Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Станислав Тарасов: УМЕСТО ТУРСКЕ МОЖЕ СЕ ПОЈАВИТИ НОВА ВИЗАНТИЈСКА ИМПЕРИЈА

Турски председник Реџеп Таип Ердоган сматра да ће претварање цркве Аја Софије у џамију бити „симетричан одговор Сједињеним државама које су признале суверенитет Израела над Голанским висоравнима“

Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске

Жарко Требјешанин: ЗАШТО ЉУДИ ГРЕШЕ У ЗАКЉУЧИВАЊУ И ДОНОСЕ НЕРАЗУМНЕ ОДЛУКЕ

Подизањем нивоа културе, унапређењем система образовања, стицањем медијске писмености и развојем критичког мишљења, важно је супротставити се погубним ефектима уоквиравања, усидравања и другим стратегијама манипулације

Јевгеније Авдѣјенко: ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ АВЕЉА И КАИНА

Жртвоприношење Авељово било је богоопштењем, Авељова жртва била је „завѣтна“… Ничег од овог – ни живе вѣре, ни богоопштења, ни Завѣтне жртве – нѣ бѣше код старијег Авељевог брата. Авељ је принѣо жртву вишу, пунију, другачијег духа но Каин

Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ

Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.

МОЈ ДЕДА – СРПСКИ СВЕТАЦ

Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.

Зоран Чворовић: ЈЕДАН УПОРЕДНИ ПРИМЕР РЕЦЕПЦИЈЕ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА: ПАЉЕВИНА У СРПСКОМ И РУСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ

Рад се бави питањем рецепције византијског права у средњовековном српском и руском законодавству на примеру кривичног дела паљевине

Јевгеније Авдѣјенко: САТÁН-ЂАВО У БИБЛИЈСКОЈ СЛИЦИ СВѢТА

Има људи који раде с текстовима Старог Завѣта и труде се као реформатори, находећи се унутар хришћанске Цркве, тако да сатáн-ђаво као дѣлатна сила у библијској слици свѣта и убудуће остане нѣвидљив. Искуство показује да кад аутор који много ради с јеврејским текстовима изјављује како је он хришћанин – томе нѣ трѣба одмах вѣровати.