали свуда у свету подсећа на комунизам у његовој раној фази. Нико не треба да се заварава: и комунисти су били ненасилни док нису освојили механизам насиља. Зато се тихо увлачите у институције власти: у владу, војску, полицију, правосуђе. Ограђујете се нормативним поретком да бисте се тобоже заштитили од хомофобије, али узалуд: није проблем у хомофобији већ у вашој нечистој савести: тежина греха који сте себи натоварили, то је оно што вас оптерећује. Идите и ПОКАЈТЕ СЕ! Под изговором тзв. „коректног говора“ намећете овом друштву суптилан облик цензуре. Ви се не задовољавате само забраном нагативног наратива о вама, ви намећете као обавезан позитиван дискурс о вама. Овакав облик цензуре опаснији је самим тим што је суптилнији. „Право оруђе цензуре – каже Ролан Барт – није полиција већ endoxa. Као што се неки језик боље одређује према ономе што се у њему мора рећи (његове обавезне рубрике) него према ономе што он забрањује да се каже (његова реченична правила), тако ни друштвена цензура није тамо где је говор спречен, већ тамо где је он принудан.“ (Ролан Барт: Сад, Фурије, Лојола) Као што знате Ролан Барт је био хомосексуалац. Па шта? Ја немам проблем да га цитирам! Проблем настаје у вашем црно-белом свету где постоје само они који вас тетоше и они који вас мрзе. А и то је, ако нисте знали, симптом бољшевизма у вама. Идите, дакле, и ПОКАЈТЕ СЕ: што оптужујете честите људе – на правди Бога! – само зато што желе да мисле другачије него ви.

Ви сте морал и културу овог друштва довели до апсурда. Намећете се друштву са захтевом за „истополне бракове“ али не видите, да су ти „бракови“ само карикатура нормалних хетеросексуалних односа. Ако две лезбејке склопе брак, зашто у тој „брачној заједници“ једна страна увек симулира мушкарца, док друга упадљиво наглашава женственост? Зашто тражите симулакрум супротног пола а истовремено се залажете за „истополне бракове“. Кога ви обмањујете? Какви су то „истополни бракови“ кад се једна страна увек претвара – дакле лаже! – да је нешто друго него што јесте. Идите и ПОКАЈТЕ СЕ: јер „лицемерство није ништа друго до вежбање у лажи и творац лажи, са којом је помешано кривоклетство, достојно најтеже казне.“ (Св. Јован Лествичник: О лажи) Ако у таквом „браку“ једна страна роди дете, како да ословимо ону другу страну: „Господин тата“ или „Госпођа тата“? Или ћемо увести еуфемизам: „Први“ и „Други“ родитељ? Али то већ мирише на дискриминацију. А ви се борите за једнакост. Што значи: нема „први“ и „други“ него само „први“ и „онај до њега“. Да кажемо онда: родитељ „А“ и родитељ „Б“? Али то вас чини родно неупадљивим. Исувише је неутрално то „А“ и „Б“. А ви бисте да будете родно препознатљиви. Побогу, па шта да радимо? Треба ли да променимо целокупну синтаксу, правописна и граматичка правила? И шта још, да бисте ви били задовољни?

НА КРАЈУ:
(Уместо закључка)

Једном приликом Борисав Пекић испричао је или написао, не могу да се сетим тачно, једну поучну анегдоту из живота његовог оца. Пре оног рата његов отац је био Срески начелник, или тако нешто, на Цетињу. Случајно тамо се задесио и један кројач коме је било јако стало да се покаже као жестоки комуниста. Кад год би се Пекићев отац задесио у кафани овај кројач би гласно говорио против Краља, против Пашића, против Владе и „тих министара лопова“. Али стари господин Пекић није реаговао на ове провокације, што је једнога дана разбеснело овог „несхваћеног комунисту“. Он стаде пред Среског начелника, испрси се и рече: „Ја сам комуниста. Зашто ме не ухапсите?“ Стари господин Пекић само га презриво погледа и одбруси: „Ако ову државу сруше такви као ти, онда она не заслужује да постоји.“ Али авај! Стари господин Пекић се преварио: државу су срушили баш такви „као он“. Шта хоћу да вам кажем браћо моја православна? Ми никога не потцењујемо, пажљиво гледамо шта раде, меримо два пута и реагујемо. И реаговаћемо увек кад видимо да се поткопавају темељне истине наше вере. Јер је речено: „Не знате ли да мало квасца цело тесто укисели?“ (1Кор. 5: 6)

Слава Тебѣ Господи!