Друга половина људског живота састоји се од борби за савладавање лоших навика које је човек стекао током прве половине. Related posts: Александар Баљак: ОДАБРАНИ […]
Смртна пресуда, која је изречена у име права, звучи апстрактно и нестварно, постаје стварна тек када је изврши маса, јер она је изрекла пресуду, а под јавношћу права се, заправо, подразумева маса
Човек је обдарен разумом и стваралачком моћи да би умножавао оно што му је дато, али досад он није стварао, већ рушио. Шума је […]
One thought on “Меша Селимовић: ДЕРВИШ И СМРТ (ЦИТАТ)”
Меша….његовим речима не може се ништа ни додати ни одузети.
Само би Иво могао то да допуни…
Пред портретом прекорна погледа
Да, стара слико,
Да, требало је то; остати при првој речи,
Не одлазити никуд и све што срце жуди
Тражити у дубини својој и своје земље,
Уместо у даљини недокучивих злих привиђења,
Требало је трпети, чекати, бдети над усевом,
Чувати народ, сиротињу, Босну,
И данас не би било овако како јесте:
Руке празне, савест немирна, поглед изгубљен, душа жедна.
Једно је сунце свуда, и вода и камен и трава.
Једно и недостижно.
У једном зрну жита хлеб је васколике земље,
У једном загрљају све жене целог света,
Дивне, и недостижне.
Све остало је варка пребујале свести
О сопственом бићу и лажна перспектива.
Пустиње коју смо сажегли у души..
Меша….његовим речима не може се ништа ни додати ни одузети.
Само би Иво могао то да допуни…
Пред портретом прекорна погледа
Да, стара слико,
Да, требало је то; остати при првој речи,
Не одлазити никуд и све што срце жуди
Тражити у дубини својој и своје земље,
Уместо у даљини недокучивих злих привиђења,
Требало је трпети, чекати, бдети над усевом,
Чувати народ, сиротињу, Босну,
И данас не би било овако како јесте:
Руке празне, савест немирна, поглед изгубљен, душа жедна.
Једно је сунце свуда, и вода и камен и трава.
Једно и недостижно.
У једном зрну жита хлеб је васколике земље,
У једном загрљају све жене целог света,
Дивне, и недостижне.
Све остало је варка пребујале свести
О сопственом бићу и лажна перспектива.
Пустиње коју смо сажегли у души..
Иво Андрић