1. А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе.
2. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.
3. Пазите на себе! А ако ти сагријеши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.
4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му.
5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере!
6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! - и послушао би вас.
7. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах сједи за трпезу?
8. Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па послије ти једи и пиј?
9. Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам.
10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.
11. И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје.
12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,
13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!
14. И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.
15. А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.
16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.
17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?
18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?
19. И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.
20. А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин.
21. Нити ће се рећи: Ево га овдје, или: ено га ондје; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.
22. А ученицима рече: Доћи ће дани када ћете зажељети да видите један од дана Сина Човјечијега, и нећете видјети.
23. И рећи ће вам: ево га овдје, или: ено га ондје; али не одлазите нити тамо јурите!
24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.
25. Али му најприје треба много пострадати, и одбачену бити од рода овога.
26. И како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човјечијега:
27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28. Слично као што бјеше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху.
29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све.
30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човјечији.
31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг.
33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га.
34. Кажем вам: У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити;
35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга оставити;
36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је труп ондје ће се и орлови сабрати.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.