Месец: мај 2017.

2 Minutes
ГЛАВНА

Милош Милојевић: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРЕЋЕГ ТОМА ЗБОРНИКА КАТЕНА МУНДИ

У амфитеатру Народне библиотеке Србије одржана је 11. маја 2017. године промоција трећег тома зборника Катена мунди, у издању истоимене издавачке куће. Реч је о разнородном зборнику текстова конципираном око теме српског националног идентитета....
Читај даље
1 Minute
ВИДЕО МУЛТИМЕДИЈА УМѢТНОСТ

Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)

У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности...
Читај даље
1 Minute
ОСВРТИ УМѢТНОСТ

Никола Кољевић: ДИЈАЛОГ СА СРЦЕМ

Зар није, наиме, позиција песника на међи која дели јаву од сна у исти мах и симбол „жлеба“ који је Костић сматрао естетским циљем? Зар није, онда, и та лака, „лептираста“ стилизација песме заправо...
Читај даље
1 Minute
УМѢТНОСТ

Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ

Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ зна традиционалне бајке. До таквог закључка дошли су педагози школе бр. 32, саопштавају НГС. Новости....
Читај даље
2 Minutes
УМѢТНОСТ

Весна Радовић: ДЕСЕТ ПЕСАМА ИЗ КЊИГЕ “НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК”

Весна Радовић је рођена 31.12.1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник. Живи и ради у Београду. Објавила збирке поезије: Чувари душе, Гора изнад мора, Несаница,...
Читај даље
1 Minute
ПРАВОСЛАВЉЕ

Валентин Катасонов: ТРИ ФАТАЛНА ДУХА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Мисли светитеља Николаја Српског (1) Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Светитељ Николај Српски У многим својим проповѣдима, прѣдавањима и чланцима светитељ Николај Српски се дотиче теме дарвинизма. Он је...
Читај даље
1 Minute
(ГЕО)ПОЛИТИКА УМѢТНОСТ

Протојереј Андреј Ткачов: НАЦИОНАЛНЕ ХИМНЕ НАШИХ ДОБРИХ И ТОЛЕРАНТНИХ ПРИЈАТЕЉА

Царска химна никоме није претила. Само је молила цара: „Владај на страх непријатељима.“ Нека живе, али нека се боје. Нећемо их дирати. Ни совјетска није желела ничију крв. Прочитајте поново и уверићете се. Нема...
Читај даље
ГЛАВНА -0 Minutes

Јелена Ибис Недељковић: О КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ МАЈКЕ ТЕРЕЗЕ У ПРИШТИНИ И УТИЦАЈУ ВАТИКАНА

На великој свечаности у Америци под називом “Гала прикупљање средстава за католичку катедралу у Приштини и прослава назависности Косова”, организовану прошле године од стране Албанско-шиптарске дијаспоре, приштински бискуп Ђерђи је у свом обраћању изјавио...
Читај даље
1 Minute
МУДРОЉУБЉЕ

Жарко Требјешанин: УСАМЉЕНОСТ САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

Савремени западни човек, који је створио технолошки надмоћну цивилизацију, преценио је и претерано развио свој хладни разум и логику, а потценио је и занемарио дух и душу, потиснуо је осећања. Човек који је лишен...
Читај даље
1 Minute
МУДРОЉУБЉЕ

Жарко Јанковић: „НЕ ВЕРУЈЕМ У НЕБЕСА, НО У ДАРВИНА И МАЛТУСА“

Религија и наука одавно већ нису ни у каквом сукобу, већ иду руку под руку и свака има своју област деловања. Сукоб изазивају само квази-научници који наступају као острашћени жреци новог паганизма којима је...
Читај даље
4 Minutes
ПРАВОСЛАВЉЕ

Олег Трофимов: СТАРООБРЕДНИЦИ – УБИЦЕ РУСИЈЕ?

У ратовима, револуцијама религиозни чинилац игра изузетну улогу стога што религиозна мотивисаност прожима саме дубине душе човѣчије. И, што су пристраснији њени слѣдбеници у својим убѣђењима, то су крвавије послѣдице. Револуције у Русији 1905....
Читај даље
1 Minute
ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Никола Танасић: “ДЕКЛАРАЦИЈА О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ” – ПРЕВАРА ПОД МАСКОМ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Као у случају свих досадашњих уравниловки и трулих компромиса на простору бивше Југославије, највећа штета се и у случају ове Декларације наноси српском народу. Србима, који су створили највећи део језичке баштине на овом...
Читај даље
1 Minute
ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Павле Ћосић: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У СЛУЖБИ ПОЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

Од неких обли­ка име­ни­ца муш­ког рода лако пра­ви­мо облике женског, док је од дру­гих то прак­тич­но немо­гу­ће и сви поку­ша­ји да се на силу од њих напра­ве женски обли­ци по пра­ви­лу завршавају под­сме­хом, вређа­њем...
Читај даље